Интервју - "Лане": Лукави Муслин, тренерски шмекер!

"Ми смо имали генијалца Антића на клупи, а мислим да је и сада Муслин својим искуством, лукавством и тим тренерским шмеком послагао све како му и шта треба", казао је Лане Јовановић за МОНДО пред меч Аустрија - Србија. Да се понови 2008. година!

Фудбал 06.10.2017 | 15:00 Још једна добра утакмица и тамо смо!

Србија ће обезбедити пласман на Светско првенство уколико у петак савлада Аустрију, а чини нам се да нема потребе да говоримо да би и сусрет са Грузијом, који је три дана након меча на "Ернст Хапелу", могао да буде од исте вредности - пожелећемо да буде опуштен, лишен елемента драме и да ће протећи у свечарској атмосфери.

Исто бисмо пожелели и за прву од две "меч лопте" за нашу репрезентацију, мада нас готово сигурно чека 90 минута нервозе, занимације за зубе у виду ноктију и истрошено грло, а када бисмо бирали идеалан сценарио за предстојеће вече присетили бисмо се дуела истих актера пре девет година.

15. октобра 2008. године "орлови" су одиграли "страшан" меч у Бечу и шокирали Аустријанце пред домаћом публиком, иако је утисак да су "наши људи" били гласнији.

Почело је шансом за Николу Жигића још док није истекао пун минут фудбала, али ни та прилика за српског горостаса није наслућивала какав је шок чекао Аустријанце: бомба Красића након дриблинга, па мајсторија Пантелића и рутинска завршница Јовановића, а онда гол каријере Ивана Обрадовића. 

На семафору у Бечу стоји да је тек 24. минут!

Почетак утакмице какав се не памти и какав се можда могао очекивати против националних тимова Сан Марина, Луксембурга, Фарских Острва... Али не, са друге стране је Аустрија. 



Многи ће и на то рећи "није нека сила", али то и није баш било тако, нарочито из перспективе репрезентације Србије иза које су биле разочаравајуће квалификације за Европско првенство.

"Знате један детаљ? Те године је Аустрија прво победила Француску у Бечу (3:1), и тај наш меч са њима, уз две победе против Румуније, су одредиле првака групе. Тако да није било лако нама тамо...", почео је причу за МОНДО актер и стрелац на том сусрету Милан "Лане" Јовановић који је додао зашто је тај дуел био пресудан за ту генерацију "орлова":

"Та наша утакмица против Аустрије у Бечу била је практично прекретница у смислу самопоуздања, меч који је одредио даљи ток квалификација. Победа нам је дала ветар у леђа и ставила нас у позицију да размишљамо као фаворити и ми нисмо бежали од те улоге".

И дан-данас тај сусрет буди многа лепа осећања код сада већ бившег фудбалера који је квалификације за одлазак у Јужну Африку завршио као најбољи стрелац Србије са пет голова, често важних који су доносили одлучујуће бодове.

Не воли себе да истиче у први план, верује да је тај меч добио ТИМ, а да је иза свега било неопходно да стоји одличан тренер, што је случај и са садашњом генерацијом.

"Ми смо тада у Бечу одиграли сјајно прво полувреме (3:0). Био је то тим у стварању који је показао да је хомоген и компатибилан, а имали смо и генијалца на клупи у виду Радомира Антића. И сад мислим за Славољуба Муслина да је својим искуством, лукавством и тим тренерским шмеком послагао све како му и шта треба", казао је Милан Јовановић.

"Прија ми присећање на Аустрију јер сам био актер тог меча и допринео сам тим голом, али да вам кажем једну ствар - утакмица коју смо најбоље одиграли, али да нисмо валоризовали доминацију, лепоту и тактичку снагу - то је меч са Аустралијом (1:2). Овде јесмо искористили шансе, а тамо, нажалост, нисмо", присетио се Милан Јовановић утакмице који је Србији могао да донесе другу фазу Светског првенства.

Ипак, када је у питању важност победе, "Лане" истиче да би гледајући тај критеријум славље Србије из 2008. године у Бечу радије упоредио са већ одиграним мечом у овим квалификацијама. У питању је опет Аустрија, али поприште сусрета је Београд и славље "орлова" - 3:2.

"Како је онај меч био важан за нас, тако је и овај сусрет направио прекретницу за садашњу генерацију. Имали смо и игру и срећу. На тој утакмици без среће, иако је Тадић бриљирао уз све остале...", није завршио мисао Јовановић, мада је јасно на шта је мислио.

На питање да направи паралелу између две генерације није желео да се упушта у поређења напада и одбране, ефикасности, зрелости или атмосфере - битан је само резултат.

