Глас Жељка Обрадовића: Фиба је све урадила против кошарке!

"Не бих да користим тешке речи. . . Мислим да је потпуно бесмислено", одговорио је трофејни стручњак на питање о репрезентативним квалификацијама.

Кошарка 30.08.2017 | 16:30
Глас Жељка Обрадовића: Фиба је све урадила против кошарке!
Када Жељко Обрадовић говори, сви стоје мирно и упијају сваку изговорену реч. Тако је било и у понедељак увече на свечаности приређеној у Пословном клубу "Привредник", организованој поводом прослављања два велика јубилеја - 40 година од европског злата у Лијежу (1977) и злата у Барселони 20 година касније (1997). 

Легендарни стручњак увеличао је свечани коктел својим присуством, јер и сам био актер Европског првенства у Барселони, када је био селектор златне репрезентације Југославије, а помоћник му је био Душан Ивковић.

Као и увек, Обрадовић је био расположен за разговор о кошаркашким темама, а пре свега о самом  Европском првенству које долази већ 31. августа. 

"Никада није било лако, нити ће бити лако. Ја се сећам те 1997. године и изузетно тешког Европског првенства, када смо изгубили од Италије у групној фази. Али победили смо их у финалу, играли јако цело првенство, а дегодио се и онај чудесни кош Александра Ђорђевића у последњој секунди. Али,то је кошарка", рекао је Обрадовић, а на питање шта очекује од Србије на овом шампионату одговорио је:

"Најважније утакмице биће оне елиминационе. Од осмине финала до, надамо се, финала. Погледао сам доста утакмица, не само наше репрезентације, већ и остале. Чињеница је да ће нам фалити велики број играча који су били важни за тим. Али, као што је и Саша (Ђорђевић) рекао, задовољан је приступом целог тима и начином на који се боре са ситуацијом. То је сасвим довољно да оду у Истанбула и да покажу велику борбу. Такође, довољно је да се виде добре игре, а онда и добар резултат".

Велики, превелики број отказа изазвао је озбиљне ударе за многе репрезентације, а Србија је највише истрпела. 

"У сваком спорту је тако. Кад неког нема, онда други играчи долазе да искористе прилику. Нема доста играча, али биће то савршена прилика за младе, гладне и жељне доказивања. То им је савршена прилика да се покажу. Гледаћу их тамо".

Чињеница је да је претходна сезона "похабала" многе играче и да је оставила на њих озбиљан траг, што се донекле одразило не само на њихов успех, већ и на здравствено стање...

"То је историја спорта. Одувек се знало да играчи имају обавезе у клубу, а онда у репрезентацији. Ако се вратимо уназад и погледамо видећете да су многи играчи завршили клупске обавезе већ у мају. Ретко ко од њих је долазио овде пре половине јуна. Имали су више од месец дана за опоравак. То је сасвим довољно времена за опоравак и све остало. Било је разних идеја да ли би такмичења требало да се играју одмах после завршених сезона или у касније, као што је сада. Лично мислим да је боље овако, да играчи добију одмор, колико год је то могуће, а онда да кроз одређене припреме улазе у сезоне. Припреме сада и оно што смо ми некада практиковали - тешке, планинске припреме, тога више нема. Ово је неупоредиво боља ситуација за играче".

А док сезоне крену, почињу и Фибини репрезентативни "прозори" квалификација за Мундобаскет...

"Не бих да користим неке тешке речи... Мислим да је то бесмислено! Пред нама је 40. Европско првенство, у распону од 82 године. Сада ће се првенства Европе играти на сваке четири године. Питам ја вас - да ли је то добро", погледао је Обрадовић све присутне новинаре и наставио:

"Да ли је то добро за младе играче? Не! Сада ће млади играчи чекати четири године како би играли Европско првенство. ФИБА је све урадила против кошарке. То је моје мишљење".

Поставља се логично питање - како решити целу ову ситуацију?

"Треба да седну за исти сто људи из Фибе, Евролиге, НБА... И да се направи систем, календар који ће одговарати свим играчима. Да се води рачуна о њиховим обавезама, правима... Оно што ја стално причам је да играчи у Европи морају да имају свој синдикат. И да преко тог удружења утичу на то шта су њихова права. У овом тренутку их и немају баш много".

А колико тренери могу да утичу на све то?

"И ми тренери морамо да имамо своје удружење, где ћемо се бавити својим проблемима, али и проблемима играча. И ми треба да утичемо. Нису наши проблеми на нивоу који имају играчи. Ако мене питате - увек сам за то да играчи наступају за репрезентацију, ма која да је у питању. И никада нисам био против тога, већ сам бодрио моје играче да буду део националног тима. Ја сам презадовољан чињеницом да Фенербахче има највише репрезентативаца на Евробаскету - девет. Онда иду остали. Можете мислити онда на шта ће личити моје припреме овог лета. Али није ми нимало жао, јер ћу склопити екипу са којом ћу моћи да радим", поручио је Обрадовић и додао:

"Када дођу репрезентативни прозори, то неће бити питање за мене, већ за клубове. Ја тада нећу никоме да браним да игра, али ни да дајем своје мишљење. Ја сам тада тренер у клубу, зна се које су обавезе играча и клуба. То је на њима да одлуче".

Још једно важно питање гласило је - да ли је Обрадовић упознат са стањем Николе Калинића, кога озбиљно муче леђа?

"Разговарао сам са кондиционим тренером Батом Зимоњићем и упутио ме у то какав проблем има Калинић. Али поразговараћу и са Николом лично".

Шта Жељко очекује од Марка Гудурића у Фенеру - да ли да одмени Богдана Богдановићаили гради своје име?

"Једино то не треба да ради - не треба да размишља о томе да замени Богдана, већ да се развија као млад играч. Већ је почео лепо да се развија у Црвеној звезди, верујем да ће наставити и код нас. Узео сам га зато што мислим да има квалитет и да може да постане јако квалитетан играч. Од њега ће зависити све. Уосталом и овде у репрезентацији. Ово је велика прилика за њега, али и остале играче који можда пред почетак припрема нису размишљали о томе да би могли да буду део тима на крају".

Током говора одржаног у званичном делу програма Обрадовић је открио да је кошарку почео да тренира због чудесних бравура Зорана Моке Славнића и Драгана Кићановића у финалном мечу те 1977. године, одиграном против СССР.

"Моја сећања сежу све од Љубљане 1970. године. Али за мене је била пресудна 1973. година и Европско првенство у Барселони, где смо такође били златни. Велики број играча играо је касније и у Лијежу 1977. године. То су биле године које су у мени пробудиле највећу жељу да се бавим кошарком. Као и сви ти играчи који су играли у том периоду".

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар