Нове тужбе против "Банке Српске"

"Банка Српске“ суочава се са бројним тужбама незадовољних повјерилаца, а, између осталих, тужбе су поднијели „Аутопутеви РС“, „Гарантни фонд РС“, зависна предузећа „Електропривреде РС“, фондови Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) РС

Република Српска 06.08.2017 | 13:20 Јавна предузећа и фондови незадовољни су због тога што је стечајна управница „Банке Српске“ Мирјана Голић милионска потраживања која имају од банке сврстала у пети суспендовани исплатни ред. То значи да ће они бити намирени тек након што буду исплаћена потраживања свих осталих повјерилаца.

Занимљиво је да су тужбе поднијели већином они који су били у Надзорном одбору банке, након што је она прешла у власништво РС. У НО су тада били представници ИРБ-а, ЕРС, Гарантног фонда, али су касније поднијели оставке. Управо на то је и стечајна управница скренула пажњу и на рочишту крајем јуна рекла да се „највише буне они који су као повезана лица били најупућенији у пословање банке“.

Без обзира на то нека јавна предузећа су већ покренула, а нека тек планирају да покрену парнице против банке. 

У тужби поднесеној 25. јула МХ „ЕРС“ Матично предузеће наводи да се стечајни управник, сврставајући 2,6 милиона КМ њихових потраживања у пети исплатни суспендовани ред, упустио у тумачење закона које је погрешно и за које није надлежан. 

Агенција за банкарство РС од „Банке Српске“ потражује 22.118 КМ и то за рефундацију плата ликвидационог управника Петра Мићића и за тошкове отварања стечајног поступка. 

„Тужилац је незадовољан квалификацијом и разврставањем у пети суспендовани исплатни ред, јер је на овај начин  доведен у неравноправан положај с обзиром на то да ће се моћи наплатити тек када се у потпуности исплате обавезе према другим повјериоцима банке“, наведено је у тужби која је у посједу портала Цапитал. 

Тужбу по истом основу поднијеле су и Хидроелектране на Требишњици које од „Банке Српске“ у стечају потражују 4,04 милиона КМ. И њихово потраживање је признато, али га је стечајна управница сврстала у пети суспендовани исплатни ред због чега су у овом предузећу незадовољни. 

Хидроелектране на Дрини су упутиле суду допис у којем траже да их обавијести о року за подношење тужбе с обзиром на то да нису задовољни исплатним редом у који их је сврстала стечајна управница.

Тужбу против банке поднијели су и „Аутопутеви РС“ којима је признато 10,4 милиона КМ потраживања, али су и она сврстана у пети суспендовани исплатни ред, док им камате нису признате. Због тога су „Аутопутеви“ поднијели тужбу тражећи да им се исплати 12,2 милиона КМ те да не буду у суспендованом исплатном реду.

Незадовољан због тога што му  нису признате камате у износу од око 600.000 КМ тужбу против банке 20. јула поднио је и Гарантни фонд РС. 

Потраживања у износу од 22.894 КМ од „Банке Српске“ у стечају пријавио је и бивши министар индустрије, енеретике и рударства РС Слободан Пухалац по основу закупа пословног простора у Господској улици. Стечајна управница је признала 9.153 КМ, док је преостали износ оспорила. 

Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС је обавијестила суд да су 24. јула тражили наставак поступка који су раније покренули против „Банке Српске“ тражећи да им се омогући преузимање кредита које су пласирали преко ове банке. 

Поред тога, ИРБ је тражила наставак још једног, такође, раније покренутог поступка против „Банке Српске“ те је проширила тужбени захтјев ради признавања затезних камата. 

Повјериоци од „Банке Српске“ у стечају потражују 221,5 милиона КМ, а стечајна управница Мирјана Голић признала је 152,2 милиона. 

Више од двије трећине признатих потраживања, укупно 112 милиона, чине потраживања Владе РС и њених институција и јавних предузећа који ће бити посљедњи у реду намирења, а због чега су они незадовољни и покрећу тужбе.

Од тих 112  милиона КМ, највећи износ потражује Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) РС, односно фондови којима управља,  и то 60,6 милиона КМ, а управница им је признала 48,37 милиона КМ.

(Цапитал)