"Ова генерација личи на ону моју по томе што је близу да се пласира на Свестко првенство и то је довољно. Верујте, то је сасвим довољно. Дуго смо већ без велике сцене, било је мучења и нису резултати били адекватни реномеу играча које имамо, али сада је све дошло на своје место", одлучно је саопштио "Лане".

Генерацију селектора Радомира Антића свакако су обележила продорна крила у виду Милана Јовановића и Милоша Красића, мада првопоменути, још једном, скромно не жели да истиче себе у први план, него поручује да су за "тежину" његове каријере важни управо сјајни саиграчи.

"Ми смо у континуитету приказивали одличан фудбал, али било је већих играча. Захваљујући томе и ми смо имали бљесак, али у правој екипи са изванредним играчима... Ком играчу не прија да је са једним Видићем или Станковићем?".

Колико не воли да прича о појединцима са којима је певао химну, плакао и радовао се - још мање му годи да говори о онима који данас исто то раде у дресу Србије. Међутим, након мало инсистирања, казао је за кога сматра да је најзаслужнији за, надамо се, одлазак на Мундијал.

"Не волим да причам о појединцима, међутим свакако је у првом делу квалификација најважнији био Душан Тадић, али ако гледамо континуитет морам да истакнем и Александра Митровића. Он је давао голове против Велса, у оба меча, и то су бодови који одлучују и који нас воде на Мундијал", казао је он и посебно се осврнуо на партије нашег најбољег стрелца.

"Ово је важан детаљ", нагласио је "Лане" и наставио након кратке паузе: "Митровић није био стандардан у свом клубу све време, али Муслин је осетио да може да га искористи. Тешко је бити селектор, ми и сем њега имамо доста играча који су врхунски, а не играју".

Препознаје и одлуку селектора која је извукла максимум од Душана Тадића.

"Он је и раније играо за репрезентацију и није био близу овог нивоа. Знали смо његове могућности, али тек када му је селектор дао слободу - видели смо и правог Тадића. Важно је када тренер осети ком играчу  може да пружи такав луксуз!".

Списак оних који су били пресудни у овим квалификацијама је дугачак...

"Ми имамо и једног Немању Матића у екипи, који је као појава важан, потом је и Коларов је био одличан, можда и најбоље његове квалификације... Јасно је да мора много ствари да легне да играч себе испољи у пуном капацитету", поручио је Милан Јовановић. 

КАД НАМ ИДЕ ДОБРО ОНДА "ГОРИ" ДРЖАВА, МЕДИЈИ И СТАДИОН, А КАДА НЕ...

Када је Милан Јовановић споменуо дуел са Аустријом у Бечу и назвао га прекретницом за тадашњу генерацију - није мислио на то да је она довела само до оптимизма код играча, него се та добра енергија пренела и на трибине, у домове, у кафиће, школе...

Такав пут чекао је и Славољуба Муслина који је по преузимању репрезентације истакао да је потребно да добрим резултатима поново "купи" поверење специфичне српске публике.

Колико уопште атмосфера у и око репрезентације утиче на саме играче?

"Велика очекивања од публике могу често да буде отежавајући фактор. Нормално, дођу људи на стадион са великим очекивањима и то је сасвим разумљиво, као и изражавање незадовољства када игра није на очекиваном нивоу, немам са тим проблем и то разумем, али волим публику која је лојална, стрпљива...", казао је Јовановић, па се присетио својих дана на "Енфилду".

"Рецимо, зашто је Ливерпул то што јесте и ако није освојио титулу од 1990. године? Стално је пун стадион и стално навијачи аплаудирају и они ће чекати још толико! Љубав је испред свега, постоји та идентификација са репрезентацијом и клубом и то волим код публике".

"Ми смо еуфорични, страховито, када иде добро - онда гори, и држава, медији и стадион, али кад не крене, онда је то нервоза", поручује Јовановић и додатно објашњава:

"Прија ми лојална публика која се идентификује са грбом, али и са победом и поразом. Фудбал је ипак само спорт. Ми смо у готово свим спортовима прваци, ево и одбојкашице су неки дан постале првакиње Европе. Је л' живимо ми боље од тога? Не, имамо мало бољу позитивну енергију због спортских успеха, а није ни то лоше. На крају је ипак то само спорт и не смемо на то гледати као нешто катастрофално када се не победи. Када спортисти дођу да играју за репрезентацију они морају да дају максимум јер то некоме много значи, нама највише, али опет понављам да се овде код нас иде из крајности у крајност - или је еуфорија или је трагедија".

"Ја сам у овим годинама за неку умеренију причу", поручио је Милан Јовановић за крај разговора.

Извор: мондо.рс