Анализа: ОН је Партизанов посао љета!

Шта би тек било да је Владимир Стојковић ангажован раније?

Фудбал 26.08.2017 | 13:00 Причаће се о тактичкој победи Мирослава Ђукића, величаће се голови Уроша Ђурђевића, велики плус писаће поред имена Милана Радина, али - нек’ не замере ни тренер, ни староседеоци - двомеч са Видеотоном решио је голман. А Партизан има најбољег српског. Владимира Стојковића.

То што је урадио за ових 180 минута вреди више од свих замисли стручног штаба или саиграча му у пољу. Есенција спорта. Вредиш - покажи.

Како то да њему није било потребно време за прилагођавање? Како то да се он није запустио? Како то да он одише ставом и храброшћу? Да може све и да може одмах? И још низ питања на која може да се одговори и овако и онако, али је круцилајно садржано у још једном:

Зар не би Партизан имао макар веће шансе за плеј-оф, чак и саму Лигу шампиона, да је реаговао раније и још на почетку, а не две седмице пре краја прелазног рока, довео голмана који гарантује одбране врхунског квалитета?

Пантерска интервенција у надокнади београдског меча, те још две у првом полувремену реванша у Фелчуту само су потврда да је Владимир Стојковић за овдашње фудбалске прилике класа. Нема ни спора, ни љутње. Ни за његове колеге из тима, ни оне из репрезентације. Једноставно, реч је о еталону вредности. Неупитном. Кад се од њега очекује одбрана, он одбрани. Кад се очекује да изађе на центаршут, загрми „моја“, кад рашири руке онда се Данку Лазовићу и Езекијелу Хентију „скрати“ гол, кад истрчи до иовице казненог простора сваки Гробар верује да је то то.

То већ нису дилеме, него истина о вредностима човека који можда појединце нервира појавом, вечита је тема таблоидне Србије, неисцрпан извор „хејтерима“, међутим, они који фудбал гледају тако да је голманово да брани потежу тезу да је реч о човеку који на утакмицама од великог значаја - не греши.

Једноставно, нема кикса.

Да њега није било не би било ни црно-белих у Лиги Европе. Са њим, имају шансе и групу да прођу, јер ако се разбрани како уме то је већ „пола“ победе у утакмицама вишег нивоа од оне од четвртка вече. Плус, сви око Стојковића делују сигурније.

Толико куђена одбрана Партизана у последња три меча није примила гол, али је суштина да је у минула два деловала неупоредиво стабилније, организованије и чвршће, баш зато што има ко да је постави и да јој суфлира. Питајте Бојана Остојића и Немању Р. Милетића како се осећају знајући да им леђа чува тако поуздан голман да и њих, па чак и фудбалере с другог краја терена чини бољим. Верују му. Верује му цела екипа. То не може бројевима да се покаже. То не пише у статистици. То се види.

Тренери старог кова умеју да кажу „голман је пола тима“. И ови модерни, ако схвате да голман не мора да игра ногом, него да брани - и то добро - имају право да се надају успеху, јер у такмичењу какво је Лига Европе са Владимиром Стојковићем можда ни пролеће није тако далеко.

Чак је у управи црно-белих било сумњичавих, да ли голману од 34 године дати уговор вредан око 200.000 евра. Сад, кад због њега имају загарантована 3.500.000 од УЕФА и прилику да зараде још, не би смело да буде дилеме у Хумској 1 да је баш његов потпис оно што се зове:

„Посао лета!“

Извор: моззартспорт