Зашто Путин не даје паре Додику?

Република Српска дугује двије милијарде и седам стотина милиона евра, што је два пута више него прије шест-седам година. Трошкови живота су од 2010. године двоструко повећани, а плате за свега шест процената. Пензије се све теже исплаћују. О томе зашто је Република Српска дошла у тако тешку ситуацију, за Радио Слободна Европа говоре Дамир Миљевић и Зоран Павловић.

Република Српска 14.08.2017 | 21:46 Прије десет година, када је уведен ПДВ и продат Телеком, касе Републике Српске биле су пуне. У касу се слило милијаду и триста милиона конвертибилних марака. Економисти указују да се власт у том тренутку почела понашати као да на располагању има неогранично много новаца, као да је то буре без дна.

"Касе су испражњене из два разлога. Један је што је добар дио тог новца преко јавне потрошње отишао у приватне џепове. Други је што у земљи каква је Босна и Херцеговина није баш једноставно управљати економијом, па је владајућа гарнитура одлучила да се тиме не бави већ се усмјерила на то како што дуже да остане на власти. Због тога је највећи дио новца потрошен на буџетске кориснике који су главни гласачи садашње владајуће гарнитуре", каже економиста Дамир Миљевић за РСЕ.

Тако да сада имамо ситуацију да 20 одсто становништва троши 80 одсто друштвеног богатства Републике Српске, док остали дио становништва, а то су четири петине, троши цркавицу од 20 одсто. Економиста Зоран Павловић тврди да је највећи дио државног новца отуђен криминалним радњама.

"Ако погледамо средства од Телекома... Влада је 650 милиона конвертибилних марака дала Министарству за локалну самоуправу за инфраструктурне пројекте по општинама. Нико не зна где су те паре завршиле, за које пројекте, у чијим џеповима. Тендер се направи тако да посао добије ваш партнер који ће вам се после дебело одужити. То је веома раширен начин корупције", каже Павловић.

Истовремено, пропаст банака, прије свега Бобар банке и Банке Српске, гдје је изгубљено око пола милијарде КМ, посљедица је свега онога што је власт радила, јер надлежност над банкама има Агенција за банкарство, а руководство те агенције поставља власт, указују економисти. Сада власт новим задужењима, покушава да колико-толико одржи социјални мир.

"Због тога влада на сваки начин покушава да дође до ликвидних средстава како би подмирила најугроженије групације становништва, јер зна да ће бити великог незадовољства ако не буде тих исплата. Након анализе 15 министарстава и два фонда - здравственог и пензионог - ревизорска служба је констатовала да је у прошлој години буџет пробијен за 377 милиона КМ. Кад се направи извештај за целу владу, дефицит ће бити преко 400 милиона", тврди Павловић.

Истовремено, на сцени је бајка о руским кредитима. Наиме, прије три године предсједник Републике Српске Милорад Додик најавио да ће Република Српска добити два кредита од Русије - један мали и један велики, али за сада од тога нема ништа.

"Када одете у банку да тражите кредит, банка ће вас питати за шта вам требају те паре и како ћете да их вратите. Ако немате одговор на то питања, нећете добити новац", објашњава економиста Зоран Павловић.

"Видјели смо како пролази сваки пут кад оде у Русију. Увијек се враћа без новца. Очито је да Русима не пада на памет да му дају паре", додаје Миљевић.

"Република Српска је стратешки безначајна за Руску Федерацију и ко год каже другачије није у праву. Ми немамо никаквих могућности да будемо стратешки партнер Русије као што је то Србија која је још давно успоставила стратешке и партнерске односе с Москвом. Заиста не видим разлог зашто би нам Руси дали новац", наглашава Павловић.

Влада Републике Српске за сада једини излаз из ове ситуације види у новом задуживању.

А актуелна власт је и пре четири године знала шта је чека. Она је 2013. године усвојила документ о динамици отплате дуга. Још тада се знало да ће Република Српска у овој години морати издвојити 750 милиона КМ за враћања главница и камате, а идуће још и више - 888 милиона.

Међутим, за те четири године влада није ништа урадила да створи повољну пословну климу и привуче стране инвестиције, као и да смањи расходе у јавном сектору и одрекне се луксуза на који је навикла, указује Павловић.

Извор: РСЕ