Стевандићу, идите Ви у Њемачку

Неформално удружење незапослених доктора медицине упутило је отворено писмо потпредсједнику Народне скупштине Републике Српске Ненаду Стевандићу са поруком: Идите Ви у Њемачку!

Република Српска 27.08.2017 | 19:34 Из Удружења поручују да ће од Амбасаде Њемачке колективно затражити азил у случају даљег занемаривања њиховог политичког проблема или изостанка политичке воље.

"Не искључујемо ни радикалне видове борбе за право на опстанак, право на живот у родној земљи."

Отворено писмо преносимо у цјелини:

Поштовани колега Стевандићу,

С великим изненађењем и невјерицом смо примили Вашу изјаву да су и „млади криви зато што одлазе из Републике Српске, умјесто да понуде рјешења“.

Због тога желимо да се обратимо јавности и одбацимо као нетачну, надамо се не и злонамјерну, такву тврдњу.

Као прво, чему институције и безобразно добро плаћени политичари у овој земљи ако ће грађани нудити рјешења? Нас не интересује на који начин ћете пронаћи рјешења. Онај ко није способан да нађе рјешења, нека одступи и препусти онима који то могу. Све земље у окружењу, па и Србија и ФБиХ проналазе рјешења за овај проблем, само Републике Српска не.

Друго, изненађени смо Вашом констатацијом, јер смо у директним разговорима с Вама, али и министром здравља и представницима клубова посланика свих парламентарних странака изнијели проблем, али и понудили рјешења. Све је била слатка прича, Ви и колеге пуни разумијевања за наш статус, али је све стало на томе. Након свега остаје горак утисак да сте нас злоупотребили за личну политичку промоцију и врбовање честитих људи из наших редова у Вашу политичку партију.

Иако смо слали бројне дописе у кабинет Предсједника Републике Српске, никад нисмо добили ниједан одговор. Госпођа премијерка је пред новинарима изјавила да је питање дана када ће примити нашу делегацију, али прошли су мјесеци, скоро година, што нам је јасна порука да најодговорније у Српској и не интересујемо.

Према нашем размишљању, најбоље рјешење би било да све оне политичаре које двадесет и нешто година гледамо на политичкој сцени Републике Српске пошаљемо у Њемачку, а да млади људи остану у овој земљи, иако смо свјесни да је то утопија. Спремни смо ми да Вам предлажемо сваки дан нова рјешења за останак најобразованијих младих људи у овој земљи. Рјешења је много, али да ли има и воље да се интерес друштва у цјелини стави испред интереса појединаца и паркотратског система?

Знамо ми да новца нема довољно ни да се исплате ни она мизерна примања колегама који су запослени, да се противзаконито исплаћују плате без доприноса, па предлажемо праведнију прерасподјелу скромних средстава којима Српска располаже. Знамо да су болнице и домови здравља „затрпани“ немедицинским кадром, па нудимо рјешење да им политичке партије уплаћују плате и доприносе, јер они су партијама које их запослише драгоцјени, а здравству од мале користи. За свака два немедицинара да се запосли по један доктор медицине.

Предлажемо и да се смањи број (никоме потребних) запослених у државним институцијама, фондовима и општинским администрацијама, а да се тако уштеђеним новцем плате грађанима веома потребни здравствени радници. Предлажемо да се укину двострука примања политичарима запосленим у јавним институцијама и новац преусмјери у здравство.

Да се умјесто спортских аудија министрима купи завојни материјал и основна средства за рад болницама. Ослободите Електопривреду Републике Српске, Шуме Српске и Поште Српске оних који су вашим странкама доносили 100+ гласова у замјену за посао, збрините их у странкама, а добит тих високопрофитабилних предузећа усмјерите у здравство. Рјешење је и да министар укине мораториј на запошљавање доктора медицине. Можда је једно од рјешења и да ФЗО пребацимо на трезор.

Имате сада позицију у Народној скупштини Републике Српске и у УКЦ-у, па је питање само воље и храбрости да то учините. Имате битан утицај и на Фонд здравственог осигурања, па Вас молимо да зауставите пројекат куповине информационог система за 23,2 милиона КМ, да се за ту намјену издвоји 4-5 милиона КМ, а с преосталих 18 милиона марака можете запослити све незапослене докторе и плаћати им бруто плате чак пет година. Или нам јасно и гласно реците да је интерес групице оних који се „уграђују“ у милионске послове испред интереса грађана, јер је исти пројекат Министарство здравља Србије платило 3 милиона евра, према ријечима министра Лончара.

Један хеликоптер који Српска ових дана набавља за потребе превоза политичара, па и пацијената, вриједи више него плате свих незапослених доктора медицине у двогодишњем периоду. Није нам јасно ни како Српска има 100 милиона евра за реконструкцију Универзитетско-клинучког ентра Републике Српске, а нема 2 милиона евра да запосли младе докторе и спријечи њихов одлазак у Њемачку, чиме нам се шаље порука да је бетон много вриједнији од најважнијег ресурса - човјека.

Из наведеног је јасно да новца има, само смо ми „задња рупа на свирали“, па се тако ћутањем посматра трагична чињеница да одлазе готови производи – доктори опште медицине и специјалисти, а да већина колега учи њемачки језик.

Прећуткује се да нам одлазе најбоље медицинске сестре и техничари, а да на њихова мјеста долазе преквалификовани радници с дипломама „вечерњих школа“. Куда то иде здравство Републике Српске? Да ли ћемо увозити медицинске раднике из Румуније, Бугарске и Судана и плаћати их више него оне који данас одлазе из ове земље када на ред у приступним преговорима са ЕУ дође поглавље о здравству? Зашто не обзанимо грађанима Српску да ће терет пропасти здравственог система прелазити на њихова леђа, да ће у будућности моћи да се лијечи само онај ко има новац?

На крају желимо само јавности да поручимо да не желимо да нас посматрају кроз призму мање групе корумпираних и компромитованих здравствених радника, као себичне похлепнике који свој проблем стављају испред проблема заједнице.

Да нам је само новац мотив и да се не боримо да останемо у Српској и лијечимо наш народ, не бисмо пристајали да радимо као конобари, магационери, трговци, чистачице, бејби ситерке, наставници, не бисмо мјесецима радили волонтерски, потпуно бесплатно лијечили социјално најугроженије у хуманитарним амбулантама, све у жељи да останемо и опстанемо на овим просторима.

Без обзира на маћехински однос носилаца јавних функција, ми се нећемо предати, борићемо се до краја, а не искључујемо ни радикалније мјере, јер сувише дуго чекамо и немамо шта да изгубимо. Као интелектуалци ћемо ипак све учинити да сачувамо достојанство.

С поштовањем

Удружење незапослених доктора медицине

(БН телевизија)