Различити ставови о изградњи моста

БиХ не говори једним гласом када је у питању изградња пељешког моста јер се у БиХ води окршај у Савјету министара и Парламенту БиХ. Бура се подигла због различитих писама које званичници из БиХ упућују Хрватској и Европској комисији у вези с градњом моста.

Босна и Херцеговина 08.09.2017 | 07:47 Тако је Хрватској прво писао Адил Османовић (СДА), министар цивилних послова БиХ, да би одмах након тога на исту адресу писмо упутио и Јосип Грубеша (ХДЗ БиХ), министар правде БиХ.

Османовић је у писму истакао да је против, док је Грубеша навео да нема ништа против градње моста.

Послије тих, услиједила су нова писма, и то Шефика Џаферовића и Сафета Софтића (обојица из СДА), замјеника предсједавајућег оба дома парламента БиХ. Они су писмо упутили у Брисел, тачније Европској комисији, у којем наводе да се противе градњи моста и да очекују да БиХ и Хрватска ријеше питање границе на мору.

Никола Ловриновић, шеф Клуба посланика ХДЗ БиХ у Представничком дому БиХ, казао је прије почетка јучерашње сједнице овог дома да су сва писма која су слали званичници из БиХ, углавном из СДА, послана неовлаштено.

"Дакле, та писма, по мени, не изражавају ничији став, ниједног тијела власти БиХ. Осим тога, присутна је и злоупораба положаја", казао је Ловриновић.

Тврди да је Представнички дом задужио Савјет министара да разговара о мосту, а не Османовића. Размишља да затражи и покретање Османовићеве одговорности.

Османовић је одмах одговорио Ловриновићу, казавши да он у писму није износио став Савјета министара, те да то није ни могао, као и да он редовно са колегама министрима из сусједства комуницира писмима.

"Требало је и другима да пошаљете питање. И колега Грубеша је слао писма. Министарство које водим надлежно је за послове уређења државних граница и припреме докумената и оно успоставља тијело које ће обавити припреме и учествовати у уређењу граница", рекао је Османовић.

Мирсад Ђонлагић, шеф Клуба посланика СББ-а, сматра да сву одговорност по питању моста треба да преузму институције БиХ, поготово оне које су релевантне и мјеродавне, те да заузму конкретан став.

"Све док једни министри пишу 'за', а други 'против', а сад очекујемо да на ово писмо Софтића и Џаферовића дођу још нека друга писма, мислим да се неће моћи стећи озбиљан увид у овај врло сложени проблем", рекао је он.

Дамир Бећировић, шеф Клуба посланика ДФ-а, тврди да нејединствен став из БиХ када је у питању изградња моста значи да у институцијама БиХ сједе људи који очигледно раде за интересе друге државе, а у овом случају Хрватске.

Саша Магазиновић, замјеник шефа Клуба посланика СДП-а, каже да се не може отети утиску да се овај проблем не разматра у доброј намјери да се ријеши, него да тим питањем неки на обје стране "билдају" свој имиџ.

"Додатна је срамота што из БиХ долазе различити ставови и што сваки министар узима себи за право да саопштава званични став државе", рекао је Магазиновић.

Момчило Новаковић, посланик НДП-а и предсједник Комисије за саобраћај и комуникације Представничког дома, истиче да је БиХ пропустила много прилика када је у питању рјешавање проблема Пељешког моста.

"Немам ништа против да се људи дописују, али имам против да се институције користе у ту сврху. Мислим да је ово питање о којем смо могли направити договор и да уопште не буде спора", казао је Новаковић.

Европска комисија је недавно одобрила Хрватској 357 милиона евра за градњу моста, а вриједност цијелог пројекта износи 426 милиона. Пељешки мост, који ће повезати најјужнији дио земље с остатком државе, према документацији дуг је 2.404 метра, а наводно Хрватска је спремна и недавно је понудила да ширина пловног пута буде 200 метара.

Иначе, извјештај о активностима у вези с изградњом пељешког моста изазвао је јуче жустру расправу између посланика ХДЗ-а и СДП-а.

Након што је Предраг Кожул, посланик ХДЗ-а, упознао посланике са ставом Хрватског народног сабора (ХНС) о овом питању, посланици СДП-а Денис Бећировић и Саша Магазиновић из СДП-а покушали су оспорити значај тог става, наводећи да је ХНС невладина организација, а не званична институција.

Магазиновић је рекао да се од ХНС-а као невладине организације покушава направити политички фактор у Парламенту БиХ. Ловриновић му је одговорио да БиХ није само његова земља и да не може забранити грађанима да воле своје сусједе.

Кожул је истакао да се договором о техничким детаљима изградње моста уважавају интереси БиХ, те да се његовом изградњом обезбјеђује пролаз јадранско-јонског пута кроз БиХ.

Ханка Вајзовић из ДФ-а нагласила је да се у извјештају, умјесто одговора шта је урађено у БиХ на рјешавању овог питања, наводе само штури и селектовани подаци.

Расправа у вези с овом темом требало је да се оконча синоћ и наставиће се данас.

Пленковић: Спремни смо на дијалог са БиХ

Хрватски премијер Андреј Пленковић упознао је јуче свој кабинет с тим да се чуо са предсједавајућим Савјета министара БиХ Денисом Звиздићем, са којим је разговарао о бројним питањима, па и о питању пељешког моста "који је опет донио неке теме у јавни простор".



"Наша порука је сасвим јасна: дијалог са БиХ, појашњење свих аспеката међународноправних, техничких, било којих... Ми смо спремни и отворени за тај дијалог, као што је то било и тијеком заједничке сједнице Савјета министара и Владе Хрватске 7. јула у Сарајеву", поручио је Пленковић и додао да за Хрватску то представља стратешки пројекат који не повезује само хрватску и хрватску територију, него територију Европске уније и који ће, између осталога, током љетних мјесеци олакшати гужве које се стварају у самом Неуму због граничних прелаза и шенгенског режима.

Декларација

На сједници Представничког дома 24 посланика су потписала декларацију којом траже од Хрватске да обустави градњу Пељешког моста.

У декларацији се позивају надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, да без одгађања обуставе све радње чији циљ може бити умањење или потпуно укидање суверених права БиХ и да се хитно укључе у разговоре са БиХ ради постизања билатералних рјешења у погледу разграничења на мору.

Извор: Независне новине