Intervju - Vladan Milojević...
Kako sam od Zvezde napravio pesnicu koja udara po Evropi?! Trener crveno-belih u opširnom intervju za MOZZART Sport govori o tome kako mu je literatura s psihološkom tematikom pomogla u dosadašnjoj karijeri, kako je podigao ekipu i došao do velikog evropskog uspeha. Osvrnuo se na svoj put i pričama da podseća na italijanske trenere.
Fudbal 09.10.2017 | 00:00
Trenerski postulati Vladana Milojevića savršeno su odgovarali tadašnjem, vrlo sivom trenutku Crvene zvezde. Fudbalski radoholik, kako sebe opisuje nekadašnji libero crveno-belih i brojnih grčkih klubova, bukvalno je udahnuo novi život najtrofejnijem evropskom klubu!
Tu je Evropa, tu su pobede protiv jačih i bogatijih, tu su i vesele, sportske teme... Tu je trenutni uspeh! Ali nabrojane koordinate ne predstavljaju ciljnu ravninu za Vladana Milojevića. Tokom razgovora za MOZZART Sport kao da je želeo da ostavi utisak čoveka koji još nije složio svoj idealni trenerski mozaik.
Na pohvale s društvenih mreža odgovarao je stereotipnom, ali tako istinitom tezom da u fudbalu ne postoji minuli rad. Želeo je da govori o sitnicama koji uspeh znače, detaljima, psihologiji kao nauci koja mu je pomogla tokom epskih bitaka u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Dok je bio zagledan u trenersku tablu u sopstvenoj kancelariji, nije želeo da sebe stavlja u prvi plan...
„Moram da priznam da ja generalno funkcionišem na drugačiji način. Sve što smo dosad uradili prija i satisfakcija je za sve ono što radite i čega se odričete. Nije fraza, mnogo je naporno. Sigurno ljudi nemaju svest kroz šta mi prolazimo. I onda dolazimo do toga da ima drugačijih komentara. Ovde se fudbal često gleda pod emocijama, navijački... Ja sam drugačiji, kada nešto uradim, napravim malu analizu i retrospektivu i onda moram da se okrenem novim obavezama. U fudbalu ne postoje prolazna vremena, mada je naše prolazno vreme dobro, bez obzira na poraz u Kruševcu. Na kraju se podvlači crta...“, počeo je intervju za MOZZART Sport Vladan Milojević.
Postoji ta fotografija, napravljena posle meča s Krasnodarom, na kojoj trener Crvene zvezde s raširenim rukama slavi prolaz u Ligu Evrope. Retko pokazuje emocije, posebno u periodu kada ga svi tapšu po ramenima. Čak je delovalo da na evropski uspeh gleda kao na nešto normalno.
„Nisam euforičan po prirodi. Ja nešto i ne znam da se radujem. Nemate u sportu vremena za radost, to je komoditet za druga zanimanja. Ovde ste u jednom trenutku general, u sledećem ne znate ništa. Zato je naše zanimanje zanimljivo. Trudimo se i radimo da pravimo što bolje rezultate. Generacija pre nas, istorija kluba, nameće ti da budeš još bolji! I ja se trudim da budem bolji.“
„ZNAO SAM POSLE FLORIJANE DA SMO POBEDILI EGO“
Zvezdaška javnost mu je već prilepila generalske epolete. Desilo se to posle dvostrukog trijumfa nad Spartom. Posebno jer niko nije očekivao evropski iskorak ovog leta. Imao je malo vremena i nesređen igrački kadar. Ali Milojević se „na keca“ prisetio ključnog detalja letnjeg pohoda tokom kojeg su rivali padali kao snoplje.
„Prelomni trenutak je bio onaj kada sam osetio i video da sam dobio ogromnu količinu energije i pozitive u svlačionici. To je bilo pred dvomeč s Irtišom. Video sam šta se dešava u svlačionici. Igrači ne treba međusobno da se vole, oni su profesionalci, imaju različite stilove interesovanja, oblačenja, života... Ali video sam da je svako od njih svoj ego stavio u službu svlačionice onog trenutka kada je ušao u nju. Tad sam shvatio da možemo da napravimo dosta dobrih stvari. Mi smo bukvalno bili kao šaka, kao prsti koji su se skupili u jaku pesnicu. Bila je to velika količina naboja i energije... Gde god sam radio, trudio sam se da to imam. To je važnija od svih prelaznih rokova i pojedinačnog kvaliteta.“
Crvena zvezda jeste kruna njegove dosadašnje karijere. Sasvim dovoljno sa spoznaju da na nju ne treba da gleda kao na poligon za revoluciju ili evoluciju. Bilo je dovoljno da ostane dosledan sebi i – pobedi.
