Жена из Србије у мисији УН

Ана Николић (27), медицински техничар из Крушевца, провела је шест месеци као чланица српског контигента у Мисији УН у Централноафричкој Републици као једина жена из редовног састава.

Србија 26.08.2017 | 11:03 Ана је у Војсци Србије ангажована од 2010.године, прво као везиста а потом као медицински техничар у Гарнизонској амбуланти у Крушевцу. За учешће у Мисији УН – МИНУСЦА у Централноафричкој Републици пријавила се, како каже, „да се докаже себи, унапреди каријеру и надогради искуство“. Након дугог селективног процеса успела је да оствари свој циљ.

"Најтежи моменат ми је био када сам морала да оставим своју четворогодишњу ћеркицу. У Африци су биле 24 жене а само две или три нису имале породицу. Једна другој биле смо подршка мада је и мушкарцима било подједнако тешко. Супруг Бранислав је такође војно лице, капетан саобраћајне службе у Краљеву, и он ме је од почетка подржавао а касније бринуо о ћерки са мојом мамом", прича Ана.

Централноафричка Република је једна од десет најсиромашнијих земаља на свету иако располаже знатним залихама дијаманта, уранијума, злата, кобалта и других племенитих метала. Ана се добро информисала о томе где путује али је по слетању у главни град Банги ипак доживела шок.

"Била сам изненађена како изгледа један главни град. Наша база се зове „Морава“ и то је најлепши простор у Бангију. Град од пола милиона становника нема ниједан семафор, аеродром изгледа стравично, као из хорор филма.



Мало је асфалтираних улица, продавница. Све се продаје на улици – од меса, прехрамбених производа, хемије до бензина. Имају две или три бензинске пумпе. Основно превозно средство су им мотори па гориво купују у флашама, по литар, два. Знала сам да лоше живе али сам била запрепашћена толиким сиромаштвом", присећа се првог утиска Ана.

Припадницима Мисије УН забрањено је да пружају било какву врсту помоћи локалном становништву па се сналазе на друге начине.

"Наш контигент је организовао хуманитарну акцију. Од прикупљеног новца купили смо храну, пелене, играче и, уз одобрење УН, посетили једну дечју болницу. А услови у болницама су језиви.

Деца спавају на душецима који су на земљи, медицинске сестре иду босе, немају кломпе. Имају одељење које је за неухрањену децу и тамо је највише пацијената. Немају лекове и храну, постељина прљава, већина прозора поломљена или их нема, глодари и инсекти шетају около. То је оно што смо ми видели", прича о условима у Бангију Ана Николић.



Око 6.000 припадника МИНУСЦА, у којем су припадници оружаних снага из Египта, Марока, Руанде, Бурундија, Камеруна, Перуа, Индонезије, Немачке, Италије и других земаља ослоњено је на српски контигент у којем је било 48 здравствених радника. Ана каже да јој је посао био велики изазов.

"Велики број пацијената имао је маларију а сваки је имао различиту клиничку слику. Интересантно је било када смо први пут видели ујед манго флај муве.

Она испљује паразита и црва у кожу и треба га истерати да изађе. Научили смо од старијих колега како се то ради али било је занимљиво. Дневно кроз болницу прође 50-60 пацијената а већина има неку тропску дијагнозу".

Ана Николић је била и део мобилног тима за евакуацију па је летела до Уганде, Камеруна, Конга...

"Свакако бих поново ишла. Можда у Конгу где је мали српски тим од два лекара и четири техничара. Пробала бих нешто другачије. Покушавам да убедим колеге да се пријаве за неку од мисија. Поносна сам што сам била део нашег контигента. Када кажете Србија чујете само речи хвале. Никада нисам била поноснија на земљу из које долазим", за задовољством констатује Ана Николић.

Извор: Блиц