Траже 300.000 КМ, а уништили банку

Бивши директор и извршни директори Банке Српске Здравко Тривунчић, Дејан Радмановић и Борис Кнежевић тужили су банку јер им нису призната потраживања из радног односа, на шта је Банка Српске одговорила контратужбом тврдећи да су њихови уговори ништавни, открива пословни портал ЦАПИТАЛ.

Република Српска 22.08.2017 | 11:56 Посљедњи директори под чијом управом је једина државна банка РС завршила под привременом управом, а потом у стечају, сада траже да им се исплати близу 300.000 КМ.

Стечајна управница Банке Српске Мирјана Голић у потпуности је оспорила потраживања Тривучића у износу од 106.770 КМ, те Радмановића и Кнежевића који потражују по 84.733 КМ.

Међутим, тужбе које су они поднијели датирају још из времена привремене управе у Банци Српске. Тривунчић је поднио тужбу у марту прошле године, а Радмановић и Кнежевић у јануару исте године.

Након што им ни стечајна управница није признала потраживања, адвокат Миле Антонић затражио је од суда наставак поступка који Тривнучић води против банке, док за Радмановића и Кнежевића још увијек није поднио захтјев.

Као основ за оспоравање њихових потраживања Голићева је навела члан 212 Закона о банкама РС којим је прецизирано да „даном доношења рјешења о именовању привременог управника престају сви уговори на основу којих су дотадашњи чланови органа управљања били запослени у тој банци, те да у том случају они не остварују право на исплату отпремнине и варијабилних накнада, независно од тога је ли остваривање таквих права било уговорено са банком или је произлазило из другог акта банке“.



Антонић је рекао да су њих тројица тужбе поднијели јер им ни у привременој управи није признат већи дио потраживања. Међутим, како је навео, на ту тужбу банка је поднијела и контратужбу, а он је сада затражио наставак спора, с обзиром на то да њиховим клијентима ни стечајна управница није признала тражени износ.

„С обзиром на то да Тривунчић има специфичан уговор са банком, ми смо тражили да се он испуни. Међутим, они су поднијели контратужбу тражећи да се утврди да је апсолутно ништав уговор о раду између директора и тадашње Балкан Инвестмент Банке. Као разлог су навели то да је уговор закључен мимо Закона о банкама, односно да Надзорни одбор није дао сагласност за тај уговор. Одржана је телефонска сједница на којој је дата сагласност, јер ко би потписао уговор без сагласности, то је бесмислено“, рекао је Антонић и додао да је уговор у име НО потписала Снежана Вујнић.

Он каже да се у члану један спорног уговора чак и наводи број одлуке којом је НО именовао Тривунчића на позицију директора.

Уговором који Тривунчић има предвиђено је да у случају раскида уговора у мандатном периоду има право на отпремнину у висини 12 мјесечних бруто плата.



Антонић каже да је готово идентична ситуација и са извршним директорима, с тим да је њихове уговоре потписао Тривунчић, а да у контратужби Банка Српске оспорава висину плате која им је одређена.

„Ми смо и у овом случају тражили исплату плата које су у складу са уговором предвиђене у случају његовог раскида. С друге стране, они у контратужби наводе да НО никад није дао сагласност на висину плате и отпремнине због чега траже да се тај члан прогласи ништавим. Како је генерални директор то могао потписати ако то није тако?“, казао је Антонић.

Говорећи о томе да ли је морално да директори пропале банке траже отпремнину, Антонић каже да пропаст банке није почела њиховим доласком.

Мирјана Голић није одговарала на позиве.

Иначе, ова трочлана бивша управа Банке Српске позната је по томе што је својевремено овластила је саму себе да може самостално одобравати кредите до 20 милиона КМ, без сагласности Надзорног одбора или претходно прибављеног позитивног мишљења одјељења за ризике, о чему је ЦАПИТАЛ писао још 2014. године писао.

„Правилником о овлашћењима и одговорностима БС-ПЛ-05-019“, управа банке Српске коју су тада чинили Тривунчић, Радмановић и Кнежевић повећала је себи лимит одлучивања са два на 20 милиона.

То је било врло упитно с обзиром на Закон банкама РС који прописује да максимална изложеност може бити 40 одсто основног капитала банке. То значи да је Банка Српске за одобравање 20 милиона КМ морала имати минималан капитал од 50 милиона КМ или 15 милиона више него што је тада имала.

Извор: Цапитал.ба