„Gde god sam bio i šta god da sam radio, funkcionisao sam na sličan način: gledam, analiziram, zavrnem rukave i radim. Kada verujete u sebe i kada ljude u vašem okruženju ubedite da je sve moguće onda je lakše sve to ostvariti. Igrače sam ubedio i kroz priču i kroz rad. Veoma mi je bitno da imam energiju u svlačionici, međusobni respekt i poštovanje. A to je u Crvenoj zvezdi u ovom trenutku na vrlo visokom nivou.“
Uzdah i onda esencija onog što je želeo da kaže:
„To nije moja pobeda, to je moja misija od prvog dana.“
„JA SAM RADOHOLIK I PRAVI TIMSKI IGRAČ“
Tog ranog leta 2017. godine klupa Crvene zvezde iz nabrojanih razloga nije bila tako izazovna. Naprotiv. Mogao je Milojević da izgori u vulkanu velikih očekivanja, da bude progutan, ali – nije. Nekako se čini da su ga od elementarne nepogode loših evropskih rezultata spasle pozitivne misli.
„Dobro je što nisam imao neko opterećenje, kao ni tim. To može samo da vas sputa. Moja filozofija se zasniva na radu i odgovornosti, da budete čisti prema sebi. Kada pričam o sebi, pričam o stručnom štabu i igračima. To nam je jedini način da dođemo do nečega opipljivog. Ali ne vidim razlog zašto bih se plašio klupe Crvene zvezde. Želeo sam, i dalje želim, da nešto ostane iza mene. Meni su bitni detalji u fudbalu, kolike su moje mogućnosti kao trenera da nešto napravim. Kada sam se opredelio da budem trener Zvezde sigurno sam imao neke ambicije. Kada pravite sliku od pazla, dovoljno je da vam jedan komadić pokvari sliku. Pored igrača, zaslužni su i članovi mog stručnog štaba. Celo leto smo zajedno s direktorima Terzićem i Mrkelom tražili pozitivnu energiju. Ja sam odmah tu iza njih, ako moram tako da se izrazim.“
Taj rad na koji se poziva Vladan Milojević kod njega ne predstavlja opšte mesto.
„Ja sam veliki radoholik, živim za fudbal, sve sam podredio ovom klubu. Ja sam klasičan timski igrač. Generalno, napredujem svakog dana. Verujem da u svakom trenutku mogu nešto da naučim. Nema granica u našem sportu, fudbal je danas više od igre, ozbiljan biznis i nauka. Ako niste spremni da budete posvećeni, onda ne možete da napredujete. Moj dan kao trenera je prilično dug. Ako nisam u svlačionici i klubu, onda sam kod kuće na računaru, čitam neke knjige... Ako to ne radite, nemate šta da tražite. Imate mnogo platformi koje se bave analizom vaših utakmica. O svakom igraču dobijate koliko je kilometara pretrčao, šta je radio.“
I to nije sve...
„Ne čitam samo fudbalsku literaturu. Možete da naučite mnogo iz drugih sportova. Mnogo sam posvećen i religiji.“
O FUDBALU ŽIVOTA SAVIĆA, STOJKOVIĆA I SRNIĆA
Pored toga što je u dosadašnjem delu sezone premašio očekivanja, Vladan Milojević je uspeo u još nečemu. Svi će se saglasiti da Vujadin Savić, Filip Stojković i Slavoljub Srnićigraju fudbal života.
„Ja ovde imam 25 fudbalera, oni svi zaslužuju da igraju. Imate 25 različitih karaktera i 25 različitih ljudi. Moja dužnost je da ih sagledavam 24 sata dnevno, da vidim njihov profil i karakter. To sam rekao i njima. Lako ću ja fudbalski da ih izmerim, potrebno je nekoliko utakmica. Teško je doći do psihološkog momenta danas. Igrač će dati maksimum samo ako ima samopouzdanje. Neko tu referencu ima sam od sebe, neko traži savete i priču... Oni su emotivni ljudi, prolaze kroz svašta. Nemojte da zaboravite da nije sve stvar fudbala. Oni imaju porodice, tu su uticaji van svlačionice... Ja sam dužan da to rešim.“
Voli da govori o momcima s kojima je delio dobro i zlo u omladinskoj školi Crvene zvezde i s kojima je osvojio titulu u tom tangu.
