МУП РС прикрива Додикову улогу

Недавним хапшењима правобранилаца Стојчиновића и Јеличића полиција Републике Српске у ствари настоји спријечити доказивање одговорности Милорада Додика у односу на институционални организовани криминал, какав се ван сумње догодио у кривичном предмету „Пољопривредна школа“.

Република Српска 09.08.2017 | 17:09 Директор полиције Дарко Ћулум каже како не може говорити о детаљима кривичног предмета „Пољопривредна школа“ и јавност упућује на тужилаштво, које ће у даљем тврдити како „због интереса истраге“ не може давати изјаве. Значи, све службене активности одвијаће се „под велом тајне“, како то управо одговара Милораду Додику чије саучествовање у овом енормном криминалу „надлежни органи“ настоје прикрити. Да ли грађани за такво понашање плаћају полицију и тужилаштво?

О чему се овде ради? Данас више није могуће сакрити чињеницу да постоји „институционална одговорност“ за криминалну штету коју је Град Бања Лука претрпио у нелегалној продаји земљишта Пољопривредне школе. Због тога кључни актери овог енормног криминала одлучују појединце „пустити низ воду“. Циљ је јавност обманути око тога ко је све одговоран за овај криминал.

Бавећи се криминалним радњама Стојчиновића и Јеличића, које објективно стоје, полиција настоји „вријеме чињења“ помјерити неколико година након стварног времена у ком се овај криминал догодио. То што су правобраниоци пропустили дужне радње или склапали незаконите погодбе (као у случају „Бинго“) догодило се годинама након организовања криминалне групе која је одговорна за спорно кривично дјело.

Суштинске радње овог организованог криминала нису почињене спорним поступцима ухапшених правобранилаца, него давне 2011. године, када су склапани договори, када су дијељене незаконито стечене паре. Због страха за безбједност већег броја особа не могу износити све детаље који су ми познати, али ћу ипак апострофирати неке непобитне чињенице.



Значи, 2011. године унутар органа Пољопривредне школе доноси се незаконита одлука о замјени спорног земљишта, шта кореспондира са одлукама градске управе о претварању овог пољопривредног земљишта у грађевинско. Тако су створени услови за продају. И већ тад се Додиков кум и лакташки тајкун Будимир-Будо Станковић јавља као „преговарач“, или боље речено као продавац.

Нека директор Дарко Ћулум и тужилац Горан Гламочанин провјере коме су представници предузећа „Бинго“ исплатили новац за земљиште које су купили. Будимиру Станковићу или неком другом? Нека провјере зашто је то учињено у сред ноћи!? Потом, нека провјере да ли је исте ноћи дио новца прослијеђен лично Милораду Додику! И нека провјере кад се то догодило. Рећи ћу им само да је све учињено прије неголи то показује службена документација.

Елем, поменута „службена документација“ је управо кључна за криминалистичко и кривичнопроцесно разјашњавање чињеница у поступку. У почетку је купцима предочавана документација по којој је „све чисто“ и у погледу катастарског евидентирања власништва, али и у домену судско-грунтовних списа. Но, провјере су показале да Пољопривредна школа није грунтовни власник сорног земљишта, па тиме ни легитиман продавац. А новац је већ узет и ту започињу проблеми.

Никада није до краја разјашњено због чега је Закон о катастру Влада Српске упутила по хитном поступку. Идеја о јединственом регистру некретнина реализована је годинама и финансирана дијелом од стране међународне заједнице. И ником се у том погледу није журило. Елем, одједном се приједлог новог закона парламенту просљеђује по хитној процедури. Зашто?

Одговор на предње питање је врло прост. Тадашња влада испуњава налог Милорада Додика лично и парламенту предлаже овај закон, који Додикова парламентарна већина беспоговорно усваја. То је учињено због притисака предузећа „Бинго“ да се створе услови њиховог уласка у пуно власништво над купљеном некретнином. Додик, Станковић и компанија морали су испоштовати обећано, односно оно за шта су већ узели новац.

И управо ова догађања разјашњавају срж криминала којим се „баве“ Ћулум и Гламочанин. У ствари муљаже око земљишта Пољопривредне школе доказју постојање ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА, као највећег проблема овог друштва. Замислите, зарад извршења неког кривичног дјела влада предлаже законе, парламент исте усваја и тако највиша тијела законодавне и извршне власти бивају стваљена у функцију криминала. И није предмет „Пољопривредна школа“ једини случај описаног криминалног обрасца. Па гдје то ми живимо?

Овде се намеће логичко питање: ко је у институцијама Републике Српске довољно моћан да прогура овакве криминалне активности? Само један човјек – Милорад Додик! Зато све чешће предсједника називам „капо ди тути капо“ криминалних организација и група које дјелују унутар наших институција и пљачкају преко сваке мјере и укуса.



Одлично све ово знају и Ћулум и Гламочанин, и управо због прикривања ових чињеница понашају се овако како то видимо. Зато замајавају јавност „у интересу истраге“! Да је другачије Будимир Станковић би одавно био ухапшен и притворен у КПЗ Тунице. Тек његовим хапшењем стварају се претпоставке квалитетног кривичнопроцесног постављања овог случаја организованог криминала.

Да ли су Ћулум или Гламочанин негдје поменули да уопште постоји могућност постојања организованог криминала у овој криминалној операцији? Нису! Зашто? Па управо због покушаја да прикрију одговорност стварних починилаца кривичних дјела. Односно, одговорност организатора и саучесника организованог криминала у спрези са државним институцијама. Да спријече доказивање одговорности Милорада Додика.

Због тога до данас није ухапшен Будимир Станковић, нити ће за ове власти бити хапшен и процесуиран. И овде постоји врло јасно образложење: Станковић ће проговорити са ким се „талио“ око незаконитог плијена. Упираће прстом у свог кума, који се од њега већ дистанцирао, али га неће „пустити низ воду“ обзиром да зна какву опасност представља по њега лично. У ствари врло реално је очекивати да Станковића задеси каква „незгода“ са смртном посљедицом.

Значи, да предње резимирамо, полиција и тужилаштво стављени су у функцију СПРЕЧАВАЊА ДОКАЗИВАЊА кривичне одговорности водећих/кључних актера овог предмета ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА. У тренутку кад више није могуће прикривати чињеницу о ИНСТИТУЦИОНАЛНОЈ ОДГОВОРНОСТИ за овај случај енормног криминала одлучено је жртвовати два правобраниоца и неколико нижих службеника, а све како би се јавност ОБМАНУЛА у погледу стварних чињеница. Само, поново се враћам на предње питање: да ли грађани за такво понашање плаћају полицију и тужилаштво?

БориславРадовановицБлог