Бројна задужења "држе" берзе БиХ

Бањалучка и Сарајевска берза у првих пола године оствариле су укупан промет 543,1 милион КМ, а чак 389,4 милиона КМ или више од 71 одсто односи се на трговање дужничким хартијама од вриједности Републике Српске и Федерације БиХ.

Босна и Херцеговина 22.08.2017 | 07:25 Задуживањем РС са обвезницама и трезорским записима на Бањалучкој берзи остварен је промет од 218,8 милиона КМ, што је чак 80 одсто укупног промета берзе који износи 273,5 милиона КМ. Иако Федерално Министарство финансија ове године није емитовало обвезнице, трговање трезорским записима ФБиХ чинило је 170,6 милиона КМ, од укупних 269,6 милиона КМ промета на Сарајевског берзи.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић каже да промет обвезницама и даље има учешће у редовном промету око 70 одсто.

“Трговање обвезницама у првом полугодишту 2017. године је мање за 45 одсто у односу на исти период прошле године. Укупан промет на Берзи у првих пола године мањи је за око 20 одсто у односу на исти период прошле године”, појаснио је Божић.

Радивојац: РС и ФБиХ на истим таласима

Каматне стопе на обвезнице по којима се РС задуживала кретале су се од 2,5 до 4,9 одсто, док су на трезорске записе износиле од 0,1 до 2,75 одсто. Предност је у овом случају на страни ФБиХ, која и даље може да се похвали нижим каматама, а на емитоване трезорске записе оне су се кретале од 0,1 до 0,4 одсто.

Камате су, напомињу економисти, резултат понуде и потражње.



“ФБиХ је емитовала мање обвезница, док је РС солидно задужена кроз емисију хартија од вриједности. Све зависи од интереса финансијских институција на тржишту што подстиче или смањује тражњу.  Још увијек су каматне стопе које постижу емитенти ниске, узимајући у обзир кредитни рејтинг. На истим је таласима и РС и ФБиХ. Немамо најлошији рејтинг, али нисмо ни респектабилни. Исте банке и осигуравајуће куће  и у ФБиХ и у РС купују хартије од вриједности како би “промијешале” и избјегле ризик куповине од једног емитента”, појашњава Радивојац.

Ипак, додаје да ниво задужење РС и ФБиХ, кад се говори по глави становника и у односу на редовне годишње приходе није баш исти.

“Република Српска је прва почела да емитује обвезнице и трезорске записе и ту је много даље одмакла од ФБиХ. РС има више искуства и више је користила те инструменте тржишта капитала за финансирање текућих питања”, наводи.

Када је у питању укупан промет на Бањалучкој берзи и удио трговања хартијама од вриједности, Радивојац потврђује да би без ове трговине берза готово замрла.



“Хартије од вриједности у РС углавном су куповале банке и осигуравајуће куће из ФБиХ. То се дешава јер осигуравајућа друштва имају законску обавезу да формирају портфолио хартија од вриједности. Бирају хартије од вриједности са различитих берзи и од различитих емитената да би извршили оптимизацију. Инвеститор их купује у складу са својим калкулацијама. Што се тиче РС и ФБиХ нема много дилеме, то је јединствен економски простор и оба емитента су исто ризична. На крају, на исти начин се кроз ПДВ пуне буџети”, појашњава Радивојац.

“Бања Врућица” и “Сарајевска пивара” највише тргују

У оних двадесет одсто редовног промета на Бањалучкој берзи највећи промет у првих пола године остварен је трговањем акцијама теслићке “Бање Врућице” (1,9 милиона КМ) и “Телекома Српске” (1,8 милиона КМ). У врху љествице Сарајевске берзе је “Сарајевска пивара” са прометом од 2,3 милиона КМ и фармацеутска компанија “Босналијек” са око 1,5 милион КМ промета.



Међутим, трендови на тржишту и сама профитабилност предузећа нису се нарочито промијенили па нису ни довољно атрактивни да би се повећавао интерес за улагање у акције.

Божић истиче да је интерес за улагање у акције повезан са резултатима пословања, а да  је на тржишту тренутно мало предузећа која остварују пословне резултате који би могли занимати улагаче у акције.

“Стога се инвеститори углавном окрећу обвезницима које су у претходном периоду доносиле стабилне приносе. Стање на тржишту акција ће се поправљати како предузећа буду унапријеђивала корпоративно управљање. Постоји велика понуда капитала на међународним тржиштима која је намјењена за перспективне компаније”, додаје.

Ако желимо да постанемо атрактивна инвестициона дестинација, неопходно је, закључује, да се усвоји национална стратегија за унапређење корпоративног управљања, како у јавном тако и у приватном сектору.

Извор: Цапитал.ба