Zašto Putin ne daje pare Dodiku?

Republika Srpska duguje dvije milijarde i sedam stotina miliona evra, što je dva puta više nego prije šest-sedam godina. Troškovi života su od 2010. godine dvostruko povećani, a plate za svega šest procenata. Penzije se sve teže isplaćuju. O tome zašto je Republika Srpska došla u tako tešku situaciju, za Radio Slobodna Evropa govore Damir Miljević i Zoran Pavlović.

Republika Srpska 14.08.2017 | 21:46 Prije deset godina, kada je uveden PDV i prodat Telekom, kase Republike Srpske bile su pune. U kasu se slilo milijadu i trista miliona konvertibilnih maraka. Ekonomisti ukazuju da se vlast u tom trenutku počela ponašati kao da na raspolaganju ima neogranično mnogo novaca, kao da je to bure bez dna.

"Kase su ispražnjene iz dva razloga. Jedan je što je dobar dio tog novca preko javne potrošnje otišao u privatne džepove. Drugi je što u zemlji kakva je Bosna i Hercegovina nije baš jednostavno upravljati ekonomijom, pa je vladajuća garnitura odlučila da se time ne bavi već se usmjerila na to kako što duže da ostane na vlasti. Zbog toga je najveći dio novca potrošen na budžetske korisnike koji su glavni glasači sadašnje vladajuće garniture", kaže ekonomista Damir Miljević za RSE.

Tako da sada imamo situaciju da 20 odsto stanovništva troši 80 odsto društvenog bogatstva Republike Srpske, dok ostali dio stanovništva, a to su četiri petine, troši crkavicu od 20 odsto. Ekonomista Zoran Pavlović tvrdi da je najveći dio državnog novca otuđen kriminalnim radnjama.

"Ako pogledamo sredstva od Telekoma... Vlada je 650 miliona konvertibilnih maraka dala Ministarstvu za lokalnu samoupravu za infrastrukturne projekte po opštinama. Niko ne zna gde su te pare završile, za koje projekte, u čijim džepovima. Tender se napravi tako da posao dobije vaš partner koji će vam se posle debelo odužiti. To je veoma raširen način korupcije", kaže Pavlović.

Istovremeno, propast banaka, prije svega Bobar banke i Banke Srpske, gdje je izgubljeno oko pola milijarde KM, posljedica je svega onoga što je vlast radila, jer nadležnost nad bankama ima Agencija za bankarstvo, a rukovodstvo te agencije postavlja vlast, ukazuju ekonomisti. Sada vlast novim zaduženjima, pokušava da koliko-toliko održi socijalni mir.

"Zbog toga vlada na svaki način pokušava da dođe do likvidnih sredstava kako bi podmirila najugroženije grupacije stanovništva, jer zna da će biti velikog nezadovoljstva ako ne bude tih isplata. Nakon analize 15 ministarstava i dva fonda - zdravstvenog i penzionog - revizorska služba je konstatovala da je u prošloj godini budžet probijen za 377 miliona KM. Kad se napravi izveštaj za celu vladu, deficit će biti preko 400 miliona", tvrdi Pavlović.

Istovremeno, na sceni je bajka o ruskim kreditima. Naime, prije tri godine predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio da će Republika Srpska dobiti dva kredita od Rusije - jedan mali i jedan veliki, ali za sada od toga nema ništa.

"Kada odete u banku da tražite kredit, banka će vas pitati za šta vam trebaju te pare i kako ćete da ih vratite. Ako nemate odgovor na to pitanja, nećete dobiti novac", objašnjava ekonomista Zoran Pavlović.

"Vidjeli smo kako prolazi svaki put kad ode u Rusiju. Uvijek se vraća bez novca. Očito je da Rusima ne pada na pamet da mu daju pare", dodaje Miljević.

"Republika Srpska je strateški beznačajna za Rusku Federaciju i ko god kaže drugačije nije u pravu. Mi nemamo nikakvih mogućnosti da budemo strateški partner Rusije kao što je to Srbija koja je još davno uspostavila strateške i partnerske odnose s Moskvom. Zaista ne vidim razlog zašto bi nam Rusi dali novac", naglašava Pavlović.

Vlada Republike Srpske za sada jedini izlaz iz ove situacije vidi u novom zaduživanju.

A aktuelna vlast je i pre četiri godine znala šta je čeka. Ona je 2013. godine usvojila dokument o dinamici otplate duga. Još tada se znalo da će Republika Srpska u ovoj godini morati izdvojiti 750 miliona KM za vraćanja glavnica i kamate, a iduće još i više - 888 miliona.

Međutim, za te četiri godine vlada nije ništa uradila da stvori povoljnu poslovnu klimu i privuče strane investicije, kao i da smanji rashode u javnom sektoru i odrekne se luksuza na koji je navikla, ukazuje Pavlović.

Izvor: RSE