БиХ: Свако четврто дијете гојазно

Према истраживању које су провели Министарство за образовање, науку и младе и Министарство здравља Кантона Сарајево, 22,2 одсто сарајевских средњошколаца је гојазно.

Босна и Херцеговина 21.08.2017 | 08:45 Истраживање је урађено на репрезентативном узорку од 7.644 ученика, од којих чак 1.700 има овај здравствени проблем.

Имуни систем

Резултати истраживања показали су да је постотак гојазности већи код ученика, односно њих 944 од 3.790 или 24,9 одсто је гојазно или има повећану телесну масу. С друге стране, од 3.854 ученице, повећану телесну масу или гојазност има их 756.

Слична је ситуација и у другим деловима БиХ, а са проблемом гојазности сусрећу се и деца млађе доби, упозоравају лекари.

Нутрициониста Амела Ивковић-О'Реиллy казала је да је овакав податак уопште не изненађује те да је конзистентан с укупном гојазном популацијом деце у БиХ, а не само у Кантону Сарајево.

"Ово значи да је свако четврто дете у БиХ гојазно, што значи да та деца нису променила своје навике па се данас ради о гојазним средњошколцима. То су деца која су у развоју и то су њима најбитније године, тад се гради хормонални и имуни систем организма, дакле нешто на чему се заснива здравље до краја живота", истакнула је Ивковић-О'Реиллy, пише Аваз.

Додала је да сматра како се у решавање овог проблема треба укључити цело друштво те да сви имамо одговорност.

Већ закаснили

"За борбу је потребна шира платформа, која ће укључивати медије, здравствене раднике и просвету. Иначе, ово је изузетно озбиљан проблем, јер ти средњошколци стасају у гојазне одрасле особе, које ће, ако га већ немају, за неколико година развити дијабетес или неке друге аутоимуне болести. Дакле, они ће до краја свог живота бити на лековима и од младих људи који би нама требали плаћати пензије, претвориће се у терет за друштво и здравствени систем", нагласила је Ивковић-О'Реиллy.

Према њеним речима, у једну руку, већ смо закаснили да се ухватимо укоштац с овим проблемом, али још има наде.

Претходне генерације нису имале толико стреса

"Ово није нешто што се дешава само у средњим школама у Сарајеву него је то пошаст модерног света и то је одраз неквалитетне хране, недовољне физичке активности и велике количине стреса тако да деца све мање и мање стављају акцент на здраву исхрану. Деца све више седе и под великом су стресом, јер ми немамо начин како да их научимо да се они с тим носе. Претходне генерације нису имале толико стреса у животу, јер су живели у другачијем друштвеном систему", сматра Ивковић-О'Реиллy.

Проблем је и потхрањеност

Истраживање је показало и да у сарајевским средњим школама постоји и велики број потхрањених ученика, тачније њих 3.206. Између осталог, утврђено је и да свако треће дете има поремећај потхрањености, чак 31,4 одсто, што је изузетно забрињавајуће.

У истраживању се наводи да је међу средњошколцима забележено да чак 49,3 посто деце има поремећај потхрањености.

(Аваз.ба)