ЕП, Представљамо - Турска: Домаћи терен, навијачи, судије и добар тим!

Одлично избалансираном турском тиму ипак недостаје неки класни играч, прецизније, играч код кога ће бити лопта у завршници када се одлучује.

Кошарка 01.09.2017 | 15:45 ОЧЕКИВАЊА

Турска ће бити једна од земаља домаћина 40. првенства Европе. Трећи пут ће Турци угостити све најбоље репрезентација Старог континента. Први пут били су домаћини 1959. и тада су заузели 12. место, док су 2001. године, други пут када су били домаћини, остварили највећи успех у историји. Узели су сребро, пошто су у финалу поражени од тадашње Југославије.

Турска јавност сада има велика очекивања од наследника Туркоглуа, Кутлаја, Бешока, Турџана... Тим пре што се ће се целокупна завршница шампионата (од осмине финала, па све до финала) одржати у Истанбулу, у дворани Синан Ердем. Турска се налази у Групи Д и противници у првој фази биће јој Србија, Русија, Летонија, Белгија и Велика Британија. Турску ће с клупе предводити бивши репрезентативац Уфук Сариџа, који је освајањем титуле с Каршијаком 2015. направио једну од највећих сензација у историји турске кошарке.

Сариџа је на селекторској клупи заменио Ергина Атамана и чини се да је то одличан потез кошаркашке федерације, пошто је Атман већ помало превазиђен и, што би се рекло, дојадио је више на клупи, што Турске, што Галатасараја.

На располагању има добро избалансиран састав, али нажалост без Американца с турским пасошем и актуелог освајача Евролиге Бобија Диксона (Али Мухамед), ту је и капитен, прекаљени и намазани Синан Гулер, који је и комбо бек (успешно, по потреби, покрива позиције један и два), такође не би требало заборавити и Кенана Сипахија, кога је створио Жељко Обрадовић.

На позицијама два и три Сариџа ће моћи да рачуна на Џедија Османа, затим Корказа и Махмутоглуа. Под кошевима Турака окосницу чине Ерден и Алдемир.

Велики шок и велики хендикеп за Турке је неиграње Иљасове који је само три недеље пред првенство одлучио да одустане. То је додатни хендикеп за и онако ослабљену центарску линију, пошто Сариџа неће моћи да рачуна на Омера Ашика. Његова прича је невероватна. Има тешку инфекцију ока од које се практично преполовио, чак му је и каријера доведена у питање. Хендикеп је и неиграње Саваша. На први поглед, веома добар састав и овако десеткован под кошем. Главно је питање да ли оваква Турска може да се укључи у борбу за неку од медаља? Једно је сигурно, у осмину финала ће проћи. Не би требало заборавити ни френетичне турске навијаче (ко је заборавио нека се подсети европског шампионата из 2001. или светског из 2010).

Е сад, веома је битно с које позиције ће се Турска пласирати у осмину финала, а највећи им је циљ да не буду четврти, јер ће се вероватно укрстити са Шпанцима, а у том мечу Турска би реално имала мале шансе да прође даље. У било којој другој варијанти, против Хрватске, Чешке или Црне Горе, Турци би имали велике шансе да прођу у четвртфинале, јер од Чеха, па и Црногораца, Турци имају јачи тим, док су играчки можда слабији од Хрватске. Ту би шансе биле 50-50, наравно, због домаћег терена.

Пре првенства Турска се котира око позиција пет-шест.

ПРЕДНОСТИ

Велика предност Турске биће домаћи терен уз који иду, наравно, навијачи и судије, а у таквим ситуацијама се Турци одлично сналазе што су показали у блиској прошлости.

Сариџа ће моћи да „промаше карте“, да мења ток меча, јер на располагању има добар нападачки арсенал.

Такође, у стању је да страховито убрза игру и потпуно сломи ривала. С дуге стране, ту је сада већ хладнокрвни и прекаљени Гулер кога ће Сариџа користити како би успорио ритам (вероватно када буде остваривао резултатску предност). Гулер је изванредан у позиционим нападима, плус уме да погоди када остане сам на шуту. Можда најбољи шутер у турској селекцији је Мелих Махмутоглу, за кога ће се правити посебне акције. Јер када он изађе читав из блока и када остане сам ван линије 6,75, обично не греши!

Предност Турака биће постава у којој увек тројица могу да погађају у великим процентима за три поена. Замислимо петорку у којој ће на паркету заједно бити: Диксон, Махмутоглу, Осман или Коркмаз! Они ће страшно ширити одбрану ривала, а то ће оставити и довољно простора центрима Ердену и Алдемиру који одлично играју леђима ка кошу. Причамо само о нападу, а Турска може да се похвали и одличним дефанзивцима. Ту је поново „универзалац“ Гулер, затим Коркмаз, а под кошевима ће сви имати проблема да се „бију“ са Ерденом, Алдемиром... Добра ствар за њих је та што готово цео тима игра у домаћем шампионату.

Турска је ранијих година била репрезентација која кладионичарским речником игра на „минус“ и треба у таквој игри да тражи шансу поготово против фаворита као што је, рецимо, Србија.

По некој калкулацији, Турци би требало да победе Велику Британију и Белгију у групи, што би већ требало да буде довољно за осмину финала, а да би избегли паклено четврто место, мораће да савладају Летонију или Русију (а чини се да могу обе селекције) зато што имају знатно дужу клупу од тих репрезентација. Да не буде забуне, Турци су на папиру квалитетнији од Летоније, али... Летонци у својим редовима имају Порзингиса и Бертанса, а историја је показала да репрезентације које имају тако квалитетне играче могу свакога да добију. И остаје још селекција Србије, од које су Турци на папиру слабији, али не треба подсећати како су већ знали да на свом терену савладају Србију иако су били слабији, и то помоћу виших сила (читај: судија).

МАНЕ

Одлично избалансираном турском тиму ипак недостаје неки класни играч, прецизније, играч код кога ће бити лопта у завршници када се одлучује. Чини се да ће ту Сариџа имати највише проблема, јер ће Диксон знати да засрља и подивља. Гулер се сматра вођом и предводником ове генерације, а да ли тако мисле, рецимо, Осман и Алдемир? А шта ћемо с Ерденом који повратну лопту из рекета баца сваке преступне године? Шта ако не крене Коркмаза и Махмутоглуа, хоће ли стати са шутом или ће наставити да срљају у пропаст као што знају... Велика опасност по Турке и брањење високог пика, јер су им центри нешто спорији, плус нагло искачу, праве глупе фаулове или лако испадају (пре свих Ерден).

Не треба сметнути с ума да су неки турски играчи, који би требало да буду носиоци игре, имали просечне клупске сезоне. Пре свих Семих Ерден, коме је сезона практично и пропала, затим Махмутоглу, који је био на клупи Фенера када год су биле важни мечеви. Алдемир је био епизодиста у Дарушафаки, Батурк у Ефесу... Две су теорије: једна је да то може да буде добро за Турску, јер долазе релативно свежи и непотрошени у репрезентацију, али је реалнија друга према којој ће им недостајати јаких мечева како би им тело било у отималном тонусу. Ако Сариџа успе ове очигледне мане и потенцијалне проблеме да неутралише или прикрије, Турска је готово сигуран учесник четвртфинала Европског првенства, а онда ни медаља није далеко...

Извор: моззартспорт