Прича о аеродрому траје деценију

Већ десетак година прича се о градњи аеродрома у Требињу. Једни то представљају као капитални пројекат тежак више стотина милиона КМ и велику развојну шансу, други га од почетка критикују као популистичку политику власти која сиротињи јефтино продаје авионе и камионе, а трећи од свега праве пародију.

Република Српска 03.09.2017 | 15:45 Према првим обећањима, авиони с аеродрома у Зупцима требали су да се вину ка небу још 2010. године.

Од самог почетка, причу о аеродрому на периферији Требиња прате супротстављена мишљења.

Власт је најављивала инвестицију вриједну најмање 150 милиона КМ, која има потпуну економску оправданост и представља велику развојну шансу, други су говорили о сулудости градње у кругу од сто километара гдје већ постоје четири аеродрома, а посебно врло успјешни дубровачки аеродром Ћилипи на само тридесетак километара удаљености. Остала три која раде с више или мање успјеха су Тиват, Подгорица и Мостар.

Вршилац дужности директора Аердрома Требиње Зоран Окиљ још 2009. године сматрао је да пројекат има потпуну оправданост као туристичка ваздушна лука у залеђу Јадрана.



"С 10 посто саобраћаја околних аеродрома већ имамо обим с којим можемо да функционишемо. Планирамо да будемо и техничка база и доведемо компаније које имају на западу проблема око одржавања авиона, јер временски услови то дозвољавају, као и авиокомпаније које се боре за повољније вријеме слијетања и узлијетања.

Појавићемо се с новим линијама, бољим условима, новом опремом и у старту бити јефтинији од других", најављивао је Окиљ тада за ''Блиц'', те додао да постоји интерес страних партнера, чак и ваневропских инвеститора.

Студију изводљивости урадила аустријска консултанска кућа

Тадашњи министар саобраћаја и веза Републике Српске Недељко Чубриловић, говорио је да је оправданост изградње и поред четири аеродрома у окружењу потврдила студија изводљивости коју је урадила аустријска консултантска кућа.

Према његовим ријечима, предност локације будућег аеродрома је првенствено због повољних прилазно-слетних услова, односно мањих природних препрека. Оправданост изградње се заснива и на чињеници да би се тако смањила изолованост Херцеговине од остатка РС.

Опозиција је од самог почетка истицала да је изградња аеродрома у Зубцима потпуно економски неоправдана, да кошта на милионе марака, а да је градити аеродром у периоду велике економске кризе и нагомиланих социјалних проблема потпуно неоправдано и бесмислено. Говорили су да је паметније новац усмјерити у посрнула херцеговачка предузећа или социјална давања.

У деценији приче о фантомском аеродрому на периферији највећег града источне Херцеговине, пет година је постојало и Јавно предузеће Аеродром Требиње, које је у том периоду за властито постојање потрошило више од милион КМ јавног новца. Предузеће које је имало канцеларије у центру Требиња угашено је 2014. године, након чега је и обрисано из регистра привредних субјеката.

Више пута најављивана градња

Милорад Додик све то вријеме је увјеравао јавност да је градња аеродрома извјесна. Још 2009. године казао је да ће аеродром бити оперативан наредне године, без обзира да ли ће бити заинтересираних концесионара или ће аеродром градити сама његова влада.

Пет година касније казао је да од идеје неће одустати, без обзира на подсмјехивање, најавио разговоре с неким људима и градњу. Исто је поновио и овог љета, кад је посјетио Требиње и обишао Град Сунца.



"Градићемо аеродром у Требињу са Родољубом Драшковићем. Предлажем да се нови аеродром зове по њему", изјавио је Додик те, како су цинично написали неки медији, након десет година ствари помјерио с мртве тачке и непостојећем аеродрому дао име.

У исто вријеме бањалучки аеродром, аеродром која заиста постоји, послује најгоре од свих у БиХ. У јуну ове године, преко њега је прешло 2.023 путника и 250 килограма терета.

Негдје овог љета, мало прије него што је предсједник Републике Српске поново најавио градњу аеродрома, екипа портала Клиx.ба трагала је за локацијом аеродрома о којем сви причају десет година, а мало ко вјерује да ће икада угледати свјетло дана.

Када су се на једној требињској бензинској пумпи распитивали како пронаћи Зупце и несуђени аеродром, један очигледно духовити радник уз смијех  је казао да "скренемо према Никшићу, возимо се десетак минута док не видимо контролни торањ у даљини".

Требало је најмање сат времена како би се лоцирало нешто што подсјећа на будућу полетно-слетну писту, сат времена лутања аутомобилом по локалитетима на којима је сниман чувени филм о Винетуу, те три километра пјешачења непроходним макадамом како би заиста дошли на мјесто за које се и данас најављује да ће постати оно с којег ће летјети авиони.

Потемкинова села на Винетуовим стазама

У једном од угоститељских објеката савјетовали су да је потребно попети се на оближње брдо те да ће тек тада видјети локацију аеродрома. Тако се и десило, кад је аутомобил савладао успон испод њих, у великом крашком пољу указала се пјешчана силуета "аеродрома Требиње". Онда је било лако доћи до саме локације.



И док у врелом херцеговачком дану, кад термометар показује подиоке изнад оног четрдесетог, ходате стазама којима је на филмском платну ходио Винету, тражећи фантомски аеродром који још увијек постоји само у најавама политичара и сумњивим буџетским ставкама, не можете да се не сјетите Григорија Александоровича Потемкина.

Потемкин је у 18. вијеку да би заварао своју краљицу Катарину ИИ по опустјелим степама јужне Русије градио лажна села од папира, само кулисе с лажним сељацима и стадима која су по потреби премјештана.

Потемкин је тако обмануо Катарину ИИ која је пролазећи 1787. на свом путу за Крим видјела лажну слику брзе и успјешне обнове којом је руководио Потемкин.

Катарина ИИ до Херцеговине није стигла, али њену улогу с више или мање успјеха игра домаћа јавност.

Извор: Клиx