Интервју - Владан Милојевић...
Како сам од Звезде направио песницу која удара по Европи?! Тренер црвено-белих у опширном интервју за МОЗЗАРТ Спорт говори о томе како му је литература с психолошком тематиком помогла у досадашњој каријери, како је подигао екипу и дошао до великог европског успеха. Осврнуо се на свој пут и причама да подсећа на италијанске тренере.
Фудбал 09.10.2017 | 00:00
Тренерски постулати Владана Милојевића савршено су одговарали тадашњем, врло сивом тренутку Црвене звезде. Фудбалски радохолик, како себе описује некадашњи либеро црвено-белих и бројних грчких клубова, буквално је удахнуо нови живот најтрофејнијем европском клубу!
Ту је Европа, ту су победе против јачих и богатијих, ту су и веселе, спортске теме... Ту је тренутни успех! Али набројане координате не представљају циљну равнину за Владана Милојевића. Током разговора за МОЗЗАРТ Спорт као да је желео да остави утисак човека који још није сложио свој идеални тренерски мозаик.
На похвале с друштвених мрежа одговарао је стереотипном, али тако истинитом тезом да у фудбалу не постоји минули рад. Желео је да говори о ситницама који успех значе, детаљима, психологији као науци која му је помогла током епских битака у квалификацијама за Лигу Европе. Док је био загледан у тренерску таблу у сопственој канцеларији, није желео да себе ставља у први план...
„Морам да признам да ја генерално функционишем на другачији начин. Све што смо досад урадили прија и сатисфакција је за све оно што радите и чега се одричете. Није фраза, много је напорно. Сигурно људи немају свест кроз шта ми пролазимо. И онда долазимо до тога да има другачијих коментара. Овде се фудбал често гледа под емоцијама, навијачки... Ја сам другачији, када нешто урадим, направим малу анализу и ретроспективу и онда морам да се окренем новим обавезама. У фудбалу не постоје пролазна времена, мада је наше пролазно време добро, без обзира на пораз у Крушевцу. На крају се подвлачи црта...“, почео је интервју за МОЗЗАРТ Спорт Владан Милојевић.
Постоји та фотографија, направљена после меча с Краснодаром, на којој тренер Црвене звезде с раширеним рукама слави пролаз у Лигу Европе. Ретко показује емоције, посебно у периоду када га сви тапшу по раменима. Чак је деловало да на европски успех гледа као на нешто нормално.
„Нисам еуфоричан по природи. Ја нешто и не знам да се радујем. Немате у спорту времена за радост, то је комодитет за друга занимања. Овде сте у једном тренутку генерал, у следећем не знате ништа. Зато је наше занимање занимљиво. Трудимо се и радимо да правимо што боље резултате. Генерација пре нас, историја клуба, намеће ти да будеш још бољи! И ја се трудим да будем бољи.“
„ЗНАО САМ ПОСЛЕ ФЛОРИЈАНЕ ДА СМО ПОБЕДИЛИ ЕГО“
Звездашка јавност му је већ прилепила генералске еполете. Десило се то после двоструког тријумфа над Спартом. Посебно јер нико није очекивао европски искорак овог лета. Имао је мало времена и несређен играчки кадар. Али Милојевић се „на кеца“ присетио кључног детаља летњег похода током којег су ривали падали као снопље.
„Преломни тренутак је био онај када сам осетио и видео да сам добио огромну количину енергије и позитиве у свлачионици. То је било пред двомеч с Иртишом. Видео сам шта се дешава у свлачионици. Играчи не треба међусобно да се воле, они су професионалци, имају различите стилове интересовања, облачења, живота... Али видео сам да је свако од њих свој его ставио у службу свлачионице оног тренутка када је ушао у њу. Тад сам схватио да можемо да направимо доста добрих ствари. Ми смо буквално били као шака, као прсти који су се скупили у јаку песницу. Била је то велика количина набоја и енергије... Где год сам радио, трудио сам се да то имам. То је важнија од свих прелазних рокова и појединачног квалитета.“
Црвена звезда јесте круна његове досадашње каријере. Сасвим довољно са спознају да на њу не треба да гледа као на полигон за револуцију или еволуцију. Било је довољно да остане доследан себи и – победи.
