Десет чињеница о Сјеверној Кореји

Провокације не престају, а број нуклеарних проба све је већи. ДW пише о 10 најважнијих чињеница о Сјеверној Кореји, земљи у центру пажње свјетске политике.

Свијет 08.09.2017 | 13:35 Сјеверна Кореја налази се на корејском полуострву и граничи се на сјеверу с Кином и нешто мало Русијом. Јужна граница дефинише се као „демилитаризована зона“.

Још од Корејског рата педесетих година прошлог вијека, око 250 километара дуга и око четири километра широка линија границе раздваја двије земље – Сјеверну и Јужну Кореју.

Какве везе има Корејски рат са актуелним конфликтом?

Корејски рат од 1950. до 1953. још увијек је присутан у колективној свијести Сјевернокорејаца зато што Пјонгјанг све чини да се то сјећање одржи. Пропаганда Сјеверне Кореје против Сједињених Америчких Држава веома је ефикасна, између осталог и зато што су савезничке силе водиле Корејски рат без имало обзира према цивилима.



Током три године борби САД континуирано су бомбардовале Сјеверну Кореју, при чему је страдала петина становништва.

Врховни командант савезничких снага, амерички генерал Даглас Мекартур, у то вријеме је чак предлагао да се на Кореју баци „30 до 50“ атомских бомби, али за тадашњег предсједника САД Двајта Ајзенхауера то је била исувише драстична солуција.

Људи и данас осјећају посљедице рата и може се рећи да он никада и није завршен. Прекид ватре прије 64 године само је замрзнуо сукоб. Око 30.000 америчких војника стационираних у Јужној Кореји и редовне војне вјежбе са јужнокорејским трупама, изоловани сјеверни сусјед доживљава као непрекидну пријетњу.

Како је у Сјеверној Кореји обичним грађанима?

Вишегодишња изолација оставила је видљиве посљедице по привреду Сјеверне Кореје. Грађани због тога и данас испаштају. Почетком деведесетих, око 300.000 људи умрло је од глади. Према извјештајима Уједињених нација, трећина становништва хронично је неухрањена, а санитарне и медицинске услуге у земљи имају велике недостатке.



Оштра и екстремна клима са поплавама и сушним периодима отежава пољопривредне активности. Земља је оријентисана на увоз. Међутим, због затегнутих спољнополитичких односа и санкција, Сјеверна Кореја тргује само с неким партнерима, рецимо са Кином или Ираном. Међународне хуманитарне организације покушавају да Сјеверној Кореји допреме помоћ, а Свјетски програм за храну тренутно подржава Сјеверну Кореју са преко двије милијарде евра.

Да ли се режим заиста понаша ирационално?

Нема сумње у то да је Ким Џонг Ун (33) несавјесни и насилни владар, човјек који по сваку цијену жели да задржи власт у посљедњој комунистичкој диктатури на свијету. Ипак, он није неурачунљив: понаша се безобзирно, али има стратегију. Учврстио је своју моћ у држави, партији и војсци, а потенцијалне ривале, попут полубрата или тече Јанга Сонга Тека, потиснуо је у страну.



Његов атомски и ракетни курс је рационалан и досљедан, иако је његов основни циљ: одржавање система. Киму нуклеарно оружје није потребно као средство за вођење рата, већ као средство одвраћања. Када су у питању преговори, он жели да буде равноправан са Сједињеним Америчким Државама.

Како сусједна Јужна Кореја види ситуацију?

Јужнокорејски устав из 1987. предвиђа мирно уједињење двије Кореје, базирано на слободи и демократији. Али чак ни такозвана „сунчана политика“" Кима Даеа Јунга почетком 21. вијека, нити строжије држање његових претходника, нису довели до напретка у приближавању двије земље. Након политичких превирања у Јужној Кореји, Мун Је је у мају 2017. именован за предсједника.



Он се заузима за политику разумијевања засновану на споразумима са Сјеверном Корејом и најављује дистанцирање од Сједињених Америчких Држава. Сјеверна Кореја до сада није реаговала на позиве Јужне на преговоре. Произвољна политика Сједињених Америчких Држава на Корејском полуострву отежава посао јужнокорејском предјседнику.

Мун се све више труди да његова земља, због сукоба на међународном плану, не постане политички заробљеник.

Како би изгледао војни сукоб?

Уз два наоружана дијела Кореје стоје савезници из Корејског рата – а они су и сами међу собом ривали: Сјеверну Кореју подржава Народна Република Кина, а Јужну Сједињене Америчке Државе. У сукоб би вјероватно били укључени и Јапан, Русија, а преко НАТО и – Њемачка.



Уколико би дошло до рата између Сјеверне и Јужне Кореје, у веома кратком времену страдало би око милион људи и то без да се употреби атомско оружје. Јужнокорејска престоница Сеул у којој живи десет милиона становника, само 60 километара је удаљена од границе са Сјеверном Корејом – дакле у домету је артиљеријског оружја.

