Analiza: Šta smo naučili o Srbiji iz prethodna dva meča?

Svi centri su jednaki, Jović je novi Marković. . .  Slatke muke Aleksandra Đorđevića. . .

Košarka 14.08.2017 | 23:45 Sigurno, mirno, iskusno, stabilno. Srbija je bila prava tokom vikenda za nama! Dve utakmice - dve pobede i mnogo razloga da svaki košarkaški kritičar bude zadovoljan. Grčka je samlevena iznenađujuće lako, Crna Gora se dobro držala, ali nije imala snage da se nosi sa energijom i talentom sadašnje generacije Srbije. 

Posle dvadeset i šest dana rada, bezmalo tronedeljnih bazičnih priprema na Kopaoniku i uz dosta zdravstvenih problema, Srbija je pokazala zavidan kvalitet, odnosno formu kakva se očekivala tek u nadolazećem periodu. Ne bismo to okarakterisali preranim ulaskom u takmičarski ritam, jer prostora za napredak i te kako ima i to se jasno vidi na parketu. Srbija ima zrelost kakva se gradi godinama, pa čak i u izmenjenom sastavu, povratnici i novopečeni reprezentativci brzo su se navikli na sistem rada pod dirigentskom palicom Aleksandra Đorđevića. I to je ono što pravi razliku.

Dobre igre u dve kvalitetne provere pred nekoliko dana mira, potom i put na turnir u Hamburg, iznele su određene zaključke, uglavnom pozitivne. O negativnim segmentima ne treba ni polemisati, jer je njihovo prisustvo realno za ovu fazu priprema. Zato naredne redove posvećujemo detaljima koji su nam privukli najviše pažnje.

BOGDAN BOGDANOVIĆ - KAKVA ELEGANCIJA

Ovaj momak ne prestaje da oduševljava! Bogdan Bogdanović je ostvario enorman napredak u poslednjih godinu dana, uprkos tome što je već bio vrsni igrač. S tim da su sada sav pakleni trud i bespoštedni rad počeli da ga oblikuju u asa svetskog kalibra. I ne preterujemo kada tako nešto tvrdimo, jer o tome najbolje govori sve što je uradio od prošlog leta do danas. Uzeo još jednu reprezentativnu medalju i bio među glavnim uzdanicama Srbije, imao klupsku sezonu iz snova, a onda ostvario veliki transfer u NBA ligu. I u svakom trenutku bio među glavnim vedetama Fenera. 

Na terenu se oseća fantastično i još je bolja stvar što ima puno poverenje Aleksandra Đorđevića i što mu nekadašnji velemajstor igre pod obručima dozvoljava i promašaje u nizu. Samo kako bi pronašao pravi ritam i uživao u igri. Pritom, sve što radi - radi sa lakoćom i elegancijom koja gotovo očarava. Ako neko zna da tako nešto treba da istrpi, onda je to upravo selektor Đorđević. 

U izostanku Miloša Teodosića, Bogdan je postao alfa i omega Srbije, njen najbolji pojedinac, strelac i na kraju najkorisniji igrač turnira. Razbio je Grčku, potom i Crnu Goru, još jače. U dva meča ubacio je 39 koševa, skupio 57 indeksnih poena, podelio 14 asistencija. Bio je i prvi plejmejker, organizator, kreator. Sve. A baš tu se pokazalo da je najbolji kada je lopta u njegovim rukama. I da nije prototip današnjeg beka, popularne "ćoškare", već da poseduje neverovatnu napadačku raznovrsnost i sve bolji pregled igre, dostojan najboljih plejmejkera Evrope. U šut nikada nismo sumnjali. Zato će biti milina gledati ga sa Teodosićem u tandemu. 

Takav Bogdan je Srbiji potreban u Istanbulu, ali i narednim godinama. 

ĐORĐEVIĆEVE SLATKE MUKE

Još bi bile slađe da su na raspolaganju još i (prerano) penzionisani Stefan Marković, te povređeni Nemanja Bjelica, ili Nikola Jokić, koga Srbija čeka za neke nove akcije, potom i povređeni Nemanja Nedović i Marko Simonović. Aleksandar Đorđević u ovom trenutku ima 15 ravnopravnih kandidata za dres Srbije i konačni spisak. 

Jer svako je svoju šansu uspeo da iskoristi i pokaže tačno ono što može da donese ekipi i da istu može da učini boljom. To je, uostalom, i uticalo da Srbija izgleda ovako moćno tokom turnira. 

Kombinacija je zaista mnogo, ali dileme nema da je pred selektorom mukotrpan posao. To je on, doduše, već i sam donekle nagovestio u razgovorima vođenim na nedavnom druženju s novinarima na Kopaoniku. U njegov posao ne želimo da se mešamo, verujemo da će Đorđević izabrati dobro. Ali u ovom trenutku jako je teško izabrati dvanaest najboljih. Zato će turniri u Hamburgu, a posebno u Grčkoj rasterati maglu i otkloniti sve dileme. 

Bilo kako, jako raduje to što selektor ima toliko, kvalitetnih opcija. 

