Расте сукоб око Пељешког моста

Уколико Хрватска настави активности на градњи Пељешког моста, Министарство цивилних послова БиХ предложиће једнострано проглашење суверенитета БиХ на у том дијелу Јадрана на начин како су то урадиле бивше југословенске државе, а не искјучује се ни мгућност покретања поступка пред надлежним правосудним инстанцама, упозорио је данас ресорни министар Адил Османовић.

Босна и Херцеговина 30.08.2017 | 15:53 Османовић је о постојању правних сметњи за градњу Пељешког моста писмом обавијестио хрватског колегу Олега Бутковића.

"Уколико ваше министарство, односно надлежни органи и тијела Републике Хрватске наставе обављати активности у погледу изградње Пељешког моста унилатерално, са жаљењем вас морам обавијестити да ће Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине бити принуђено, у складу са својим надлежностима, покренути активности изласка Босне и Херцеговине из Уговора о државној граници између Републике Хрватске и Босне и Херцеговине...", наводи се у писму Османовића.



Он даље пише да ће се у том случају приступити једностраном проглашењу суверених права Босне и Херцеговине према Конвенцији Уједињених народа о праву мора, путем посебног нормативног акта, а како су то, напомиње, урадиле све бивше југославенске земље које излазе на Јадранско море, пренио је портал Клиx.ба.

Такође, указао је, да у каснијој фази није искључено и да се заштита права Босне и Херцеговине на мору, према Конвенцији Уједињених народа о праву мора, затражи пред надлежним правосудним инстанцама, у складу с релевантним одредбама међународног права. Навео је и да је на нивоу Међудржавне дипломатске комисије за идентификацију, означавање и одржавање државне границе између Босне и Херцеговине и Хрватске усуглашен је у јуну 1999. предлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске.

Саставни дио овог приједлога чинила је мапа са 86 геодетских карата у размјери 1:25000 на којима је уцртана, односно идентификована гранична црта.

Приједлог Уговора о државној граници између Босне и Херцеговине и Хрватске, заједно с мапом графичких прилога, парафирали су овлаштени представници изасланстава обију држава, а као свједоци овај су приједлог парафирали и представници Канцеларије високог представника у БиХ, који су пратили цјелокупан процес рада.

Иначе, Уговор о државној граници између Хрватске и Босне и Херцеговине потписали су на међудржавном нивоу 30. јула 1999. године тадашњи предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић и предсједник Хрватске Фрањо Туђман.

Извор: Тањуг