Домаћинска трпеза из Семберије

Светковине су најподесније прилике када семберска равница показује шта има и колико има. А најбољи начин за тако нешто јесу трпезе - славске, сватовске, гостинске, домаћинске. . .

Република Српска 19.08.2017 | 21:30
Домаћинска трпеза из Семберије
У плодној и благородној равници увијек је било довољно хране - осим неродних, по злу упамћених, раних педесетих година прошлог вијека, када су и у овом крају људи умирали од глади.

Семберска равница много памти, чак можда и превише, а како и не би када је на правој ружи свјетских путева. Овдје се догађало, догађа се и догађаће се много тога. Памтило се, памти се и памтиће се и владарске и крунисане главе, војске и војсковође, путници и намјерници, добро и опако, али једно јесте - ова домаћинска равница одувијек је имала своју аутохтону кухињу. какву такву, али домаћинску.

Памти се да је некада у овом крају главно јело на свим равничарским трпезама био ћевап, велики комад меса испечен на ватри. Ћевап се стављао испред долибаше, кума, старог свата или најважнијег госта. Сада су од некада гласовитог и сочног ћевапа остали ражњићи, ситни комадићи меса на металној жици. Ћевап је семберски специјалитет. Аутохтон.



Временом се трпеза богатила. Ширила и узвисивала. Било је и хљеба и са хљебом. Углавном под утицајем кухиња тада богатијих сремских, бачких и мачванских кухиња, јер су се Семберци са њима повезани као шипка и бубањ.

На семберску трпезу дошли су преко Саве и Дрине штрудле, кисело тјесто, кифлице, торте, пршуте, кобасице, шваргле, кулени... И још увијек долазе нова јела, пикантна, укусна, сочна и хранљива. Углавном с јесени када почињу крсне славе и свечаности појединих породица.

Спремање зимнице у Семберији увијек је био празник хране. То је био почетак „светковине“, а на њеном крају налазио се свињокољ. То је једини, преостали посао у равници који се обавља мобом. Већина семберских породица увијек за зиму ухрани четири или пет дебелих свиња, па буде доста меса и прерађевина од њега. То углавном припремају мушкарци, али значајно се укључују и жене. Ко зна колико се тада зготови врста хране?
Много. Сваке године се појави неко посебно јело од меса.

Нова јела се прихватају у Семберији, али се не запостављају ни стара, традиционална. И сада има семберских уштипака, погача, пројара, пита, пихтија, грушава, јаруша, цицвара, чварака, кифлица, штрудли, али и торти и бројних слаткиша по новој рецептури.



Семберија заиста има своју кухињу, највећим дјелом аутохтону, али значајно препознатљиву. Семберске домаћице не заустају у кулинарском умјећу за женама из крајева познатим по гласовитим јелима.

Традиционални семберски ручак почиње супом, а у посту рибљом чорбом. На трпезу се иза тога износи кувана пилетина, у новије вријеме и говедина, са сосом од парадајза који се једино справља у Семберији. Потом иду сарма, печење или риба и на крају обиље колача. Скоро је да нема трпезе или славског ручка а да домаћица не припреми пет-шеест торти, какве се праве у екскулзивним ресторанима.

Уз јело се, углавном, служе ракија и пиво, ријетко када вино.

Бројни семебрски етно-ресторани који у посједње вријеме његују домаћу кухињу, јела припремају по старим рецептима. Ипак носталгичари очекујју да ће се неко сјетити, па ће поново почети служити и стари, већ заборављени ћевап, по којима су се познавале само домаћинске куће.

Семберци све више прихватају начин припремање меса за зиму као у Бачкој и Срему. Раније су се у овом крају након свињокоља углавном припремали чварци, крвавица и шваргла. Сланина и остало месо су се сушили. Сада се праве и све врсте кобасица и кулени, а месо и сланина се суше по рецептури равница преко Саве и Дунава.

Заборављен је ранији традиционални начин сушења меса донесен из старог завичаја, херцеговачког, динарског или крајишког. Сада се свињокољ у Семберији углавном обавља по прекосавској рецептури.



Обогаћивању семберске трпезе у значајној мјери утичу и гастрономске манифестације у Србији и другим крајевима Републике Српске, Србије и сусједних земаља на којима се појављују домаћице из ове равнице. У овоме су најпознатије и најнаграђиваније чланице Удружења жена „Бијели анђео“ из Дворова. Семберску трпезу су представљале од Беча, до црногорског приморја, од Београда до југа Балкана. Упоредо са излагањем својих јела оне узимају и рецепте јела из других крајева, па их онда припремају у својим кухињама.

Због тога и традиционални семберски ручак има измјена - нових врста јела која се раније нису готовила у овом крају, па чак и да се након супе или чорбе, одједном износе сва јела на трпезу.

У посљедње вријеме и Семберији се „одомаћује“ свадбарски купус, гласовито јело чије је географско пријекло чачански и ужички крај.
Семберија је позната по великим количинама купуса и зимници од овога поврћа, а то је основа за свадбарски купс. Вјерује се да ће се ускоро говортити и о њему али припремљеном на равничарски начин.

Ако тако буде, а биће, онда ће услиједити и прича о свадбарском купусу из Семберије.

Тако то доликује и овој равници али и њеним Семберцима.

БН телевизија/Тихомир Несторовић

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Глобал Зитизен

19.08.2017 20:31

Наградно питање за цитаоце портала па и за аутора гласи: који је главни састојак цевапа мада многи и не знају да де ради о цорбастом јелу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

чварак

20.08.2017 13:50

Само треба јести сланину и то чисту бјелу.

Name

Турбоскара

20.08.2017 12:06

Сто би дјоле у пјесми рекао ал се некад добро јело.

ОДГОВОРИТЕ