Analiza: Španci, Srbi i ostali - kakav će biti Evrobasket?
Bez Tea, Lulja i Adetokunba? Sve što želite da znate o smotri igre pod obručevima koja je počela danas. . .
Košarka 31.08.2017 | 23:56
Do pre mesec dana delovalo je da je odluka Nikole Jokića da ne nastupi za nacionalni tim na EP jedini ozbiljan hendikep s kojim bi mogao da se suoči selektor Aleksandar Đorđević. Međutim, onda je jul doneo povredu Marka Simonovića zbog koje neće nastupiti na EP-u, pa je bio isti slučaj s Miroslavom Raduljicom, da bi najgori udarac došao pre nekoliko dana, kada je obelodanjeno da najbolji evropski plejmejker i kapiten Orlova Miloš Teodosić neće igrati zbog povrede. I upravo to je ozbiljno poljuljalo poziciju Srbije kao ekipe koja slovi za jednog od glavnih favorita za osvajanje zlatne medalje. Naravmo, kao i izostavljanje sa spiska Kalinića i Nedovića zbog povrede.
Pored Teodosića, ozbiljan udarac za Srbiju kada su centri u pitanju je Raduljica, jer Đorđević odranije, pored Jokića, nije mogao da računa ni na Nikolu Milutinova. Pritom, ne bi trebalo zaboraviti da je Raduljica u nacionalnom timu uvek pružao znatno bolje partije nego što je to bio slučaj u klubovima u kojima je igrao. Možemo očekivati da Boban Marjanović posle dvogodišnje pauze konačno zablista i u reprezentaciji, a minutažu bi trebalo da deli s Ognjenom Kuzmićem, iza kojeg je sjajna sezona u dresu Crvene zvezde. Ipak, atmosfera u timu deluje odlično, a pored toga, ono što može da raduje ljubitelje košarke, jeste da igrači poput Bogdana Bogdanovića iza sebe imaju verovatno sezonu života. Zbog toga nekako i deluje da je došlo vreme da Bogdanović na svojim leđima ponese teret velikih očekivanja navijača u zemlji košarke.
U suštini, glavno pitanje je da li je posle dva srebra, na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama, vreme da se Srbija domogne zlatne medalje na velikom takmičenju? Zanimljivo, poslednje evropskog zlato stiglo je, doduše tada za reprezentaciju Jugoslavije, baš u Turskoj, ali od tada je prošlo tačno 16 godina.
„Ambicije su nam uvek velike! Da nisu velike, ne bismo bili ovde i ne bismo nosili ovaj dres. Ne smemo da bežimo od toga, imamo kvalitet, dobre igrače koji su izuzetno takmičarski raspoloženi, one koji su jako napredovali. Prema tome, na nama je da pokažemo vrednost i kvalitet u bilo kom sastavu. Jednostavno, cilj reprezentacije Srbije dok god idemo na velika takmičenja su uvek medalje“, poručio je Đorđević u finišu priprema za kontinentalnu košarkašku smotru.
Pre dve godine na šampionatu čija je završnica bila igrana u Francuskoj, Srbiju je na korak do finala zaustavila selekcija Litvanije. Iako su uoči tog šampionata svi već videli Srbiju u finalnom okršaju, očigledno je nedostajalo nešto za odlučujući korak. Sada, uprkos problemima s povredama igrača, deluje da je ekipa sazrela i da bi mogla da ozbiljno napadne zlatnu medalju. Razlog za optimizam u taboru Orlova i među navijačima dale su pripremne utakmice i šest pobeda iz toliko duela.
Konkurencija će u toj borbi, kao i uvek, biti paklena. Gotovo uvek se na evropskim šampionatima može reći da se za medalje bori čak pet ili šest timova i jasno je da će i sada situacija biti slična. Naravno, na spisku favorita uvek se izuzetno visoko kotira branilac titule, reprezentacija Španije, koja je baš pre dve godine pokazala da su je mnogi i prerano otpisali i poslali u istoriju. Ovoga puta, međutim, selektor Serđo Skariolo ima veliki problem, pošto se tokom priprema ozbiljno povredio Serhio Ljulj, koji je uz braću Gasol, Rudija Fernandeza i Serhija Rodrigeza, glavna snaga Crvene furije. S tim da ni Fernandeza neće biti na Evrobasketu, ali tu je još jedan atomski bek – Riki Rubio. Španci imaju grupu u kojoj će im glavni rivali biti Hrvatska i Crna Gora, ali Furija je poznata po tome da ume da kalkuliše kada su uvodne faze takmičenja u pitanju i ne bi bilo iznenađenje da prvo mesto „prepuste“ nekom drugom.
Kada već pišemo o glavnim favoritima za najviši plasman, mora se pomenuti još jedan tradicionalni evropski teškaš, makar poslednjih godina. Naravno, radi se o selekciji Francuske, koja je titulu prvaka Evrope osvojila 2013. godine. Sada, međutim, Trikolori na kontinentalnu smotru dolaze bez dugogodišnjeg nosioca igre Tonija Parkera, ali ima tu još starijih igrača koji mogu da povuku. Takav je, na primer, Boris Dijao. U timu za prvenstvo trebalo bi da bude i bivši tandem iz Partizana Žofri Lovernj – Leo Vesterman, a navijači u Francuskoj dosta očekuju od Tomasa Ertelea, ali pre svega od jednog od najboljih evropskih igrača Nanda de Koloa.
Kada smo kod izostanaka, neće moći Francuska da računa na Nikolasa Batuma, NBA igrača, a otpao je i novi centar Zvezde Matje Lesor. Prethodnih godina nekako se često dešavalo da Francuzi budu naše redovne mušterije, ali su sa Špancima i te kako uspevali da izađu na kraj. Svakako, Trikolore nikako ne bi trebalo otpisivati, bez obzira u kakvom sastavu dolaze na šampionat.
Dakle, tri pomenuta tima – Srbiju, Španiju i Francusku – mogli bi da svrstamo u glavnu grupu favorita, i to ne samo iz patriotskih razloga. Među ekipama koje svakako imaju ozbiljnu šansu za medalju svrstali bismo Litvaniju, koja uvek gađa visoko, Tursku pre svega zbog faktora domaćeg terena, Grčku i možda Italiju. O Litvancima verovatno ne bi trebalo trošiti previše reči, jer se dobro zna da na svakom velikom takmičenju ima najviše ambicije, uostalom Srbija je to osetila na sopstvenoj koži pre dve godine. Kod Litvanaca su svakako dve najveće zvezde Jonas Valančijunas i Mindaugas Kuzminskas i ako njih dvojica budu igrala onako kako znaju, a zaista znaju, mogla bi ova selekcija svašta da uradi. Inako su najkvalitetnija ekipa u svojoj grupi.
Turska kao i uvek kada igra na domaćem terenu, slovi za opasnog protivnika, a na to bi svakako trebalo dodati i faktor suđenja. Da ne otvaramo naše bolne rane s Mundobasketa iz 2010. godine. U svakom slučaju nedostajaće im Bobi Dikson, odnosno Ali Mohamed je čovek u kog su Turci polagali velike nade, ali tu su domaće snage poput Gulera, Osmana i Korkmaza. Najzanimljivija ekipa za gledanje na ovom prvenstvu trebalo je da bude selekcija Grčke, a razlog je, naravno, Janis Adetokunbo. On je prava NBA zvezda i takvi igrači su potrebni takmičenju kao što je Evrobasket, između ostalog, i zbog činjenice da su neki asovi otkazali učešće. Međutim, pred kraj priprema stigla je loša vest za navijače Grčke – Adetokunbo zbog povrede propušta takmičenje. Bez njega, udarne igle u igri Helena trebalo bi da budu Jorgos Printezis, Kostas Slukas i, uprkos svemu, Nik Kalates.
Od ekipa koje uvek mogu da iznenade ne treba zaboraviti ni Italijane, iako će biti oslabljeni neigranjem Danila Galinarija, koji je glupim potezom i tučom na prijateljskom meču s Holandijom povredio sam sebe i ostao bez nastupa na EP-u. Azuri su, kao i u fudbalu, oduvek imali određeni šmek u igri, mada im to nije donosilo konstantne rezultate u prošlosti. Uostalom, poslednju medalju na Evrobasketu osvojili su pre ravno 14 godina. Čovek koji svakako predstavlja vođu ove generacije italijanskih košarkaša je Luiđi Datome. Njemu je Željko Obradović pronašao pravo mesto i ulogu u Fenerbahčeu i italijanski as je odigrao fantastičnu sezonu. Upravo zbog toga moglo bi se od Italijana očekivati da naprave nešto, jer ako Datome bude na nivou, uz raspoloženog Nikola Melija, Azuri bi mogli svakome da pomrse račune. Što da ne i napad na polufinale u toj situaciji uopšte nije nerealan. Sa druge strane, ne bi bilo iznenađenje ni da nastup Italije prođe nezapaženo, odnosno u granicama nekog proseka.
