Сјећање на Вида Билановића

У организацији „Просвјете“ и Народне библиотеке, синоћ је у новој сали скупштине општине у Српцу, у присуству великог броја посјетилаца, промовисана књига под називом „Житије Вида Билановића“, аутора Бранка Пивашевића. Истовремено су представљени нови подаци о „Жртвама рата 1941-1945“ на подручју општине Србац , сабрани у публикацији коју су припремили Бранко Пивашевић и Данило Кошутић, србачки истраживач и публициста.

Република Српска 23.09.2017 | 16:45 Књига „Житије Вида Билановића“  говори  о једном од најпознатијих Срба србачког краја у другој половини 19. и почетком  20. вијека. а посвећена је стогодишњици његове смрти.

Вид Билановић је био трговац  што му је олакшавало успостављање веза са најписменијим Србима тога времена. Путовао је у Србију и састајао се чак и са кнезом Миланом Обреновићем, министром Јованом Ристићем и митрополитом  Михајлом, а био је и у Русији и Бугарској. Декретом из 1885. године, постављен је за начелника Босанског Свињара, како се у то вријеме звао данашњи Србац.



Медјутим, посебно је био познат као један од водја устанка од  од 1875. до 1878. године  против турака на  планини Мотајици. Занимљиво је да је, као писмен човјек, сва догадјања  записивао, од чега је добар дио  сачуван на основу чега је и настала књига Бранка Пивашевића.

Аутор каже да је мотив за писање ове књиге био да сачува од заборава  оригиналне рукописе које је у Музеју РС пронашао истраживач и публициста Данило Кошутић.



„Многи Српчани не знају колико је велику улогу имао Вид Билановић у историји народа овог краја. Књига обилује бројним документима који могу послужити за нека будућа  историјска истраживања. Покушао сам да представим историјске фрагменте борбе хришћанског сељака за ослобадјање испод тудјинске власти  и да живи живот достојан човјека“,  рекао је Пивашевић.

Први рецензент  проф. Др. Остоја Дјукић је  нагласио да књига има историјски значај и да се њен аутор прихватио тешког и одговорног задатка да сачува од заборава једно вријеме и прикаже животни пут Вида Билановића  и других бораца за  српску ствар.

„Књига ове врсте је дошла као мелем  на рану, да нас подсјети и упути шта да чинимо у овим одсудним историјским тренуцима, да нам се историја понавља, те да често затварамо очи пред стварношћу и не извлачимо поуке“, казао је Дјукић.  Он је додао да је аутор „на сажет, допадљив, документован и научно заснован начин приказао историјско вријеме, догадјаје, личности , устаничке подвиге и војевања Вида Билановића и његове ратне браће  у одбрани српског рода и отаџбине“.

Дјело и труд Бранка Пивашевића похвалио је и књижевник Ранко Прерадовић, који се запитао – зар је потребно 100 година па да се  јавност упозна са  животом једног  храброг и историјски значајног Србина, којем се нажалост и поред велике борбе није остварила жеља да дочека своју државу.

„Ево, и након 20 година од прошлог рата немамо  издавачку кућу, немамо институт  који би се бавио српском  историјом и  оваквим  темама. Гдје су интелектуалци, научници, истраживачи да  се организују и допринесу  стварању праве слике о вјековној борби  српског народа и њиховом жртвама  за  слободу“, запитао се Прерадовић.



Бранку Пивашевићу, просвјетном и друштвено.политичком раднику у пензији, ово је прва објављена књига. Посветио се писању поезије и прозе за одрасле и дјецу. Заступљен је у неколико зборника и алманаха, као и у новинама и часописима, а живи у Српцу.

 У наставку књижевне вечери представљени су  и најновији  збирни  подаци  о жртвама Другог свјетског рата на подручју општине Србац.

Један од аутора публикације, Данило Кошутић је рекао да ранијим подацима није покривено чак 45 одсто стварних жртава.

„Према темељитим истраживањима србачка општина је у Другом свјетском рату имала укупно 974 жртве, од којих је 457 бораца НОБ-а, 506 цивилних жртава рата и 11 припадника војске краљевине Југославије. Иако се ради о интерној публикацији, њена заштита ће се обезбједити  унутар СУБНОР-а,   Архива Републике Српске, Народне и универзитетске библиотеке  РС, Музеја РС, Академије наука и умјетности  РС и општине Србац“, казао је Кошутић и додао да има простора за даљу допуну података у овој публикацији.

(БН/С.К.)