Звезда и Нијемци - од Ворверца и Борусије до Бајерна...

Црвена звезда одиграла је много великих мечева у својој богатој историји. . .

Фудбал 28.09.2017 | 15:45
Звезда и Нијемци - од Ворверца и Борусије до Бајерна...
Ипак, свакако се највише истичу они са немачким клубовима, уосталом – два од три најважнија сусрета црвено-бели играли су са бундеслигашима.

Дуел са Келном у другом колу Лиге Европе биће јубилаени тридесети, али кренимо редом...

Звезда се по први пут са клубом из Немачке састала давне 1969. у Купу шампиона, а ривал је био Ворверц.

После пораза на гостовању (2:1), Станислав Караси и Јован Куле Аћимовић довели су Београђане на гол од пролаза међу осам најбољих, али нису успели да још једном затресу мрежу ривала.

Наредне сезоне у борби за полуфинале истог такмичења елиминисана је Карл Цајс Јена (2:3, 4:0).

До наредног окршаја прошло је пет година, када је Хамбургер Шпортферајн зауставио нашег представика – после ремија на Маракани (1:1), ХСВ је био силовит пред својим навијачима.



У сезони 1977/78 уследио је један од тежих пораза Звезде када су двомечи у питању, пошто је Борусија славила и у Београду (3:0) и у Мехенгладбаху (5:1), у осмини финала КЕШ.

Нешто више од годину дана касније све је могло да се ‘врати’, али се на крају претворило у један од тужнијих датума за све звездаше.

На путу ка финалу Купа УЕФА 1979. године избачени су Динамо из Берлина, после спектакулраног двомеча и тријумфа на Маракани (4:1), иако су на полувремену гости имали предност, односно пораза у гостима (5:2).

Тада су јунаци били Здравко Боровница са два гола, док је погодак за пролаз био дело Рајнард Лаука у последњим тренуцима сусрета.

Потом су успешно премошћене још две препреке, а она последња пред меч за пехар била је још једна екипа из Берлина – Херта.



Минималну победу у Београду донео је Душан Савић, а Милош Шестић увео Црвену звезду у прво евро финале голом у гостима (1:2).

Дошло је време за нови дуел са Мехеном, тада се и финале играло у два меча, али је централна фигура реванша ипак био главни арбитар.

У главном граду тадашнке Југославије није било победника (1:1), а Микел Симонсен ‘измислио’ је пенал за домаћина у реваншу – што се испоставило довољним за коначни тријумф.

Следеће сезоне, у истом такмичењу, још једном је избачена Карл Цајс Јена (3:2, 3:2), али се онда поново испречио Бајерн.

Неуспех из Минхена (2:0) стигли су и престигли Савић, Владимир Петровић Пижон и Сребренко Репчић, али је Дитер Хенес онда два пута погодио мрежу домаћих (3:2).

О претходном дуелу са Келном имали сте прилику да читате на нашем порталу у среду, а, гледамо из ове перспективе, црвено-белима је и те како драже што се нису осветили Борусији, већ Баварцима.



У антологијској сезони 1990/91 најпре је убедљиво избачен дрезденски Динамо (3:0, 3:0), док је мало оних који напамет не знају чувено полуфинале.

Компјутерски прецизан ударац Дејана Савићевића за велику победу у Минхену (2:1), па - ‘Југовић, Југовић... Просинечки је ту, Михајловић у средину... Савићевић...’

Аутогол Клауса Аугенталера одвео је Звезду у финале, а Дарко Панчев са беле тачке у вечност.

Нешто млађи навијачи памте и рапсодију против Кајзерслаутерна у реваншу, 1996. у Купу победника Купова после минималног пораза (4:0), као и елиминацију од стране Бајера из Леверкузена на путу ка Лиги шампиона (0:0, 3:0).

За крај, последњи дуел са Немцима Црвена зведа је имала са Бајерном, у групној фази Купа УЕФА 2007. – када је несрећно поражена (3:2).

Можда је баш сад дошло време да се ‘своде рачуни’ и са ‘Јарчевима’...



Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар