Анализа: Шта смо научили о Србији из претходна два меча?

Сви центри су једнаки, Јовић је нови Марковић. . .  Слатке муке Александра Ђорђевића. . .

Кошарка 14.08.2017 | 23:45
Анализа: Шта смо научили о Србији из претходна два меча?
Сигурно, мирно, искусно, стабилно. Србија је била права током викенда за нама! Две утакмице - две победе и много разлога да сваки кошаркашки критичар буде задовољан. Грчка је самлевена изненађујуће лако, Црна Гора се добро држала, али није имала снаге да се носи са енергијом и талентом садашње генерације Србије. 

После двадесет и шест дана рада, безмало тронедељних базичних припрема на Копаонику и уз доста здравствених проблема, Србија је показала завидан квалитет, односно форму каква се очекивала тек у надолазећем периоду. Не бисмо то окарактерисали прераним уласком у такмичарски ритам, јер простора за напредак и те како има и то се јасно види на паркету. Србија има зрелост каква се гради годинама, па чак и у измењеном саставу, повратници и новопечени репрезентативци брзо су се навикли на систем рада под диригентском палицом Александра Ђорђевића. И то је оно што прави разлику.

Добре игре у две квалитетне провере пред неколико дана мира, потом и пут на турнир у Хамбург, изнеле су одређене закључке, углавном позитивне. О негативним сегментима не треба ни полемисати, јер је њихово присуство реално за ову фазу припрема. Зато наредне редове посвећујемо детаљима који су нам привукли највише пажње.

БОГДАН БОГДАНОВИЋ - КАКВА ЕЛЕГАНЦИЈА

Овај момак не престаје да одушевљава! Богдан Богдановић је остварио енорман напредак у последњих годину дана, упркос томе што је већ био врсни играч. С тим да су сада сав паклени труд и беспоштедни рад почели да га обликују у аса светског калибра. И не претерујемо када тако нешто тврдимо, јер о томе најбоље говори све што је урадио од прошлог лета до данас. Узео још једну репрезентативну медаљу и био међу главним узданицама Србије, имао клупску сезону из снова, а онда остварио велики трансфер у НБА лигу. И у сваком тренутку био међу главним ведетама Фенера. 

На терену се осећа фантастично и још је боља ствар што има пуно поверење Александра Ђорђевића и што му некадашњи велемајстор игре под обручима дозвољава и промашаје у низу. Само како би пронашао прави ритам и уживао у игри. Притом, све што ради - ради са лакоћом и елеганцијом која готово очарава. Ако неко зна да тако нешто треба да истрпи, онда је то управо селектор Ђорђевић. 

У изостанку Милоша Теодосића, Богдан је постао алфа и омега Србије, њен најбољи појединац, стрелац и на крају најкориснији играч турнира. Разбио је Грчку, потом и Црну Гору, још јаче. У два меча убацио је 39 кошева, скупио 57 индексних поена, поделио 14 асистенција. Био је и први плејмејкер, организатор, креатор. Све. А баш ту се показало да је најбољи када је лопта у његовим рукама. И да није прототип данашњег бека, популарне "ћошкаре", већ да поседује невероватну нападачку разноврсност и све бољи преглед игре, достојан најбољих плејмејкера Европе. У шут никада нисмо сумњали. Зато ће бити милина гледати га са Теодосићем у тандему. 

Такав Богдан је Србији потребан у Истанбулу, али и наредним годинама. 

ЂОРЂЕВИЋЕВЕ СЛАТКЕ МУКЕ

Још би биле слађе да су на располагању још и (прерано) пензионисани Стефан Марковић, те повређени Немања Бјелица, или Никола Јокић, кога Србија чека за неке нове акције, потом и повређени Немања Недовић и Марко Симоновић. Александар Ђорђевић у овом тренутку има 15 равноправних кандидата за дрес Србије и коначни списак. 

Јер свако је своју шансу успео да искористи и покаже тачно оно што може да донесе екипи и да исту може да учини бољом. То је, уосталом, и утицало да Србија изгледа овако моћно током турнира. 

Комбинација је заиста много, али дилеме нема да је пред селектором мукотрпан посао. То је он, додуше, већ и сам донекле наговестио у разговорима вођеним на недавном дружењу с новинарима на Копаонику. У његов посао не желимо да се мешамо, верујемо да ће Ђорђевић изабрати добро. Али у овом тренутку јако је тешко изабрати дванаест најбољих. Зато ће турнири у Хамбургу, а посебно у Грчкој растерати маглу и отклонити све дилеме. 

Било како, јако радује то што селектор има толико, квалитетних опција. 