„Srnić i Žule (Stojković, prim. aut.) deca su koja imaju ozbiljan kvalitet. Pravili su rezultate u omladinskoj školi. Nekada se desi da ta deca moraju da traže zaobilazni put. Pojedinci sazrevaju kasnije. U životu ništa nije slučajno, tako nije slučaj dolazak Vujadina i Žuleta ovde. Oni vole Zvezdu i uvek su je voleli. To je vrlo bitno. Ali ja sam za to da se ljubav pokazuje samo delima. Ne gledam stvari jednostavno, kao Žule Stojković je imao lošu epizodu u Nemačkoj. Ne, nekada se kockice jednostavno ne slože.“
Na vaskrsnuće domaćih igrača nakalemile su se i odlične partije stranaca. Gabonac Gelor Kanga i dalje ima bubice, ali je rešavao kada je bilo najvažnije. Holanđanin Donald igra bolje nego u prvoj sezoni, Le Talek je postao štoper iz orbite. Svi oni su tokom leta bili na izlaznim vratima.
„Svi stranci su dobri momci, jake ličnosti. To je prvenstveno bitno. Nije im bilo lako posle prošle sezone, pa je usledio dolazak novog trenera... Oni sve znaju, i šta se događa i šta se piše. To je sve uticalo na njih. Ali su profesionalci. Seli smo odmah, razgovarali otvoreno i iskreno. Uvek pričam iskreno s igračima, kažem im i kad mislim da treba nešto loše da im kažem. Možda im neće biti pravo u tom trenutku, ali bolje to nego da pravite kompromise. Strancima sam rekao da samo budu profesionalci. Ovi momci što su došli u klub doneli su dozu energije i povukli strance. Doneli su im želju da ostanu u ovom klubu. Drago mi je zbog toga. Veoma poštujem dogovor. Oni su doneli odluku da ostanu.“
„DOĆI ĆE I KRIZA...“
Stranci, domaći i na kraju uspešan prelazni rok. Toliko uspešan da ima onih koji tvrde da se više neće ponoviti. Skica Zvezdinog uspeha u Evropi.
„Ne postoji klub na svetu koji sve pogodi. Dešava se da neki igrač ne može da se pronađe, da nema hemije. I onda ode odavde i uslovno rečeno proigra. Imali smo takve primere u prošlosti. Nekome legne klub, svlačionica, drugarstvo. Desi se da se igrači podignu međusobno, ili da se neki egoista promeni. Promeni se kao čovek, pa se pitamo kako je to moguće. Tražili smo igrače koje poznaju mentalitet zemlje i kluba, jer ovo jeste specifično okruženje. Bio sam na Kipru i Grčkoj, to jeste isti narod, ali to su u suštini dva sveta. Kao što smo i mi Balkanci po nekim paramerima dva sveta. Imamo dosta zajedničkog, ali... Domaći igrači sve drugačije doživljavaju.“
Sve deluje idilično u ovom trenutku, do te mere kako Vladan Milojević može da kaže kako je baš lepo u ovom trenutku biti – on. Ali logično je da će doći do teških trenutaka.
„Doći će kriza igre i rezultata. Ali ako imate zdravu svlačionicu, nemate čega da se plašite. Treneri žive za rezultat. Kada dođe loš period, ništa nam ne preostaje nego da radimo kao što treba.“
Često navijači Crvene zvezde u Vladanu Milojeviću vide fudbalskog Dejana Radonjića. Takvo mišljenje vlada po društvenim mrežama.
„Dobro, prija mi to. Radimo ovo zbog nas i navijača. Marakana je teška scena, igrati pred takvim navijačima. Ništa neću novo reći, oni su fascinantni. Znao sam to dok sam bio mali. Nekad se zapitam da li ljudi iz inostranstva dolaze nas da gledaju ili da osete tu atmosferu. Moj zadatak je da oni stalno budu uz igrače.“
„JA DEFANZIVAN? PRE BIH REKAO DA SAM POSVEĆEN“
Ne samo zbog stajlinga Vladan Milojević odaje utisak čoveka koji je trenerski posao izučio u italijanskom Koverčanu. Trenersku tablu nosi uvek sa sobom, taktičke zamisli crta igračima i tokom meča.
„Dosta se bavim sitnicama, studiozan sam. Mnogo puta se desi da uhvatim sebe kako razmišljam o fudbalu. Želim igračima da prenesem informacije koje mogu da im olakšaju posao. To je kao u školi. Kada znam da mi učenik zna sve, onda on ne treba da se plaši pred pismeni zadatak. Tada je samopouzdanje na vrhuncu! Igrač mora da shvati zadatke i zna protiv koga igra, kakav je plan utakmice, šta treba da radi. Mora da postoji plan i da se to sprovodi. Njima je lakše da funkcionišu na takav način.“
Pored letošnjeg uspeha lična karta Vladana Milojevića je dugogodišnji boravak u Čukaričkom. I tamo je krenuo od nule, ali je snagom volje stigao do trofeja u Kupu Srbije. Skinuli su mu kapu, ali postojalo je mišljenje da je defanzivan trener.
