Да ли да славимо Дан сиромашних?

Данас се обиљежава Међународни дан сиромашних. Босна и Херцеговина је на петом мјесту по сиромаштву у Европи и сваки шести становник БиХ живи са 3 до 5 марака дневно.

Република Српска 09.08.2017 | 19:45 Социјални јаз између богатих и сиромашних се повећава из године у годину. Економисти упозоравају да постојећи систем социјалне заштите није добар и ако се настави овакав тренд, социјално раслојавање ће бити још веће.

Док сиромашна и средња класа, или оно што је од ње остало, размишља како задовољити основне животне потребе, узак слој богатих бира хоће ли купити Мерцедес и Масерати.

С обиром да се исти порез плаћа и за луксузне аутомобиле и за основне животне намирнице, економисти поручују да би пореска стопа у овом случају требала да буде већа јер се набавка луксузних аутомобила и лијекова по истој пореској стопи, не може оправдати.

„Само једна пореска стопа и та стопа је универзална и за оне који имају највише па могу да купе ауто од 300 000 марака и за оне којима од пензије не може доћи довољно новаца ни за лијекове“, каже за БН телевизију економски аналитичар Зоран Павловић.

С обзиром да је просјечна пензија у Републици Српској 342 марке, а најнижа износи тек 174 марке, потрошачка корпа за четворочлану породицу, која је у јуну ове године коштала 1 860 марака, за пензионере Српске је незамислива. Они купују само основну храну, лијекове и плаћају комуналије.

Луксузом се чак сматра ако се направи обилнији ручак за празнике. Пензионери кажу да се само од пензије не може живјети и да без помоћи породице не би преживјели.

Јавна кухиња удружења „Мозаик Пријатељства“ у Бањалуци свакодневно дијели „Оброк љубави“ за 560 својих корисника. Храну кажу набављају од ресторана и маркета који вишак намирница доставе у јавну кухињу.

Из овог удружења поручују да би се број сиромашних смањио ако би држава кроз финансијске подстицаје помогла онима који немају примања нити породицу која би им помогла.

„Нама није циљ да ми просимо од других људи, него је циљ да једног дана створимо социјално предузеће. У иностранству више нико не познаје тај вид помагања, већ се гледа да што више радно способних људи ради, али да та врста социјалног предузећа буде под законом.“, рекао је предсједник УГ „Мозаик пријатељства“ Мирослав Субашић.

Свјетска банка у категорију сиромашних сврстава и запослене који не могу осигурати основне услове за живот јер се већина прихода троши за рачуне за струју, воду и храну. Насупрот њих, у БиХ живи око 100 мултимилионера, чије богатство премашује 30 милиона долара, а слиједи их још 600 грађана који на штедним књижицама имају више од милион марака.

(БН телевизија)