Скенер: Турци су видели све од Србије, чак и Јовићев шут!

Дан одмора је на изабранике Александра Ђорђевића деловао освежавајуће – средили су главе, тела, одлучили да не чекају. Резултат је победа над Турском са 80:74.

Кошарка 05.09.2017 | 14:45 Ако би репрезентативци Србије могли сваку четвртину да одиграју као ону прву у дуелу са селекцијом једног од домаћина Евробаскета, не бисмо имали шта да бринемо, анализирамо – већ само да уживамо у чаролији. Чини се и да су они схватили да мора одмах да се крене најјаче могуће, без икаквих калкулација и "опипавања противника".

У дефанзивном делу је све било беспрекорно, страна помоћи је константно била активна, па ни покушаји репрезентативаца Турске да “извуку“ Огњена Кузмића ван рекета нису давали резултат, концентрација наших бекова и крила је била на високом нивоу. 

Квалитетна одбрана је дала крила нападу, из пет украдених лопти појавило се пет асистенција, а чак 9 од 21 поена је уписано из контранапада. 

Ђорђевић је одржавао висок ритам, пружио је у првих 10 минута шансу свима осим Марку Гудурићу, а на полувремену се, од играча који су се ознојили на терену, у стрелце нису уписали само Бранко Лазић и Кузмић. 

Ипак, није све деловало тако сјајно – никакво решење није постојало за блокове Семиха Ердена, око кога су “летели“ шутери и испаљивали тројке из свих позиција. Нажалост, и погађали – за серију 12:0 и назнаку проблема за стручни штаб Србије.

Низ грешака и изгубљених лопти, срећом, Турска није успела да потпуно материјализује и да се врати у меч, чеони пик-ен-рол са Ерденом, у улози тотема кога је немогуће заобићи, је некако заустављен.

Ту није био крај проблемима, креативни селектор Турске Уфук Сариџа је имао резервну опцију, на терен је послао петорку у којој ниједан играч није виши од 2 метра, планирао је да рашири нашу поставку, те запрети шутем или продорима до обруча.

Делом је успео у томе, ушла је вода у уши репрезентативцима Србије у последњој деоници, повезане су три тројке, практично све из контранапада, после удвајања Бобана Марјановића и погрешних повратних пасова, али није могло даље – јавио се Богдан Богдановић и уз помоћ маестралног Стефана Јовића и агилног Владимира Лучића привео меч крају.

Мора да нас радује чињеница да су наши репрезентативци успели да стигну до много лаких поена, било је више контранапада него у прве две утакмице заједно, а иако је противнику дозвољено да ухвати 10 лопти под нашим кошем – јасно је да смо имали доминацију у скоку (40:27).

Када смо већ код статистичких параметара, ваља напоменути да је селекција Србије била на корак од идеалног процента шута у све три категорије – забрињавајуће, идеални сценарио (50-40-90) покварила су слободна бацања (73%).

6 Милан Мачван – помало трапаво је ушао у меч, али је одиграо веома важну ролу у моментима када је Турска играла са петорицом ниских играча. Готово неприметно је уписао 8 поена уз 4 скола и 2 асистенције, али мора да буде пажљвији према лопти – изгубио је три.

7 Богдан Богдановић – јавио се кад је било најпотребније, убацио 10 везаних поена у последњој деоници и то у моментима када је противник добио крила и озбиљно припретио. Много је морао да трчи да би се изборио за позицију. Украо лопту у последњем озбиљном нападу Турака, није реализовао контранапад, али је тим потезом ставио тачку на меч.

11 Владимир Лучић – проводио је време и на “тројци“ и на “четворци“ и показао како кошаркаш на те две позиције треба да игра. Скупио је 9 скокова, а чини се да је могао и више јер је у најмање три наврата био за мало кратак. Злата вредну тројку је погодио у финишу меча, потом реализовао и слободна бацања, смирено и сталожено. У првом полувремену је успео сјајно да “уштопује“ Џедија Османа.

12 Драган Милосављевић – поново га је било свуда, у једном црном тренутку је изнудио прекршај на шуту за три поена, разгалио је екипу контранападом који је завршио закуцавањем у лице Семиху Ердену, а запретио је и са крилне позиције, као Марко Симоновић или Никола Калинић раније – а то је оно што нам је фалило у прве две утакмице.

14 Стефан Бирчевић – вероватно је све изненадила чињеница да је био најефикаснији у тиму у првом полувремену. У наставку се није наиграо, али је све оно што је урадио у почетне две четвртине више него одлично. Ако изузмемо његов већ стандардни начин фаулирања противничких играча...

15 Владимир Штимац – добио је прилику већ у првој четвртини, требало је да се “побије“ са Ерденом – делимично је успео. Сјајно је реаговао у два наврата под кошем Турске, али је морао на клупу јер су противници почели да га извлаче ван линије за три поена и нападају лицем. Може боље, чини се да подиже форму.

19 Бранко Лазић – попут Штимца, улетео је на терен у почетној фази меча, није се превише задржао на паркету, али ће остати упамћена “летећа“ асистенција у једном од контранапада.

22 Василије Мицић – и даље делује изгубљено, али изгледа да му се самопоуздање полако враћа. Отворио је неколико контри, али екипа са њим на позицији организатора игре не делује организовано. Морално подизање екипе би требало да позитивно да утиче и на њега у наставку првенства.

23 Марко Гудурић – није улазио у игру.

24 Стефан Јовић – мало је рећи, па браво Стефане! Коначно се одважио да шутне са дистанце, иако није имао разлога да то не ради и раније. Много простора су му остављали директни чувари, умео је то да искористи, а спектакуларну нападачку партију (15 поена) је зачинио са 9 асистенција, 2 офанзивна скока и 2 украдене лопте.

32 Огњен Кузмић – више вероватно није ствар у знању, вероватно има и до среће... Промашени зицери су могли скупо да нас коштају, али је нови центар Реал Мадрида био на висини задатка када је било неопходно, у финишу меча – скоком у нападу, поенима на обручу и додатним слободним бацањем.

51 Бобан Марјановић – овакав противник не одговара његовој игри, зато је на паркету провео свега 10 минута. У првом полувремену је успевао да пронађе пут до поена, углавном са линије за слободна бацања. У наставку су га удвајали, имао је великих проблема да избаци повратни пас, док је у дефанзиви стално морао да се осврће, како му неко не би прошао иза леђа.



Извор: Б92