„Где год сам био и шта год да сам радио, функционисао сам на сличан начин: гледам, анализирам, заврнем рукаве и радим. Када верујете у себе и када људе у вашем окружењу убедите да је све могуће онда је лакше све то остварити. Играче сам убедио и кроз причу и кроз рад. Веома ми је битно да имам енергију у свлачионици, међусобни респект и поштовање. А то је у Црвеној звезди у овом тренутку на врло високом нивоу.“
Уздах и онда есенција оног што је желео да каже:
„То није моја победа, то је моја мисија од првог дана.“
„ЈА САМ РАДОХОЛИК И ПРАВИ ТИМСКИ ИГРАЧ“
Тог раног лета 2017. године клупа Црвене звезде из набројаних разлога није била тако изазовна. Напротив. Могао је Милојевић да изгори у вулкану великих очекивања, да буде прогутан, али – није. Некако се чини да су га од елементарне непогоде лоших европских резултата спасле позитивне мисли.
„Добро је што нисам имао неко оптерећење, као ни тим. То може само да вас спута. Моја филозофија се заснива на раду и одговорности, да будете чисти према себи. Када причам о себи, причам о стручном штабу и играчима. То нам је једини начин да дођемо до нечега опипљивог. Али не видим разлог зашто бих се плашио клупе Црвене звезде. Желео сам, и даље желим, да нешто остане иза мене. Мени су битни детаљи у фудбалу, колике су моје могућности као тренера да нешто направим. Када сам се определио да будем тренер Звезде сигурно сам имао неке амбиције. Када правите слику од пазла, довољно је да вам један комадић поквари слику. Поред играча, заслужни су и чланови мог стручног штаба. Цело лето смо заједно с директорима Терзићем и Мркелом тражили позитивну енергију. Ја сам одмах ту иза њих, ако морам тако да се изразим.“
Тај рад на који се позива Владан Милојевић код њега не представља опште место.
„Ја сам велики радохолик, живим за фудбал, све сам подредио овом клубу. Ја сам класичан тимски играч. Генерално, напредујем сваког дана. Верујем да у сваком тренутку могу нешто да научим. Нема граница у нашем спорту, фудбал је данас више од игре, озбиљан бизнис и наука. Ако нисте спремни да будете посвећени, онда не можете да напредујете. Мој дан као тренера је прилично дуг. Ако нисам у свлачионици и клубу, онда сам код куће на рачунару, читам неке књиге... Ако то не радите, немате шта да тражите. Имате много платформи које се баве анализом ваших утакмица. О сваком играчу добијате колико је километара претрчао, шта је радио.“
И то није све...
„Не читам само фудбалску литературу. Можете да научите много из других спортова. Много сам посвећен и религији.“
О ФУДБАЛУ ЖИВОТА САВИЋА, СТОЈКОВИЋА И СРНИЋА
Поред тога што је у досадашњем делу сезоне премашио очекивања, Владан Милојевић је успео у још нечему. Сви ће се сагласити да Вујадин Савић, Филип Стојковић и Славољуб Срнићиграју фудбал живота.
„Ја овде имам 25 фудбалера, они сви заслужују да играју. Имате 25 различитих карактера и 25 различитих људи. Моја дужност је да их сагледавам 24 сата дневно, да видим њихов профил и карактер. То сам рекао и њима. Лако ћу ја фудбалски да их измерим, потребно је неколико утакмица. Тешко је доћи до психолошког момента данас. Играч ће дати максимум само ако има самопоуздање. Неко ту референцу има сам од себе, неко тражи савете и причу... Они су емотивни људи, пролазе кроз свашта. Немојте да заборавите да није све ствар фудбала. Они имају породице, ту су утицаји ван свлачионице... Ја сам дужан да то решим.“
Воли да говори о момцима с којима је делио добро и зло у омладинској школи Црвене звезде и с којима је освојио титулу у том тангу.
