Сале: Хрватска 1995. године? Нема оправдања!

Србија је моја мисија! Александар Ђорђевић, селектор репрезентације Србије, говорио је за 'индеx. хр' о српској и хрватској кошарци, као и сукобу са покојним Драженом Петровићем.

Кошарка 23.09.2017 | 21:45 Ту је и прича о чувеном силаску хрватске селекције са постоља, као и још много веома занимљивих тема.

Репрезентација Србије је у прошлу недељу остварила још један велики успех освајањем сребрне медаље, а успех 'Орлова' још више добија на значају када се зна да селектор није могао да рачуна на седам кључних играча. 

Колеге с хрватског портала сматрају ову медаљу, иначе треће сребро у низу, искораком. 

"Ово је јако лепо питање. Да, направио сам искорак, као и моја екипа. Он је везан за једну луду храброст и веру у ове момке и ово што радимо свих ових година. Пуно ми то значи, поносан сам на њих, поносан сам на ово што смо направили. Ово је производ врхунског рада и односа, пре свега играчког односа према обвезама и плану који смо ставили на папир", почео је причу Ђорђевић и наставио: 

"Нисмо имали среће с повредама, али није долазило у обзир да то ставимо као изговор пред нацију и играче који путују на Евробаскет. Ја сам тако одлучио, рекавши да је састав промењен, али амбиције остају исте. Потрудио сам се да пренесем ту своју велику веру у играче, а из њих и на терен. Имамо луди такмичарски карактер, снагу групе која верује и живи заједно, која се дружи и изван терена, на што сам јако поносан. Направили смо пуно у четири године, довели смо и људске односе у репрезентацији до вишег нивоа. Надам се да ће та атмосфера дуго трајати у српској кошарци". 

Оно што краси Салетову Србију јесте чињеница да се никада не предаје, ко год био противник и ко год да је на паркету. Тако је било и на прошлом Европском првенству на -12 у полуфиналу против Литваније, као и сада против Словеније на готово 20 разике. 

"Ја сам једини психолог ове екипе. Свако од људи у тим донесе одређени квалитет, људски и играчки. Треба пронаћи симбиозу различитих карактера која помаже играчима да на терену прикажу најбољу кошарку. Рећи ћу вам, услед свих отказа и проблема, није ми било тешко – искрено верујем у ово што радим. Сматрам репрезентацију Србије својом мисијом, не вуче ме новац него страст. Репрезентација ми је дала пуно док сам био играч, даје ми пуно и сада док сам селектор. Једноставно сам пресрећан", искрен је Сале Национале..

Сале је упитан и да прокоментарише поређења највећег талента европске кошарке Луку Дончића са некадашњим саиграчем – трагично преминулим Драженом Петровићем.

"Нико не може да се пореди или мери са Драженом, он је био најбољи. Дончић је чудо, али свој је играч и нека иде својим путем. Сазрева брзином светлости, Реал му у томе помаже и биће ће један од најбољих".

Хрвате је потом занимало који је Ђорђевићев рецепт за стварање врхунских плејмејкера, у жељи да то примене на свој национални тим.

"Рад с младима је кључ. Не желим да улазим у проблеме Хрватске. Рецепт? Не знам. Изненадило ме да немате медаљу већ толико година у низу. Ми смо освојили светско сребро и напунили терене између зграда, деца су опет узела кошаркашку лопту у руке. Можда је то рецепт".

По ко зна који пут у свом животу, једног од најбољих плејмејкера света свих времена чекао је чувени београдски балкон и десетине хиљада верних навијача по повратку из Турске.

"Ух, било је... Још ме држи, и даље сам најпоноснији селектор. Отишли смо на Евробаскет с пет дебитаната. Дочек је пуно значио играчима који се до сада нису попели на балкон. Та традиција живи од 1995. године. Људи су нас дочекали с искреним поштовањем и дивљењем. Српски навијачи и јавност поштују медаљу коју смо донели. Сви морамо бити поносни", јасан је био селектор Србије и онда се надовезао на споменуту 1995. годину.