Сјеверна Кореја имала је на располагању деценије да војне објекте укопа и обезбиједи. Чак ни војна сила попут САД не би била у стању да сву њихову артиљерију правовремено неутралише. Поред атомског, Ким посједује и тоне хемијског и биолошког оружја. Дугорочно гледано, Сјеверна Кореја не би могла да добије рат, али би цијело полуострво у случају сукоба дословно било сравњено са земљом.

Како је Доналд Трамп промијенио однос САД према Кореји?

Америчка политика када је у питању Сјеверна Кореја знатно се промијенила након инаугурације предсједника САД Доналда Трампа. Управо с почетком његовог мандата, судбина америчког младића Ота Варбира – који је зато што је узео један постер завршио у затвору у Сјеверној Кореји – изазвала је велику узнемиреност.

Након што је младић из сјевернокорејског затвора пребачен у САД, трагови физичког злостављања били су очигледни. Он је преминуо само пар дана након доласка у САД. А на најновије провокације са лансирањем ракета, Трампова реакција била је жестока. Реаговаћемо „ватром, бијесом и силом“ уколико Сјеверна Кореја настави са ракетним пробама, рекао је амерички предсједник користећи реторику сличну оној коју користи и Ким Џонг Ун.



Обе стране су се умириле након међународних апела. Ипак, након само неколико дана, Сједињене Америчке Државе извеле су војну вјежбу са Јужном Корејом. Готово истовремено, Сјеверна Кореја наводно је тестирала хидрогенску бомбу.

Зашто Кина оклијева да изврши притисак на Сјеверну Кореју?

Запад очекује од Кине да пооштри санкције Сјеверној Кореји. То се прије свега односи на испоруку нафте. Кинеске власти то одбијају и настављају да испоручују нафту и храну, дефинишући то као „хуманитарну помоћ“. Кина је ипак прихватила санкције УН које, између осталог, забрањују испоруке угља. Иначе, нејасно је колико Кина заиста има утицаја на Сјеверну Кореју. Упркос упозорењима Пекинга, Пјонгјанг је извео бројне нуклеарне пробе.



Кина се плаши промјене режима у Сјеверној Кореји, посебно ако би то било повезано с поновним уједињењем са Јужном Корејом. Тада би корејско полуострво у потпуности потпало под утицај САД, а амерички војници били би директно на кинеској граници. То би за власт у Пекингу била права ноћна мора.

Да ли је Русија више од само мирног посматрача?

Став Москве јесте да испаљивање балистичких ракета представља озбиљну пријетњу за бродове и авионе у региону, а то је и пријетња цивилима. Русија дијели око 17 километара границе са Сјеверном Корејом. С друге стране, Русија упозорава Сједињене Америчке Државе на опасност од војне акције и не жели да се сукоб на корејском полуострву рјешава оружјем. Када су у питању санкције Сјеверној Кореји, Кремљ се још држи по страни.

Ипак, суспендована је сва економска сарадња с Пјонгјангом, у складу с резолуцијом УН. У Москви ипак постоји спремност да се, уколико је то потребно, сјевернокорејски режим оснажи. Једна руска туристичка агенција је крајем августа нудила путовања у Сјеверну Кореју. При том су у јутарњем програму руске телевизије цијеле седмице приказиване репортаже које су представљале љепоте Сјеверне Кореје.

Шта раде Уједињене нације?

Протеклих година Уједињене нације предлагале су опсежну стратегију за сарадњу са Сјеверном Корејом у наредних пет година. У сарадњи с Кимовом владом, жели се да се земља дефинише као „развојни циљ“ УН, а све како би дошло до њеног друштвеног и привредног напретка. По свему судећи, став међународне заједнице према режиму Сјеверне Кореје након посљедњих провокација веома је сложен.

Савет безбједности Уједињених нација донио је почетком августа Резолуцију којом су пооштрене санкције тој земљи. Забрањен је извоз угља, гвожђа, као и рибе и морских плодова, а повучена јој је и добит од извоза у вриједности од око милијарду америчких долара. Поред тога, бројне организације стављене су на „црну листу“ УН, између осталих и сјевернокорејска банка за спољну трговину.

Какве изгледе има дипломатија?

Дипломатски односи са Сјеверном Корејом су сами по себи изазов. Још током преговора шест земаља, Сјеверна Кореја показала се способном да воду скрене на своју воденицу. Са Кином, Русијом, Сједињеним Америчким Државама, Јапаном и Јужном Корејом већ шест година се преговара о обустављању атомског програма.

Експерти разматрају такозвано „двоструко замрзавање“: Сјеверна Кореја би замрзла, односно обуставила, атомске и ракетне пробе, а Сједињене Америчке Државе и Јужна Кореја одустале би од заједничких војних вјежби. Сеул и Вашингтон су то до сада одбијали. Обустављање атомског програма свакако би било скупо за Пјонгјанг.

Могућа цијена: билатерални договор са Сједињеним Америчким Државама о мировном споразуму који би замијенио Споразум о прекиду ватре из 1953.

Проблем је у томе што би Јужна Кореја заузврат у свом уставу морала да призна Сјеверну Кореју. Вашингтон више не би имао право да ангажује америчке трупе у Јужној Кореји, па би доминантна улога Сједињених Америчких држава у азијско-пацифичком подручју знатно ослабила.

Извор: ДW