„Срнић и Жуле (Стојковић, прим. аут.) деца су која имају озбиљан квалитет. Правили су резултате у омладинској школи. Некада се деси да та деца морају да траже заобилазни пут. Појединци сазревају касније. У животу ништа није случајно, тако није случај долазак Вујадина и Жулета овде. Они воле Звезду и увек су је волели. То је врло битно. Али ја сам за то да се љубав показује само делима. Не гледам ствари једноставно, као Жуле Стојковић је имао лошу епизоду у Немачкој. Не, некада се коцкице једноставно не сложе.“
На васкрснуће домаћих играча накалемиле су се и одличне партије странаца. Габонац Гелор Канга и даље има бубице, али је решавао када је било најважније. Холанђанин Доналд игра боље него у првој сезони, Ле Талек је постао штопер из орбите. Сви они су током лета били на излазним вратима.
„Сви странци су добри момци, јаке личности. То је првенствено битно. Није им било лако после прошле сезоне, па је уследио долазак новог тренера... Они све знају, и шта се догађа и шта се пише. То је све утицало на њих. Али су професионалци. Сели смо одмах, разговарали отворено и искрено. Увек причам искрено с играчима, кажем им и кад мислим да треба нешто лоше да им кажем. Можда им неће бити право у том тренутку, али боље то него да правите компромисе. Странцима сам рекао да само буду професионалци. Ови момци што су дошли у клуб донели су дозу енергије и повукли странце. Донели су им жељу да остану у овом клубу. Драго ми је због тога. Веома поштујем договор. Они су донели одлуку да остану.“
„ДОЋИ ЋЕ И КРИЗА...“
Странци, домаћи и на крају успешан прелазни рок. Толико успешан да има оних који тврде да се више неће поновити. Скица Звездиног успеха у Европи.
„Не постоји клуб на свету који све погоди. Дешава се да неки играч не може да се пронађе, да нема хемије. И онда оде одавде и условно речено проигра. Имали смо такве примере у прошлости. Некоме легне клуб, свлачионица, другарство. Деси се да се играчи подигну међусобно, или да се неки егоиста промени. Промени се као човек, па се питамо како је то могуће. Тражили смо играче које познају менталитет земље и клуба, јер ово јесте специфично окружење. Био сам на Кипру и Грчкој, то јесте исти народ, али то су у суштини два света. Као што смо и ми Балканци по неким парамерима два света. Имамо доста заједничког, али... Домаћи играчи све другачије доживљавају.“
Све делује идилично у овом тренутку, до те мере како Владан Милојевић може да каже како је баш лепо у овом тренутку бити – он. Али логично је да ће доћи до тешких тренутака.
„Доћи ће криза игре и резултата. Али ако имате здраву свлачионицу, немате чега да се плашите. Тренери живе за резултат. Када дође лош период, ништа нам не преостаје него да радимо као што треба.“
Често навијачи Црвене звезде у Владану Милојевићу виде фудбалског Дејана Радоњића. Такво мишљење влада по друштвеним мрежама.
„Добро, прија ми то. Радимо ово због нас и навијача. Маракана је тешка сцена, играти пред таквим навијачима. Ништа нећу ново рећи, они су фасцинантни. Знао сам то док сам био мали. Некад се запитам да ли људи из иностранства долазе нас да гледају или да осете ту атмосферу. Мој задатак је да они стално буду уз играче.“
„ЈА ДЕФАНЗИВАН? ПРЕ БИХ РЕКАО ДА САМ ПОСВЕЋЕН“
Не само због стајлинга Владан Милојевић одаје утисак човека који је тренерски посао изучио у италијанском Коверчану. Тренерску таблу носи увек са собом, тактичке замисли црта играчима и током меча.
„Доста се бавим ситницама, студиозан сам. Много пута се деси да ухватим себе како размишљам о фудбалу. Желим играчима да пренесем информације које могу да им олакшају посао. То је као у школи. Када знам да ми ученик зна све, онда он не треба да се плаши пред писмени задатак. Тада је самопоуздање на врхунцу! Играч мора да схвати задатке и зна против кога игра, какав је план утакмице, шта треба да ради. Мора да постоји план и да се то спроводи. Њима је лакше да функционишу на такав начин.“
Поред летошњег успеха лична карта Владана Милојевића је дугогодишњи боравак у Чукаричком. И тамо је кренуо од нуле, али је снагом воље стигао до трофеја у Купу Србије. Скинули су му капу, али постојало је мишљење да је дефанзиван тренер.