„Ne mogu da se branim od takvih komentara! Šta uopšte znači defanzivan ili ofanzivan trener? To je u savremenom fudbalu – nestalo. Evo, da vam postavim kontra pitanje. Čukarički je bio treći na tabeli, imali smo šestoricu igrača u timu prvenstva, osvojili smo Kup, dali smo brdo golova. Bilo je tu pobeda od 4:0, pa i 7:0. Ako je to pokazatelj da smo bili defanzivni, onda OK.“
Podizao je glas samo prilikom ove teme, o tim komentarima da je ponekad previše naklonjen defanzivi.
„Dakle, govorimo o savremenom fudbalu. Nema više onog vremena kada je postojao jedan majstor i njemu je dopušteno sve. Kod mene svi moraju da igraju odbranu, krila posebno. I svi moraju da igraju napad. To od nas zahteva moderan fudbal, ali mi pratimo neko drugo vreme. Delimo igrače na majstore i vodonoše. Znam da ljudi vole čarobnjake, ali takvih nema mnogo na svetu. Najviše dvojica.“
„PONOSAN SAM JER SMO NADTRČALI KRASNODAR, SPARTU, KELN...“
Spontano je otkrio podatak na koji je najponosniji.
„Izneću jedan detalj, ne bih voleo da edukujemo nekoga, ali volim da govorimo o činjenicama. Mi smo protiv Kelna pretrčali dva kilometara više od rivala. Pretrčali smo u oba poluvremena isto, nadtrčali smo Krasnodar, a da ne pričamo o Sparti. Ljudi ne mogu da shvate da rival nekad igra rizično, menja sistem. Malo se ovde sve gleda površno. Recimo, Le Talek i Babić su u Nemačkoj pretrčali na nivou veznih igrača. To je fascinantno i nestvarno. Vi takvim klubovima, iz jakih liga, morate da parirate trčanjem. Ako te ne uradite, nemate šta da tražite.“
I još malo o uskostručnim stvarima.
„Igrači su dobili zahteve šta treba da rade. Dobar napad dolazi iz dobre odbrane. To ćete da vidite u svim sportovima. Ako igrate 'stratego', ne idete odmah da napadate. Gledate da se sačuvate, pa da udarite gde možete. Za mene je fudbal 'stratego'. Deset igrača, različiti sistemi, imate rivala. Mnogo kombinacija. Kada odem u druge klubove da razgovaram s drugim trenerima, vidim da imaju drugačije poglede nego ovde. Bio sa, kod Piolija, pa u Red Bul Salzburgu, Bolonji, Fjorentini, Romi... Tu možete da naučite mnogo toga.“
Za Milojevića je dobro što se on i tim koji vodi ove jeseni suočavaju sa nečim novim. Pakleni ritam utakmica za njega predstavlja čist dobitak.
„Meni je bitno da Zvezda posle toliko godina navikava igrače da igraju u evropskom ritmu. Oni moraju da toga budu svesni. Imamo putovanja, pa bili ste s nama u Pavlodaru, znate koliko je bilo naporno... Tu je psihički naboj, psiha, pa opet putovanja. Oni moraju da žive s tim. Imate igrače koji su mentalno spremni da to izdrže. Misli su čudna stvar. Ako sebi u glavi kažete da to ne možete onda vam ništa ne pomaže. Ako se optimisti onda idete preko praga bola. Ne odustajete. Zvezda je napravila taj klik i svake godine mora da bude u ovakvom režimu. U Ligi Evrope ili Ligi šampiona.“
„VOLIM DISCIPLINU, NE VOLIM BEZOBRAZLUK!“
Još jedna stvar se lepi za Vladana Milojevića kao smrt lepak. Kažu upućeni da voli vojničku disciplinu i da su pojedini igrači Čukaričkog želeli da mu zbog toga što pre vide leđa.
„Uvek insistiram na disciplini, ja volim disciplinu. To je nešto osnovno. Zamislite da imate jednu anarhičnu ekipu, grupu igrača koja se ne poštuje. Kako bismo mi napravili rezultat? Postoje stvari o kojima ne diskutujem. Postoje pravila na terenu i u svlačionici. Imao sam primer na koji sam posebno ponosan. Bili smo u Sloveniji na pripremama i posle toga sam dobio pohvalu od jedne čistačice u hotelu. Rekla mi je da nije videla normalniju i vaspitaniju grupu.“
Objasnio je i zašto insistira na disciplini.
