Лоши темељи правосуђа у БиХ

Медијски и не само медијски сукоб ескалиран посљедњих мјесеци између в. д. главног тужиоца Гордане Тадић и министра безбједности БиХ Драгана Мектића још једном је показао лоше темеље правосуђа у БиХ, чија је наводна реформа започела прије 15 година. Ако је ово што сада имамо реформисано правосуђе, боље да није ни реформисано.

Босна и Херцеговина 31.08.2017 | 16:17 Троипосатни састанак који су у сриједу навече одржали представници Тужилаштва БиХ, СИПЕ, ОСА и Дирекције за координацију полицијских тијела резултирао је за јавност умирујућим саопштењем.

“На састанку су договорене даље заједничке активности које ће довести до смиривања тензија које су се појавиле у јавности, те наставак сарадње институција, у оквиру својих надлежности, како би се у потпуности утврдиле чињенице и околности у вези са недавним дешавањима, о чему ће јавност бити информисана након извршених провјера,” наведено је из Тужилаштва БиХ.

Та недавна дешавања јесу ларма главне државне тужитељке Гордана Тадић и чланице ВСТС-а Ружица Јукић. Без претходног провјеравања чињеница, у јавност су иступиле са тврдњом да су прислушкиване од стране СИПА, док су из СИПЕ такву тврдњу одлучно негирали.

Испоставиће се да су високопозициониране правосудне функционерке прерано огласиле, више размишљајући како ће дискредитовати министра безбједности Драгана Мектића, озлојеђене његовим иступима у којима је прозвао тужилаштво због нерада на предметима организованог криминала и корупције повезаних за страначким челницима, те политичке инстументализације ВСТС-а.

Ако су већ Тадићева и Јукићева нелегално прислушкиване, требале су прије медијског иступа, надлежним институцијама дати налог да провјере ко је то радио. Тако би требало бити у нормалним околностима, али очито је на сцени апсолутно неповјерење између државног тужилаштва и СИПЕ, слично оном од прије неколико година када су тадашњи главни тужилац Горан Салиховић и директор СИПЕ Горан Зубац више енергије трошили на међусобну дискредитацију него на посао којим би се морали бавити.

Умјесто тога, исте су намјериле да цијелу истрагу о томе сада води Федерална управа полиције, дакле ФУП да истражује СИПУ!?

Постоји у цијелој причи неколико спорних детаља. Из Тужилаштва БиХ су потврдили аутенттичност текстова разговора и остварене комуникације. Из дијелова транскрипата доступних Журналу, јасно је да истрагу, отвореној на основу документације коју је доставио Јосип Шимић, упоредо са главном тужитељком води и чланица ВСТС-а Ружица Јукић!?

Треба ли подсјетити да она уопште не би требала бити укључена у било који дио истраге те да би и она и в.д. главна тужитељка истог тренутка требале бити смијењене због таквих радњи! Међутим, да је ВСТС на висини свог задатка, оне не би ни биле на садашњим функцијама.

Јосип Шимић, који је по Тужилаштву БиХ кључни свједок у неколико (не)повезаних великих случајева организованог криминала и корупције, по свему судећи је искориштен, готово злоупотребљен у актуелним обрачунима Тадићеве и Јукићеве са министром Мектићем. Након што су га (пара)обавјештајне службе затрпале документацијом сумњиве аутентичности и тачности, почео је исту објављивати на појединим порталима.

Уочен као погодан материјал, уведен је у цијелу причу као пријавитељ кривичних дјела против разних особа, па тако и Драгана Мектића.

Није случајно што је на његовој листи кривично пријављених и главна сарајевска тужитељка Далида Бурзић. Због неколико успјешних оптужница против политичара, словила је као главна кандидаткиња за скори избор новог главног државног тужиоца, што је у одређеним круговима био сигнал за њену дискредитацију. На томе се највише ангажовало лице с потјернице, Фарук Балијагић, адвокат у бјекству који се тако Далиди Бурзић свети за хапшење и подизање оптужнице против њега и његовог сина.

Шимићу на објављивање доставља по Бурзићку “компромитирајућу” документацију. Симптоматично је да је Шимићев адвокат Фарукова кћерка, Белма.

Не треба много мудрости како би се препознало ко највише профитира тренутним дешавањима унутар државног тужилаштва и тензијама спрам полицијских и обавјештајних агенција те министру безбједности. Да су ти исти тужиоци и судије уложиле само дјелић енергије на истраге, колико су потрошили на међусобне сплетке и дискредитације, ова би земља изгледала вјероватно другачија.

Журнал је много пута указао да са оваквим правосуђем криминалци произашли из политичких странака и њихових челника могу мирно не само спавати, него и наставити свој “посао”.

Колико пута морамо подсјетити на предмете попут Бобар банке, Павловић банке, Чаушевића и УИО, Херцеговачке банке, Босналијека, ФДС-а и десетина других.

Тужиоци и судије су већином пристали бити на услузи политичарима, свјесно минимизирајући или скривајући све доказе о њиховом криминалу зарад своје каријере. Преостаје само закључак да, ако је ово што сада имамо реформисано правосуђе, боље да није ни реформисано.

(зурнал.инфо)