„Не могу да се браним од таквих коментара! Шта уопште значи дефанзиван или офанзиван тренер? То је у савременом фудбалу – нестало. Ево, да вам поставим контра питање. Чукарички је био трећи на табели, имали смо шесторицу играча у тиму првенства, освојили смо Куп, дали смо брдо голова. Било је ту победа од 4:0, па и 7:0. Ако је то показатељ да смо били дефанзивни, онда ОК.“
Подизао је глас само приликом ове теме, о тим коментарима да је понекад превише наклоњен дефанзиви.
„Дакле, говоримо о савременом фудбалу. Нема више оног времена када је постојао један мајстор и њему је допуштено све. Код мене сви морају да играју одбрану, крила посебно. И сви морају да играју напад. То од нас захтева модеран фудбал, али ми пратимо неко друго време. Делимо играче на мајсторе и водоноше. Знам да људи воле чаробњаке, али таквих нема много на свету. Највише двојица.“
„ПОНОСАН САМ ЈЕР СМО НАДТРЧАЛИ КРАСНОДАР, СПАРТУ, КЕЛН...“
Спонтано је открио податак на који је најпоноснији.
„Изнећу један детаљ, не бих волео да едукујемо некога, али волим да говоримо о чињеницама. Ми смо против Келна претрчали два километара више од ривала. Претрчали смо у оба полувремена исто, надтрчали смо Краснодар, а да не причамо о Спарти. Људи не могу да схвате да ривал некад игра ризично, мења систем. Мало се овде све гледа површно. Рецимо, Ле Талек и Бабић су у Немачкој претрчали на нивоу везних играча. То је фасцинантно и нестварно. Ви таквим клубовима, из јаких лига, морате да парирате трчањем. Ако те не урадите, немате шта да тражите.“
И још мало о ускостручним стварима.
„Играчи су добили захтеве шта треба да раде. Добар напад долази из добре одбране. То ћете да видите у свим спортовима. Ако играте 'стратего', не идете одмах да нападате. Гледате да се сачувате, па да ударите где можете. За мене је фудбал 'стратего'. Десет играча, различити системи, имате ривала. Много комбинација. Када одем у друге клубове да разговарам с другим тренерима, видим да имају другачије погледе него овде. Био са, код Пиолија, па у Ред Бул Салзбургу, Болоњи, Фјорентини, Роми... Ту можете да научите много тога.“
За Милојевића је добро што се он и тим који води ове јесени суочавају са нечим новим. Паклени ритам утакмица за њега представља чист добитак.
„Мени је битно да Звезда после толико година навикава играче да играју у европском ритму. Они морају да тога буду свесни. Имамо путовања, па били сте с нама у Павлодару, знате колико је било напорно... Ту је психички набој, психа, па опет путовања. Они морају да живе с тим. Имате играче који су ментално спремни да то издрже. Мисли су чудна ствар. Ако себи у глави кажете да то не можете онда вам ништа не помаже. Ако се оптимисти онда идете преко прага бола. Не одустајете. Звезда је направила тај клик и сваке године мора да буде у оваквом режиму. У Лиги Европе или Лиги шампиона.“
„ВОЛИМ ДИСЦИПЛИНУ, НЕ ВОЛИМ БЕЗОБРАЗЛУК!“
Још једна ствар се лепи за Владана Милојевића као смрт лепак. Кажу упућени да воли војничку дисциплину и да су поједини играчи Чукаричког желели да му због тога што пре виде леђа.
„Увек инсистирам на дисциплини, ја волим дисциплину. То је нешто основно. Замислите да имате једну анархичну екипу, групу играча која се не поштује. Како бисмо ми направили резултат? Постоје ствари о којима не дискутујем. Постоје правила на терену и у свлачионици. Имао сам пример на који сам посебно поносан. Били смо у Словенији на припремама и после тога сам добио похвалу од једне чистачице у хотелу. Рекла ми је да није видела нормалнију и васпитанију групу.“
Објаснио је и зашто инсистира на дисциплини.