"То је било првенство пуно емотивног набоја, прво такмичење после три године ембарга када смо због политичких санкција били укинути из спорта. Пласирали смо се и донели земљи златну медаљу. Одиграли смо историјску утакмицу против Литваније. Како сам се зауставио на 41 поену? Ах... Било је феноменално. Најбоља утакмица у мојој каријери".

Наравно, уследило је чувено питање о силаску хрватске селекције са постоља приликом доделе медаља.

"Притисак државних врхова на спортисте био је огроман, и не само тада. Сећам се како су Здовца уклонили из репрезентације Југославије из полуфинала у Риму. Био сам тамо, сви смо заједно плакали. Тако је било. Спортисти су се увиек користили у разне националистичке сврхе и интересе. Неки паметнији су се искључили, неки су то радили из уверења, што је сасвим легитимно. Силазак с постоља? Не могу да кажем да је то био ружан чин, али је свакако био непримерен за једно тако велико такмичење. Нема оправдања. Ми то данас прихваћамо као део лудог времена, али то је био непотребан потез. Исте године играли смо квалификације за Евробаскет у Софији, а репрезентација БиХ није хтела да игра против нас из политичких разлога. Али хајде. Спортисти су често жртве јер се нађу у тим ситуацијама које их обележе или остану уцртане у њихове животе и каријере". каже Ђорђевић.

Као што је раније и открио, Ђорђевић је још једном потврдио да се у Атини срдачно поздравио са Дином Рађом, као и да се дружио са бившим репрезентативним колегама.

"Истина је, било је напето, између нас и њих за вечером били су постављени други столови, звали смо их ЕУ столови. Итекако смо се дружили и до данас смо остали добри пријатељи. То нам нитко не може одузети. Исфорсирано су нас раздвојили, али наша пријатељства пре распада државе су много дубља и искренија. Спаја нас оно што смо заједно проживели".

Наш селектор прокоментарисао је и велики успех Словенаца.

"Заслужено, свака част. 11 Словенаца и један Американац су освојили медаљу. Све честитке Игору Кокошкову, он је јако заслужан за словеначко злато. Смета ми када кажу да је Словенија изненадила. Нису изненађење, ни близу, а камоли највећи шок у историји Евробаскета. Ко прати кошарку, зна да имају добре резултате иза себе".

С друге стране, о арбитирима који су жестоко оштетили његову селекцију није желео да говори....

"Ма, небитно је. Нису били на нивоу атлетике, дуела и кошарке која се игра на Евробаскету, многи су дошли на такмичење из земаља где нема оваквих турнира и играча. Честитам Словенцима, заслужено су прваци".

Како кажу, српску и хрватску 'спаја' и Салетова тројка на првенству Старог континента две године касније, у његовом стилу – у последњем нападу за победу.

"Да, тројка Хрватској на Евробаскету значила ми је много јер је била прекретница за наш српски, у оно време југословенски кошаркаши пут. Ко зна што би било да је било обрнуто. О томе нико не размишља".



За крај, уследило је питање које се тиче сукоба њега и Дражена после утакмице између Партизана и Цибоне, када му је Петровић рекао да ће се потрудити да више никада не заигра за Југославију.

"Да, рекао ми је да никад нећу играти за Југославију, Дуда Ивковић ме заиста није водио на турнир, али данас разумем. Требало је повести још неког ко је јак у обрани, а Дражен је увек могао да постигне 40 поена. То су била спортска ривалства и била су вредна. Нисам хтео да играм са Драженом, већ против њега, а тако је било и с Рађом или Кукочем", закључио је Александар Ђорђевић

Сале се сада окреће послу на клупи минхенског Бајерна, али је, поред још једне медаље, вест која радује све нас та да остаје на клупи 'Орлова'.

Извор: Б92