„Igrači će sutra morati da imaju disciplinu, da možda budu treneri. Imaće porodicu, brinuće se o njoj. Ne volim bezobrazluk i nekulturu. Kultura je da se nekome javiš kada kasniš. Ako neko namerno zakasni to je onda nepoštovanje grupe i svlačionice saigrača...“
Vladan Milojević je imao prirodan trenerski put. Preko omladinske škole Zvezde i Javora isplivao je na površinu.
„Veoma sam srećan, nisam se opterećivao da treba da budem neko i nešto. Volim ovo da radim i uvek sam uživao. I kada sam radio sa Zvezdinim klincima, uživao sam u njihovom odrastanju. To vam je trenersko odrastanje. Trenirao sam decu od 15 godina, a ne znam ništa o tome. Uzimao sam knjige od supruge da vidim šta se dešava sa decom u tom razdoblju. Morao sam da ih upoznam kao ličnosti. Nisu svi isti.“
„KADA VIDIM VLADANA MILOJEVIĆA U SVLAČIONICI, ONDA – DIVLJAM“
Pitanje je bilo jednostavno: da li bi Vladan Milojević igrač bio u startnoj postavi ekipe koju vodi Vladan Milojević kao trener?
„Igrač Vladan Milojević kod mene ne bi igrao sigurno! Nema šanse! Drugačije sam sve zamišljao. Ne govorim o fudbalskim kvalitetima, ali kao igrač sam imao drugačiju percepciju. Nisam zamišljao fudbal kao posao, biti fudbaler znači imati strast. Razmišljao sam po principu – odigrao sam utakmicu, šta sad ponovo da igram. Kada vidim u nekome tog Vladana Milojevića u svlačionici, onda divljam. Igrači moraju na fudbal uvek da gledaju kao primarnu stvar. Od toga će izdržavati porodice. Znam da im je psihološki teško, da nose iza sebe javnost. Verovatno imaju ponekad i košmare u glavi. Moj zadatak je da im pomognem.“
Teško da Vladana Milojevića možete da opišete kao standardnog fudbalskog radnika. Pre ćete ga zamisliti s knjigom u ruci, nego u potrazi za jeftinom zabavom.
„Nisam ja neko ko izlazi. Retko ćete me videti negde posle sedam ili osam sati uveče. Imam prijatelje van fudbala, imam malo vremena za sportsku porodicu. Supruga i ćerka mi se bave preponskim jahanjem, sin mi igra u Čukaričkom. Volim da prošetam, trčim po Košutnjaku. Ne pijem, ne volim da izlazim.“
Prosto, on je jedan od onih srećnika koji uživa u poslu kojim se bavi.
„Mogao sam da budem trener, menadžer ili sportski radnik. Volim da sam na terenu i da sam s mladim ljudima. Ispunjava me sve to. Osećam se ponekad kao reditelj, pokušavam da ispraviš greške. U fudbalu ne postoji kopi-pejst, ne postoji odmor. Niste na odmoru ni posle sezone. Volim to, volim taj teren. Oduvek sam želeo da budem trener. Volim fudbal.“
„STRAH OD ARSENALA? NE!“
Voleo ga je i kao igrač, mada je utisak da je mogao i više i bolje. Afirmisao se u Grčkoj, daleko od matične Zvezde.
„Srećan sam što su mi se desile neke druge stvari u Grčkoj. Privatni život me je napravio jačim. Kada sam otišao u Grčku, bile su ovde lude godine. Imao sam sreće što sam otišao tamo, ostao dole i dobio njihovo državljanstvo. Vratio sam 2004. godine. Živeo sam u jednoj od najlepših evropskih zemalja.“
A gde Milojević sebe vidi u budućnosti?
„Ne planiram veliku budućnost, dajem maksimum uvek. U ovom trenutku ne razmišljam dugoročno. Samo treba verovati i biti čist pred sobom.“
Uskoro Zvezdu očekuju dva vezana meča s Arsenalom u Ligi Evrope. Odavno se crveno-beli nisu susreli s tako velikim rivalom, pa je logično što se mnogi pitaju hoće li se uplašiti premijerligaških asova...
„Ne! Strah osećate samo kada ste nesigurni, kada ne verujete u sebe. Igraćemo hrabro i nema čega da se plašimo. Biće prisutan adrenalinski strah koji nestaje onog trenutka kada utakmica počne.“
Izvor: mozzartsport
Foto STAR SPORT
Komentari / 0
Ostavite komentar