Анализа: Шпанци, Срби и остали - какав ће бити Евробаскет?

Без Теа, Луља и Адетокунба? Све што желите да знате о смотри игре под обручевима која је почела данас. . .

Кошарка 31.08.2017 | 23:56 Крај августа традиционално представља увод за Европско првенство у кошарци, а оно ће ове године, тек други пут у историји, бити одржано у чак четири различите земље – Турској, Финској, Румунији и Израелу. А када су у питању главни фаворити и очекивања у борби за медаље, логично је да кренемо од репрезентације Србије, иако уз Орлове свакако има још доста тимова који би могли да се нађу у поменутој борби. Борби која ће, одмах да истакнемо, бити лишена значајног броја искусних асова који су отказали због повреда. 

До пре месец дана деловало је да је одлука Николе Јокића да не наступи за национални тим на ЕП једини озбиљан хендикеп с којим би могао да се суочи селектор Александар Ђорђевић. Међутим, онда је јул донео повреду Марка Симоновића због које неће наступити на ЕП-у, па је био исти случај с Мирославом Радуљицом, да би најгори ударац дошао пре неколико дана, када је обелодањено да најбољи европски плејмејкер и капитен Орлова Милош Теодосић неће играти због повреде. И управо то је озбиљно пољуљало позицију Србије као екипе која слови за једног од главних фаворита за освајање златне медаље. Наравмо, као и изостављање са списка Калинића и Недовића због повреде.

Поред Теодосића, озбиљан ударац за Србију када су центри у питању је Радуљица, јер Ђорђевић одраније, поред Јокића, није могао да рачуна ни на Николу Милутинова. Притом, не би требало заборавити да је Радуљица у националном тиму увек пружао знатно боље партије него што је то био случај у клубовима у којима је играо. Можемо очекивати да Бобан Марјановић после двогодишње паузе коначно заблиста и у репрезентацији, а минутажу би требало да дели с Огњеном Кузмићем, иза којег је сјајна сезона у дресу Црвене звезде. Ипак, атмосфера у тиму делује одлично, а поред тога, оно што може да радује љубитеље кошарке, јесте да играчи попут Богдана Богдановића иза себе имају вероватно сезону живота. Због тога некако и делује да је дошло време да Богдановић на својим леђима понесе терет великих очекивања навијача у земљи кошарке.

У суштини, главно питање је да ли је после два сребра, на Светском првенству и Олимпијским играма, време да се Србија домогне златне медаље на великом такмичењу? Занимљиво, последње европског злато стигло је, додуше тада за репрезентацију Југославије, баш у Турској, али од тада је прошло тачно 16 година.

„Амбиције су нам увек велике! Да нису велике, не бисмо били овде и не бисмо носили овај дрес. Не смемо да бежимо од тога, имамо квалитет, добре играче који су изузетно такмичарски расположени, оне који су јако напредовали. Према томе, на нама је да покажемо вредност и квалитет у било ком саставу. Једноставно, циљ репрезентације Србије док год идемо на велика такмичења су увек медаље“, поручио је Ђорђевић у финишу припрема за континенталну кошаркашку смотру.

Пре две године на шампионату чија је завршница била играна у Француској, Србију је на корак до финала зауставила селекција Литваније. Иако су уочи тог шампионата сви већ видели Србију у финалном окршају, очигледно је недостајало нешто за одлучујући корак. Сада, упркос проблемима с повредама играча, делује да је екипа сазрела и да би могла да озбиљно нападне златну медаљу. Разлог за оптимизам у табору Орлова и међу навијачима дале су припремне утакмице и шест победа из толико дуела.

