Како Инстаграм открива да сте депресивни

Објаве на друштвеним мрежама могу доста тога да открију о животу корисника, а истраживање о повезаности фотографија објављених на Инстаграму и симптома депресије показало је у којој мери ефекти и врсте фотографија представљају симптоме болести.

Здравље 15.08.2017 | 12:52 У студији је анализирано скоро 166 профила корисника и скоро 44.000 објава на Инстаграму, а програм је имао око 70 одсто успеха у откривању депресије.

Између осталог, анализиране су боје које се налазе на фотографијама, изрази лица, а узимано је у обзир и колико често корисници објављују фотографије. Један од знакова депресије може да буде смањена активност на друштвеним мрежама, преносе медији.

Откривено је да особе чије су фотографије затамњене или замагљене и имају слабији интензитет боја имају психичке проблеме.

"Покушали смо да утврдимо какво понашање људи откривају, а да тога нису свесни. Ови резултати показују како визуелни медији могу да помогну у откривању менталних болести", наведено је у студији.

Такође, наводе и да је могуће открити депресију преко објава једино ако провера укључује и фотографије пре него што је постављена дијагноза, како би могли да их упореде са ранијим садржајем.

Тим научника планира и да истражи везу Инстаграма и депресије код породиља. Они ће на основу садржаја који мајке деле на друштвеним мрежама покушати да предвиде јесу ли мајке склоне постпорођајној депресији, пишу медији.

У обзир нису узимани наслови и коментари уз фотографије, а на основу пиксела сваке од њих установили су да су плаве или сиве нијансе боје повезане са симптомима депресије. Корисници ове друштвене мреже који нису депресивни постављају фотографије које су топле и осветљене.

Један од знакова депресије су и тужни селфији који показују да се особа с нечим бори. Један од ефеката који најчешће користе особе које болују од депресије је Инкwелл који фотографије у боји претвара у црно-беле. За разлику од њих, корисници који не показују симптоме ове болести, користе ефекат Валенциа који фотографијама додаје светло.

"Док неки корисници постављају питање етичности оваквог начин прикупљања података, још једном се потврђује да садржај који делимо на друштвеним мрежама, о нама говори више него што мислимо, желимо, па чак и знамо", закључио је професор Данфорд.

Б 92
фото:интернет