Анализа: Дефанзива као нови стил Звездиног живота!

Црвено-бели на 14 званичних мечева примили девет голова, али важније је да су без шута у оквир оставили Иртиш, Спарту, Партизан, чак и Краснодар до пенала.

Фудбал 29.08.2017 | 23:00 Напад добија утакмице, одбрана осваја - титуле! Тако некако гласи чувена кошаркашка максима која се, бар на почетку ове сезоне, примила у свлачионици подно северне трибине Маракане! На страну убитачан инстинкт Ричмонда Боаћија, повремена магија ГелораКанге или улога тутора Мичела Доналда. Јака колективна одбрана постала је заштитни знак актуелне генерације Црвене звезде, што најбоље очитава девет примљених голова у 14 званичних мечева ове сезоне. Рећи ће неки да то није Звездин ДНК, да црвено-бели дрес увек и на сваком месту наређује јуриш и подржава деценијску повику са трибина - "Сви у напад". Али...

Многи ће памтити Владана Милојевића као тренера који је скинуо проклетство Чеха и потом преко Краснодара донео групну фазу Лига Европе на Маракану. Све је то тачно, али исто тако је и лаицима јасно да је некадашњи стратег Чукаричког и Паниониоса учинио ништавним нека мишљења утемељена у народу. Знате сигурно за оно како је у Звезди најтеже играти штопера, јер морате да покривате широк простор.

Не ради се само о броју примљених голова... Црвена звезда је дефанзивно помрачење ума имала само на Малти када је Флоријани дозволила да постигне три гола. Оно у Краснодару је био чист суви квалитет скупоцене чете Игора Шалимова помножен са привикавањем Звездине поставе на живот без Бранка Јовичића.

У осталим мечевима пред голом Филипа Манојловића и Милана Борјана све је било готово - перфектно. Пазите само овај податак: црвено-бели су без шута у оквир гола ова сезоне на свом терену оставили Иртиш (то и није неки подухват), затим Спарту, Партизан, чак и Краснодар до поклоњеног пенала који је у гол претворио Гранквист... Чак је чешки вицешампион у реваншу док се играло такмичарски био лимитиран на два покушаја да дистанце.

Тешко да се све то може поистовети са случајношћу, пре ће бити да је то тријумф Владана Милојевића једнак оном у судару са Краснодаром.

Није Звездин шеф испунио срца навијача представом у 155. вечитом дербију. Звезда је у другом полувремену била безопасна колико и велики ривал, деловала је као пробушен балон. Без енергије, без жеље која треба да се подразумева у вечитом дербију. Међутим,Владан Милојевић као да је то осетио, чак и принео поједине формацијске жртве (читајГобељић и Пешић) како би истрајао на свом принципу - да све почиње од одбране. Одлично је затворио црно-белима бокове, не давши да га ухвате у мишоловку брзих контри на крилима Марка Јанковића и снаге Леандра Тавамбе. То је позитивна страна Звездиног дербија уоквирена у причу о доброј дефанзивној игри.

Не постоји фудбалски стручњак који вам неће рећи да је најтеже уиграти дефанзивну четворку или петорку, и да вам је то пола тренерског посла. Ни у том сегменту Владан Милојевић није имао попуст, али није тражио алиби.

Као штоперски тандем сезону су почели Вујадин Савић и Абрахам Фримпонг. Потом јеДамијан ле Талек демонстрирао да је врло компатибилан са сином некадашњег голгетера и на тој позицији необично за Звезду користан. Улогу је имао и Срђан Бабић, потом се у ватру вратио Абрахам Фримпонг и перфектно обавио посао у реваншу против Руса. Био је принуђен Владан Милојевић да промени и тројицу левих бекова, од којих је последњиГобељић и поред видљивих недостатака (контра страна) био тактички погодак у вечитом дербију.

Константа је био само Филип Стојковић на супротном боку.

Успео је Милојевић до сада, бар у доброј мери, да сакрије изостанак можда и кључног човека за колективну Звездину одбрану Бранка Јовичића... Видећемо како ће то деловати у будућности, јер Звезду очекује симултано кидање на више фронтова. Али је јасно да је последњи пут Црвена звезда овакву дефанзивну стабилност имала у ери садашњег селектора Славољуба Муслина.
"Када је Муки био тренер у Звезди знали смо да не примамо гол. Толико смо били моћни у одбрани, играли синхронизовано. Било је важно да га Друла, Јелић или Пјана дају. Онда смо ми затварали капије и освајали титуле", присетио се за наш сајт занимљивог детаља везиста теМуслинове генерације Дејан Илић.

И док је водио Чукарички за Милојевића су биле везиване приче како му је победа од 1:0 дража него да ривала добије са 5:1. Ваљда у тој колективној дефанзиви има личну сатисфакцију и препознаје сопствени рукопис. Чињеница је да је можда и морао да јаче притисне Партизан, али то није гаранција да би на крају славио... Исто је тако чињеница да Звездин тим не личи на овце без пастира као што је било у прошлој сезони. Обраћа се пажња на сваки детаљ што се види по тренерским гестикулацијама Мичела Доналда и добронамерном померању млађих снага... Наравно, Милојевићеви дефанзивни пројекти не би имали прођу да, примера ради, Вујадин Савић не игра фудбал живота. И да у ростеру нема криласпремна да се потуку на уштрб првог утиска. А баш такви су Немања Милић иСлавољуб Срнић.

Има још један детаљ. Много пажње Владан Милојевић посвећује дефанзивном прекиду. Отуда црвено-белима нико у том није направио проблем од почетка сезоне. Вежба се на тренинзима...

Извор: моззартспорт