Конкуренција ће у тој борби, као и увек, бити паклена. Готово увек се на европским шампионатима може рећи да се за медаље бори чак пет или шест тимова и јасно је да ће и сада ситуација бити слична. Наравно, на списку фаворита увек се изузетно високо котира бранилац титуле, репрезентација Шпаније, која је баш пре две године показала да су је многи и прерано отписали и послали у историју. Овога пута, међутим, селектор Серђо Скариоло има велики проблем, пошто се током припрема озбиљно повредио Серхио Љуљ, који је уз браћу Гасол, Рудија Фернандеза и Серхија Родригеза, главна снага Црвене фурије. С тим да ни Фернандеза неће бити на Евробаскету, али ту је још један атомски бек – Рики Рубио. Шпанци имају групу у којој ће им главни ривали бити Хрватска и Црна Гора, али Фурија је позната по томе да уме да калкулише када су уводне фазе такмичења у питању и не би било изненађење да прво место „препусте“ неком другом.

Када већ пишемо о главним фаворитима за највиши пласман, мора се поменути још један традиционални европски тешкаш, макар последњих година. Наравно, ради се о селекцији Француске, која је титулу првака Европе освојила 2013. године. Сада, међутим, Триколори на континенталну смотру долазе без дугогодишњег носиоца игре Тонија Паркера, али има ту још старијих играча који могу да повуку. Такав је, на пример, Борис Дијао. У тиму за првенство требало би да буде и бивши тандем из Партизана Жофри Ловерњ – Лео Вестерман, а навијачи у Француској доста очекују од Томаса Ертелеа, али пре свега од једног од најбољих европских играча Нанда де Колоа.

Када смо код изостанака, неће моћи Француска да рачуна на Николаса Батума, НБА играча, а отпао је и нови центар Звезде Матје Лесор. Претходних година некако се често дешавало да Французи буду наше редовне муштерије, али су са Шпанцима и те како успевали да изађу на крај. Свакако, Триколоре никако не би требало отписивати, без обзира у каквом саставу долазе на шампионат.

Дакле, три поменута тима – Србију, Шпанију и Француску – могли би да сврстамо у главну групу фаворита, и то не само из патриотских разлога. Међу екипама које свакако имају озбиљну шансу за медаљу сврстали бисмо Литванију, која увек гађа високо, Турску пре свега због фактора домаћег терена, Грчку и можда Италију. О Литванцима вероватно не би требало трошити превише речи, јер се добро зна да на сваком великом такмичењу има највише амбиције, уосталом Србија је то осетила на сопственој кожи пре две године. Код Литванаца су свакако две највеће звезде Јонас Валанчијунас и Миндаугас Кузминскас и ако њих двојица буду играла онако како знају, а заиста знају, могла би ова селекција свашта да уради. Инако су најквалитетнија екипа у својој групи.

Турска као и увек када игра на домаћем терену, слови за опасног противника, а на то би свакако требало додати и фактор суђења. Да не отварамо наше болне ране с Мундобаскета из 2010. године. У сваком случају недостајаће им Боби Диксон, односно Али Мохамед је човек у ког су Турци полагали велике наде, али ту су домаће снаге попут Гулера, Османа и Коркмаза. Најзанимљивија екипа за гледање на овом првенству требало је да буде селекција Грчке, а разлог је, наравно, Јанис Адетокунбо. Он је права НБА звезда и такви играчи су потребни такмичењу као што је Евробаскет, између осталог, и због чињенице да су неки асови отказали учешће. Међутим, пред крај припрема стигла је лоша вест за навијаче Грчке – Адетокунбо због повреде пропушта такмичење.  Без њега, ударне игле у игри Хелена требало би да буду Јоргос Принтезис, Костас Слукас и, упркос свему, Ник Калатес.

Од екипа које увек могу да изненаде не треба заборавити ни Италијане, иако ће бити ослабљени неиграњем Данила Галинарија, који је глупим потезом и тучом на пријатељском мечу с Холандијом повредио сам себе и остао без наступа на ЕП-у. Азури су, као и у фудбалу, одувек имали одређени шмек у игри, мада им то није доносило константне резултате у прошлости. Уосталом, последњу медаљу на Евробаскету освојили су пре равно 14 година. Човек који свакако представља вођу ове генерације италијанских кошаркаша је Луиђи Датоме. Њему је Жељко Обрадовић пронашао право место и улогу у Фенербахчеу и италијански ас је одиграо фантастичну сезону. Управо због тога могло би се од Италијана очекивати да направе нешто, јер ако Датоме буде на нивоу, уз расположеног Никола Мелија, Азури би могли свакоме да помрсе рачуне. Што да не и напад на полуфинале у тој ситуацији уопште није нереалан. Са друге стране, не би било изненађење ни да наступ Италије прође незапажено, односно у границама неког просека.

Занимљиво ће бити видети колико може селекција Хрватске на овом првенству. Селектор Александар Петровић суочио се уочи шампионата са бројним отказим због којих, разумљиво је, није био нимало срећан. Оно што је битно за Хрватску да је главни тандем НБА играча Бојан Богдановић – Дарио Шарић остао привржен националном тиму. Реално гледано, остали су у овој селекцији мање-више водоноше са тенденцијом да повремено искоче у добрим епизодним улогама. У категорију екипа које вреди још поменути, са потенцијалом да направе неко изненађење на Евробаскету упада још и селекција Црне Горе, пре свега због чињенице да је НБА центар Никола Вучевић одлучио да ће да игра. Мало селекција на позицији пет има кошаркаша као што је он, а не би требало заборавити да је ту и Бојан Дубљевић који је имао сјајну сезону у Валенсији са којом је чак освојио титулу првака Шпаније.

Систем такмичења

Ово је други пут заредом да се континентални шампионат организује у четири различите земље, а учествоваће 24 репрезентације које ће бити подељене у четири групе. Пласман у осмину финала осигураће по четири најбоља тима из сваке од група у првој фази. Наравно, у групи се игра по систему свако са сваким. Комплетна нокаут фаза играће се у Истанбулу, док ће поред тог града остали домаћини групног такмичења бити Хелсинки, Тел Авив и Клуж. Такмичење почиње 31. августа и трајаће до 17. септембра и великог финала на Босфору.

Хале и градови

Кренимо редом, онако географски, од севера. Први је Хелсинки, признаћете, егзотична локација када је кошарка у питању. У престоници Финске мечеве ће играти тимови из А групе, а на терен ће у велелепној Хартвол арени која за кошаркашке утакмице има капацитет од 14.000 места. Следећи је румунски Клуж, који ће бити домаћин селекцијама Ц групе, а хала се зове Полилвалент и има капацитет од 10.000 места. Када је у питању Тел Авив, у највећем израелском граду играће екипе из Б групе, а снаге ће одмерити у легендарној Нокија арени која прима 11.000 гледалаца. И на крају, Истанбул. Највећи турски град ће у две хале угостити учеснике Д групе, као и нокаут фазе првенства Европе. Мања од две хале је Улкер арена на азијској страни Босфора и има капацитет од 13.000 места. Друга, већа је хала Синан Ердем која је смештена у европском делу Истанбула капацитета је 16.000 места.

ГРУПА А

Пољска
Грчка  
Француска          
Финска  
Исланд  
Словенија             

ГРУПА Б

Украјина
Израел    
Литванија              
Грузија
Италија    
Немачка

ГРУПА Ц

Хрватска            
Чешка
Шпанија
Црна Гора          
Румунија            
Мађарска           

ГРУПА Д

Србија    
Велика Британија
Русија  
Летонија              
Турска  
Белгија

ПРОПОЗИЦИЈЕ

* У групи игра свако са сваким (5. кола), а четири првопласиране селекције иду у осмину финала, где укрштају групе А и Б, односно Ц и Д, по систему први са четвртим, други са трећим

* Уколико две репрезентације имају исти број поена после 5. кола, о пласману одлучују међусобни скор, кош-разлика, већи број постигнутих поена (тим редоследом)

Извор: моззартспорт