„Играчи ће сутра морати да имају дисциплину, да можда буду тренери. Имаће породицу, бринуће се о њој. Не волим безобразлук и некултуру. Култура је да се некоме јавиш када касниш. Ако неко намерно закасни то је онда непоштовање групе и свлачионице саиграча...“
Владан Милојевић је имао природан тренерски пут. Преко омладинске школе Звезде и Јавора испливао је на површину.
„Веома сам срећан, нисам се оптерећивао да треба да будем неко и нешто. Волим ово да радим и увек сам уживао. И када сам радио са Звездиним клинцима, уживао сам у њиховом одрастању. То вам је тренерско одрастање. Тренирао сам децу од 15 година, а не знам ништа о томе. Узимао сам књиге од супруге да видим шта се дешава са децом у том раздобљу. Морао сам да их упознам као личности. Нису сви исти.“
„КАДА ВИДИМ ВЛАДАНА МИЛОЈЕВИЋА У СВЛАЧИОНИЦИ, ОНДА – ДИВЉАМ“
Питање је било једноставно: да ли би Владан Милојевић играч био у стартној постави екипе коју води Владан Милојевић као тренер?
„Играч Владан Милојевић код мене не би играо сигурно! Нема шансе! Другачије сам све замишљао. Не говорим о фудбалским квалитетима, али као играч сам имао другачију перцепцију. Нисам замишљао фудбал као посао, бити фудбалер значи имати страст. Размишљао сам по принципу – одиграо сам утакмицу, шта сад поново да играм. Када видим у некоме тог Владана Милојевића у свлачионици, онда дивљам. Играчи морају на фудбал увек да гледају као примарну ствар. Од тога ће издржавати породице. Знам да им је психолошки тешко, да носе иза себе јавност. Вероватно имају понекад и кошмаре у глави. Мој задатак је да им помогнем.“
Тешко да Владана Милојевића можете да опишете као стандардног фудбалског радника. Пре ћете га замислити с књигом у руци, него у потрази за јефтином забавом.
„Нисам ја неко ко излази. Ретко ћете ме видети негде после седам или осам сати увече. Имам пријатеље ван фудбала, имам мало времена за спортску породицу. Супруга и ћерка ми се баве препонским јахањем, син ми игра у Чукаричком. Волим да прошетам, трчим по Кошутњаку. Не пијем, не волим да излазим.“
Просто, он је један од оних срећника који ужива у послу којим се бави.
„Могао сам да будем тренер, менаџер или спортски радник. Волим да сам на терену и да сам с младим људима. Испуњава ме све то. Осећам се понекад као редитељ, покушавам да исправиш грешке. У фудбалу не постоји копи-пејст, не постоји одмор. Нисте на одмору ни после сезоне. Волим то, волим тај терен. Одувек сам желео да будем тренер. Волим фудбал.“
„СТРАХ ОД АРСЕНАЛА? НЕ!“
Волео га је и као играч, мада је утисак да је могао и више и боље. Афирмисао се у Грчкој, далеко од матичне Звезде.
„Срећан сам што су ми се десиле неке друге ствари у Грчкој. Приватни живот ме је направио јачим. Када сам отишао у Грчку, биле су овде луде године. Имао сам среће што сам отишао тамо, остао доле и добио њихово држављанство. Вратио сам 2004. године. Живео сам у једној од најлепших европских земаља.“
А где Милојевић себе види у будућности?
„Не планирам велику будућност, дајем максимум увек. У овом тренутку не размишљам дугорочно. Само треба веровати и бити чист пред собом.“
Ускоро Звезду очекују два везана меча с Арсеналом у Лиги Европе. Одавно се црвено-бели нису сусрели с тако великим ривалом, па је логично што се многи питају хоће ли се уплашити премијерлигашких асова...
„Не! Страх осећате само када сте несигурни, када не верујете у себе. Играћемо храбро и нема чега да се плашимо. Биће присутан адреналински страх који нестаје оног тренутка када утакмица почне.“
Извор: моззартспорт
Фото СТАР СПОРТ
Коментари / 0
Оставите коментар