ЦЕНТРИ СУ РАВНОПРАВНИ У БОРБИ ЗА МЕСТО

Свако од њих доноси нешто своје и то је права ствар. Што је сваки појединац из трилинга Марјановић - Штимац - Кузмић засебан тип играча и не преклапају се улогама на паркету. Бобан Марјановић је одушевио публику игром против Грчке, где није имао правог чувара, нити је дозвољавао да му се противници претерано "шетају" по рекету. О његовим квалитетима и манама смо већ писали раније и тај текст можете пронаћи ОВДЕ. Остварио је добру комуникацију са Богдановићем, што ће значити за све потенцијалне комбинације.

Али било је проблема против Црне Горе, где се тукао са бржим и окретнијим центрима као што су Никола Вучевић и Бојан Дубљевић. Зато су Огњен Кузмић и Владимир Штимац дали свој, значајан допринос. Кузмић је добро сарађивао са српским плејмејкерима, добро се отварао из пик'н'рол ситуација и чак неколико пута остајао сам у рекету и ривалима захтевао да константно обраћају пажњу на њега. Штимац је борбени дух и велику пожртвованост ставио у функцију тима посебно у одбрани, где је добро заграђивао противничке центре, да би у нападу доста "навлачио" прекршаје ривала. Његов свеукупни значај у тиму одавно је познат и ту нема премца. 

Нажалост, још нисмо успели да видимо Мирослава Радуљицу на делу. Надамо се да ће се то исправити већ у Хамбургу, где учествују још Пољска, Немачка и Русија. 

АКТИВНЕ ЗАМЕНЕ ЗА ПОВРЕЂЕНЕ ИГРАЧЕ - ПОСТОЈЕ

И врло су добре. Србија је и овог лета имала проблема са повредама и оне је, засад, скупо коштају. Јер Марко Симоновић је већ прецртан, а шансе да Немања Недовић заигра на Евробаскету засад нису реалне. На све то, надовезали се проблеми Мирослава Радуљице са коленом, односно Милоша Теодосића са листом и Николе Калинића са леђима. 

Јасно је да свака повреда представља хендикеп за себе и да је јединствена жеља да сви буду здрави и спремни. Али у датим околностима и реалности коју морамо да прихватимо, важно је да реалне и активне замене за све реконвалесценте - постоје. Концепцијски другачије, али које могу да заузму простор у тиму, без осетнијих губитака на квалитету. 

Недовић, иако изузетно битан шраф екипе и због одличне форме с којом је завршио сезону и дочекао припреме, имао је Драгана Милосављевића, Бранка Лазића и Марка Гудурића да га одмене. Гудурић највише у нападу, иако није исти тип играча, ни офанзивца као Недовић, Лазић у одбрани, а Милосављевић најконкретније - у оба поља. Све су то различите "главе", али повреде и наводе селектора да тражи нове повезнице на терену. 

Иста је прича у случају Владимира Лучића као неког ко је у претходне две утакмице одрадио добар посао у оба смера и тако надоместио изостанак Симоновића, који излази из најбоље сезоне у каријери. 

Опет, истичемо, Симоновић и Недовић су јако битни елементи репрезентације која је у последње три године остварила грандиозни успон на лествици, и за разлику од све четворице поменутих - има акумулирано велико репрезентативно искуство. Што осталима недостаје. 

ЈОВИЋ ЈЕ НОВИ МАРКОВИЋ

Прави је благослов за Србију, а срећа за Александра Ђорђевића што у тренутку када је Стефан Марковић одлучио да каже "збогом" репрезентацији, има готово идентичну замену у ростеру. Не сматрамо да Марковић није потребан овом тиму, јер и те како јесте, али... Реалност је таква да се сада траже адекватна решења како би се надоместио велики губитак. 

И као да се намерно погодило да Марковић и Јовић буду заједно у тиму док се нови плејмејкер Бајерна на ухода у репрезентативни систем. Сада, Јовић изгледа спремнији него икада да заузме Марковићево место и употпуни зацртану концепцију са Теодосићем: Плеј нападач + плеј дефанзивац. 

Јовић је прави човек за тај задатак и ту нема ни трунке дилеме. Баш као и у дресу Звезде, пленио је добрим потезима и у минулим утакмицама и доказао да је дошло право време и за њега. Док је борбени Василије Мицић сада ту да учи, упија сваки детаљ и кали се за све што га чека на репрезентативном и клупском нивоу. А сигурни смо да га чека доста тога доброг. 

На све то, савршено се поклопила чињеница да је Богдановић израстао у правог организатора и да ће моћи да помогне саиграчима и буде подједнако опасан у решавању креативних задатака. 

Верујемо да је и Стефан Марковић, као гледалац крај аут-линије у оба меча, био задовољан избором. 

Што је и сам недавно рекао - само да их не урекнемо...

Извор: моззартспорт

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Стампа стампарија

15.08.2017 07:20

Идемо брацо, по медаљу а молимо се да буде злато!!

ОДГОВОРИТЕ