Zanimljivo će biti videti koliko može selekcija Hrvatske na ovom prvenstvu. Selektor Aleksandar Petrović suočio se uoči šampionata sa brojnim otkazim zbog kojih, razumljivo je, nije bio nimalo srećan. Ono što je bitno za Hrvatsku da je glavni tandem NBA igrača Bojan Bogdanović – Dario Šarić ostao privržen nacionalnom timu. Realno gledano, ostali su u ovoj selekciji manje-više vodonoše sa tendencijom da povremeno iskoče u dobrim epizodnim ulogama. U kategoriju ekipa koje vredi još pomenuti, sa potencijalom da naprave neko iznenađenje na Evrobasketu upada još i selekcija Crne Gore, pre svega zbog činjenice da je NBA centar Nikola Vučević odlučio da će da igra. Malo selekcija na poziciji pet ima košarkaša kao što je on, a ne bi trebalo zaboraviti da je tu i Bojan Dubljević koji je imao sjajnu sezonu u Valensiji sa kojom je čak osvojio titulu prvaka Španije.
Sistem takmičenja
Ovo je drugi put zaredom da se kontinentalni šampionat organizuje u četiri različite zemlje, a učestvovaće 24 reprezentacije koje će biti podeljene u četiri grupe. Plasman u osminu finala osiguraće po četiri najbolja tima iz svake od grupa u prvoj fazi. Naravno, u grupi se igra po sistemu svako sa svakim. Kompletna nokaut faza igraće se u Istanbulu, dok će pored tog grada ostali domaćini grupnog takmičenja biti Helsinki, Tel Aviv i Kluž. Takmičenje počinje 31. avgusta i trajaće do 17. septembra i velikog finala na Bosforu.
Hale i gradovi
Krenimo redom, onako geografski, od severa. Prvi je Helsinki, priznaćete, egzotična lokacija kada je košarka u pitanju. U prestonici Finske mečeve će igrati timovi iz A grupe, a na teren će u velelepnoj Hartvol areni koja za košarkaške utakmice ima kapacitet od 14.000 mesta. Sledeći je rumunski Kluž, koji će biti domaćin selekcijama C grupe, a hala se zove Polilvalent i ima kapacitet od 10.000 mesta. Kada je u pitanju Tel Aviv, u najvećem izraelskom gradu igraće ekipe iz B grupe, a snage će odmeriti u legendarnoj Nokija areni koja prima 11.000 gledalaca. I na kraju, Istanbul. Najveći turski grad će u dve hale ugostiti učesnike D grupe, kao i nokaut faze prvenstva Evrope. Manja od dve hale je Ulker arena na azijskoj strani Bosfora i ima kapacitet od 13.000 mesta. Druga, veća je hala Sinan Erdem koja je smeštena u evropskom delu Istanbula kapaciteta je 16.000 mesta.
GRUPA A
Poljska
Grčka
Francuska
Finska
Island
Slovenija
GRUPA B
Ukrajina
Izrael
Litvanija
Gruzija
Italija
Nemačka
GRUPA C
Hrvatska
Češka
Španija
Crna Gora
Rumunija
Mađarska
GRUPA D
Srbija
Velika Britanija
Rusija
Letonija
Turska
Belgija
PROPOZICIJE
* U grupi igra svako sa svakim (5. kola), a četiri prvoplasirane selekcije idu u osminu finala, gde ukrštaju grupe A i B, odnosno C i D, po sistemu prvi sa četvrtim, drugi sa trećim
* Ukoliko dve reprezentacije imaju isti broj poena posle 5. kola, o plasmanu odlučuju međusobni skor, koš-razlika, veći broj postignutih poena (tim redosledom)
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar