Изетбеговић прича глупости

Бошњачки члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА Бакир Изетбеговић недавно је у Цазину изјавио да су Срби и Хрвати у БиХ измишљене нације чији су припадници сплетом околности настали од Бошњака.

Босна и Херцеговина 22.08.2017 | 20:21 Шта о Изетбеговићевој теорији настанка каже историјска наука?

Хиљадугодишњу историју Бошњака, односно тисућвијековну хисторију, како се то каже на језику бошњачког народа, Бошњаци у БиХ у посљедње двије деценије доказију повељом Кулина бана из 12. вијека која почиње ријечима: „У име оца, и сина, и светог духа. Ја, бан босански Кулин.''

Сада иду даље, па политички лидер Бошњака Бакир Изетбеговић тврди да су Срби и Хрвати у БиХ измишљене нације, те да смо сви ми у ствари Бошњаци.

"Први коментар који би историчар од струке имао на то, јесте да Бакир Изетбеговић прича глупости", каже за БН телевизију историчар и декан Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево професор Драга Мастиловић.

Он додаје да је, када се мало дубље размисли о тој Изетбеговићевој изјави, јасно да је то политичка изјава усмјерена према његовим бирачима.

“Што се тиче позиције историјске науке, та изјава не може изазвати значајне ефекте. Бакир Изетбеговић није историчар. Он се разумије у историју колико и ја у атомску физику", каже професор Мастиловић и истиче да нерадо реагује на изјаве политичара и демантује њихове глупости, јер је за историчара од струке недостојно да се расправља са неким ко о историји зна врло мало или има неке искривљене слике.

Ипак, Изетбеговићу поручује да се распита бар о историјским чињеницама из ближе прошлости.

"Када је већ дао ту изјаву у Цазину, могао је да се распита шта се дешавало са Србима у Цазину 1941. Могао је да пита гдје су Гаравице, да оде да се поклони сјенима мученика, јер је у том мјесту убијено више од 12 хиљада Срба као и на многим другим стратиштима на том простору."

Професор Мастиловић истиче да се осим бошњачких политичара покушајима насилног формирања националне свијести једног дијала народа у БиХ бави и дио бошњачке интелектуалне елите, а нажалост и неки историчари. Свима њима поручује да морају знати историјске чињенице о Србима на овом простору.

Подсјећа их на анале Франачког краљевства из 822. године у којима се говори о Србима западно од Дрине, те на записе византијског цара и писца Константина Порфирогенита који јасно каже који простор на територији данашње БиХ насељава српски народ.

Професор Мастиловић подсјећа да су покушаји формирања босанске нације и језика почели са Аустроугарском управом у БиХ с циљем гушења националног покрета Срба у БиХ и њиховог одвајања од Срба из Србије и Црне Горе. То им није успјело, али рецидиве тога осјећамо и данас.

"Бошњацима у БиХ, раније Муслиманима, нико не брани нити има право да брани да себе зову како хоће. Међутим тражити потврде тога кроз историју представља чисти историјски анахронизам2, истиче професор Мастиловић и додаје да у тој причи о Бошњацима, Босанцима, те бошњачком или босанском језију има један велики проблем.

“То стоји као кост и грлу, то је проблем Херцеговине и Херцеговаца", сматра професор Мастиловић и пита:

“Зашто би неко у Херцеговини говорио босанским језиком? Зашто би Муслиман из Херцеговине био Босанац, а не Херцеговац?"

“Нажалост историја је наука која се највише злоупотребљава у политичке сврхе", тврди професор Мастиловић и поручује да је за историчаре најопасније да своја политичка, национална и вјерска убјеђења пројектују у историју.

БН телевизија