CENTRI SU RAVNOPRAVNI U BORBI ZA MESTO

Svako od njih donosi nešto svoje i to je prava stvar. Što je svaki pojedinac iz trilinga Marjanović - Štimac - Kuzmić zaseban tip igrača i ne preklapaju se ulogama na parketu. Boban Marjanović je oduševio publiku igrom protiv Grčke, gde nije imao pravog čuvara, niti je dozvoljavao da mu se protivnici preterano "šetaju" po reketu. O njegovim kvalitetima i manama smo već pisali ranije i taj tekst možete pronaći OVDE. Ostvario je dobru komunikaciju sa Bogdanovićem, što će značiti za sve potencijalne kombinacije.

Ali bilo je problema protiv Crne Gore, gde se tukao sa bržim i okretnijim centrima kao što su Nikola Vučević i Bojan Dubljević. Zato su Ognjen Kuzmić i Vladimir Štimac dali svoj, značajan doprinos. Kuzmić je dobro sarađivao sa srpskim plejmejkerima, dobro se otvarao iz pik'n'rol situacija i čak nekoliko puta ostajao sam u reketu i rivalima zahtevao da konstantno obraćaju pažnju na njega. Štimac je borbeni duh i veliku požrtvovanost stavio u funkciju tima posebno u odbrani, gde je dobro zagrađivao protivničke centre, da bi u napadu dosta "navlačio" prekršaje rivala. Njegov sveukupni značaj u timu odavno je poznat i tu nema premca. 

Nažalost, još nismo uspeli da vidimo Miroslava Raduljicu na delu. Nadamo se da će se to ispraviti već u Hamburgu, gde učestvuju još Poljska, Nemačka i Rusija. 

AKTIVNE ZAMENE ZA POVREĐENE IGRAČE - POSTOJE

I vrlo su dobre. Srbija je i ovog leta imala problema sa povredama i one je, zasad, skupo koštaju. Jer Marko Simonović je već precrtan, a šanse da Nemanja Nedović zaigra na Evrobasketu zasad nisu realne. Na sve to, nadovezali se problemi Miroslava Raduljice sa kolenom, odnosno Miloša Teodosića sa listom i Nikole Kalinića sa leđima. 

Jasno je da svaka povreda predstavlja hendikep za sebe i da je jedinstvena želja da svi budu zdravi i spremni. Ali u datim okolnostima i realnosti koju moramo da prihvatimo, važno je da realne i aktivne zamene za sve rekonvalescente - postoje. Koncepcijski drugačije, ali koje mogu da zauzmu prostor u timu, bez osetnijih gubitaka na kvalitetu. 

Nedović, iako izuzetno bitan šraf ekipe i zbog odlične forme s kojom je završio sezonu i dočekao pripreme, imao je Dragana Milosavljevića, Branka Lazića i Marka Gudurića da ga odmene. Gudurić najviše u napadu, iako nije isti tip igrača, ni ofanzivca kao Nedović, Lazić u odbrani, a Milosavljević najkonkretnije - u oba polja. Sve su to različite "glave", ali povrede i navode selektora da traži nove poveznice na terenu. 

Ista je priča u slučaju Vladimira Lučića kao nekog ko je u prethodne dve utakmice odradio dobar posao u oba smera i tako nadomestio izostanak Simonovića, koji izlazi iz najbolje sezone u karijeri. 

Opet, ističemo, Simonović i Nedović su jako bitni elementi reprezentacije koja je u poslednje tri godine ostvarila grandiozni uspon na lestvici, i za razliku od sve četvorice pomenutih - ima akumulirano veliko reprezentativno iskustvo. Što ostalima nedostaje. 

JOVIĆ JE NOVI MARKOVIĆ

Pravi je blagoslov za Srbiju, a sreća za Aleksandra Đorđevića što u trenutku kada je Stefan Marković odlučio da kaže "zbogom" reprezentaciji, ima gotovo identičnu zamenu u rosteru. Ne smatramo da Marković nije potreban ovom timu, jer i te kako jeste, ali... Realnost je takva da se sada traže adekvatna rešenja kako bi se nadomestio veliki gubitak. 

I kao da se namerno pogodilo da Marković i Jović budu zajedno u timu dok se novi plejmejker Bajerna na uhoda u reprezentativni sistem. Sada, Jović izgleda spremniji nego ikada da zauzme Markovićevo mesto i upotpuni zacrtanu koncepciju sa Teodosićem: Plej napadač + plej defanzivac. 

Jović je pravi čovek za taj zadatak i tu nema ni trunke dileme. Baš kao i u dresu Zvezde, plenio je dobrim potezima i u minulim utakmicama i dokazao da je došlo pravo vreme i za njega. Dok je borbeni Vasilije Micić sada tu da uči, upija svaki detalj i kali se za sve što ga čeka na reprezentativnom i klupskom nivou. A sigurni smo da ga čeka dosta toga dobrog. 

Na sve to, savršeno se poklopila činjenica da je Bogdanović izrastao u pravog organizatora i da će moći da pomogne saigračima i bude podjednako opasan u rešavanju kreativnih zadataka. 

Verujemo da je i Stefan Marković, kao gledalac kraj aut-linije u oba meča, bio zadovoljan izborom. 

Što je i sam nedavno rekao - samo da ih ne ureknemo...

Izvor: mozzartsport