Војне опције за Сјеверну Кореју

Након шестог и најразорнијег нуклеарног теста Сјеверне Кореје, САД позивају на увођење најтежих могућих санкција и поручују да су бројне војне опције на столу.

Свијет 06.09.2017 | 07:23 Међутим, експерти упозоравају да САД немају много добрих опција које могу да предузму без помоћи Кине, која је пак била несклона мјерама које би гурнуле сјевернокорејски режим до тачке колапса.

Кина је досад заговарала план "двоструког замрзавања": замрзавање сјевернокорејског нуклеарног програма у замјену за прекид заједничких америчко-јужнокорејских војних вјежби, што су САД одбациле.

Доналд Трамп је, и као кандидат и као амерички предсједник, досад изнио три приједлога за рјешавање корејске кризе: војна акција против Сјеверне Кореје, економско кажњавање њене савезнице Кине и директни преговори.

Амерички министар одбране Џим Матис запријетио је, у реакцији на нуклеарни тест, "масивним војним одговором" на "било какву пријетњу Сјеверне Кореје САД-у или његовим савезницима".

Америчка амбасадорка у УН Ники Хејли поручила је да Пјонгјанг својим провокативним поступцима "моли за рат".

"Ким Џонг Ун не жели да разговара, он жели да развије нуклеарни арсенал. Криза на Корејском полуострву се погоршава, што значи да могућност да Трамп изврши већи притисак или чак и војни удар постаје све већа", коментарише за Гардијан Парк Бјунг Кванг, директор центра за сјевероисточну Азију на Институту за стратегију националне безбедности у Сеулу.

Парк сматра да Трамп има три опције: појачавање притиска кроз санкције, иницирање директних преговора с Кимом или "хируршки" удари на војну инфраструктуру Сјеверне Кореје. Али и даље је нејасно да би ли ускладио своје поступке с кључним регионалним савезницима, Јужном Корејом и Јапаном, или би дјеловао сам.

Обје земље би се вероватно оштро успротивиле било каквом нападу на Сјеверну Кореју, будући да би њихови грађани највише настрадали у сукобу који би избио.

У међувремену, ратоборна реторика могла би чак и ојачати Кимову позицију.

"Звецкање оружјем Доналда Трампа служи као потврда Кимове логике домаће моћи која приказује САД као страшну пријетњу, што оправдава политичку репресију режима", сматра Бенџамин Хабиб са Универзитета Ла Тробе и додаје:

"Милиони живота с обје стране демилитаризироване зоне (између двију Кореја) и даље су непотребно угрожени оваквим хазардерством с високим улозима. Трампова склоност војном позирању баш и не повећава вјероватноћу денуклеаризације Сјеверне Кореје."

Осим тога, војна акција могла би да увуче Кину у сукоб, као што је био случај у Корејском рату из педесетих кад је Кина послала милион војника на Корејско полуострво.

Кина је најважнији савезник и највећи трговински партнер Сјеверне Кореје - 90% међународне размјене ове изооване земље отпада управо на Кину. Њен извоз у Кину 2015. био је у вриједности од 2.3 милијарде $, а у другу земљу по реду по количини извоза, Индију, тек 98 милиона $. Слично је и са увозом Сјеверне Кореје.

Трамп је запријетио да ће "зауставити сву трговину са земљама које послују са Сјеверном Корејом", али под знаком питања је колико је таква мјера остварива, будући да је Кина такође и највећи трговински партнер самих САД, али и највећи власник њених обвезница које би могла масовно да прода у знак одмазде. Осим тога, Трамп би за такву забрану трговине требало да добије одобрење Конгреса и засигурно би изазвао оштре критике.

"Друге опције укључују ускраћивање приступа (Кинезима) америчком тржишту капитала, или коришћење америчког долара, или уласка у САД како би се извршило притисак на америчке савезнице попут Аустралије. Али као и царине, па чак и више од тога, овакве мјере би донијеле више штете САД-у него Кини", упозорава независни аустралијски економиста Саул Еслејк.

"Постоји јако мало путева помоћу којих САД могу извршити притисак на Сјеверну Кореју, осим пријетње војном акцијом или чак спровођења такве акције", закључује Еслејк.

Хабиб се слаже с њим: "Ризиковање глобалне рецесије кроз будаласту протекционистичку спиралу или присила Кине да баци "доларску бомбу" није уверљива стратегија за наговарање Кине на помоћ у обуздавању Сјеверне Кореје."

Експерти се углавном слажу да се Пјонгјанг неће одрећи свог нуклеарног наоружања. Ким је добро свестан да је либијски диктатор Моамер Гадафи пристао да прекине свој нуклеарни програм 2003., у страху да ће га снаћи судбина Садама Хусеина, али га то није спасило: у грађанском рату 2011. НАТО је стао на страну побуњеника и помогао у његовом свргавању.

Шен Дингли, вођа Центра за америчке студије на Универзитету Фудан у Шангају, сматра да и Кина и САД немају другу опцију него да прихвате нуклеарни статус Сјеверне Кореје и нормализују однос с Пјонгјангом. Притом наводи примјер успоставе односа између САД и Кине под вођством Ричарда Никсона и Мао Це Тунга.

"Никсон је мрзио Кину.. То је била комунистичка земља која је спроводила Културну револуцију. Али Никсон је био паметан. Кина му је била потребна да сузбије Совјетски Савез", истиче Шен и предвиђа да ће Трамп ускоро сјести за сто с Кимом баш као што је Никсон учинио с Маом.

Извор: Агенције