Nove tužbe protiv "Banke Srpske"

"Banka Srpske“ suočava se sa brojnim tužbama nezadovoljnih povjerilaca, a, između ostalih, tužbe su podnijeli „Autoputevi RS“, „Garantni fond RS“, zavisna preduzeća „Elektroprivrede RS“, fondovi Investiciono-razvojne banke (IRB) RS

Republika Srpska 06.08.2017 | 13:20 Javna preduzeća i fondovi nezadovoljni su zbog toga što je stečajna upravnica „Banke Srpske“ Mirjana Golić milionska potraživanja koja imaju od banke svrstala u peti suspendovani isplatni red. To znači da će oni biti namireni tek nakon što budu isplaćena potraživanja svih ostalih povjerilaca.

Zanimljivo je da su tužbe podnijeli većinom oni koji su bili u Nadzornom odboru banke, nakon što je ona prešla u vlasništvo RS. U NO su tada bili predstavnici IRB-a, ERS, Garantnog fonda, ali su kasnije podnijeli ostavke. Upravo na to je i stečajna upravnica skrenula pažnju i na ročištu krajem juna rekla da se „najviše bune oni koji su kao povezana lica bili najupućeniji u poslovanje banke“.

Bez obzira na to neka javna preduzeća su već pokrenula, a neka tek planiraju da pokrenu parnice protiv banke. 

U tužbi podnesenoj 25. jula MH „ERS“ Matično preduzeće navodi da se stečajni upravnik, svrstavajući 2,6 miliona KM njihovih potraživanja u peti isplatni suspendovani red, upustio u tumačenje zakona koje je pogrešno i za koje nije nadležan. 

Agencija za bankarstvo RS od „Banke Srpske“ potražuje 22.118 KM i to za refundaciju plata likvidacionog upravnika Petra Mićića i za toškove otvaranja stečajnog postupka. 

„Tužilac je nezadovoljan kvalifikacijom i razvrstavanjem u peti suspendovani isplatni red, jer je na ovaj način  doveden u neravnopravan položaj s obzirom na to da će se moći naplatiti tek kada se u potpunosti isplate obaveze prema drugim povjeriocima banke“, navedeno je u tužbi koja je u posjedu portala Capital. 

Tužbu po istom osnovu podnijele su i Hidroelektrane na Trebišnjici koje od „Banke Srpske“ u stečaju potražuju 4,04 miliona KM. I njihovo potraživanje je priznato, ali ga je stečajna upravnica svrstala u peti suspendovani isplatni red zbog čega su u ovom preduzeću nezadovoljni. 

Hidroelektrane na Drini su uputile sudu dopis u kojem traže da ih obavijesti o roku za podnošenje tužbe s obzirom na to da nisu zadovoljni isplatnim redom u koji ih je svrstala stečajna upravnica.

Tužbu protiv banke podnijeli su i „Autoputevi RS“ kojima je priznato 10,4 miliona KM potraživanja, ali su i ona svrstana u peti suspendovani isplatni red, dok im kamate nisu priznate. Zbog toga su „Autoputevi“ podnijeli tužbu tražeći da im se isplati 12,2 miliona KM te da ne budu u suspendovanom isplatnom redu.

Nezadovoljan zbog toga što mu  nisu priznate kamate u iznosu od oko 600.000 KM tužbu protiv banke 20. jula podnio je i Garantni fond RS. 

Potraživanja u iznosu od 22.894 KM od „Banke Srpske“ u stečaju prijavio je i bivši ministar industrije, eneretike i rudarstva RS Slobodan Puhalac po osnovu zakupa poslovnog prostora u Gospodskoj ulici. Stečajna upravnica je priznala 9.153 KM, dok je preostali iznos osporila. 

Investiciono-razvojna banka (IRB) RS je obavijestila sud da su 24. jula tražili nastavak postupka koji su ranije pokrenuli protiv „Banke Srpske“ tražeći da im se omogući preuzimanje kredita koje su plasirali preko ove banke. 

Pored toga, IRB je tražila nastavak još jednog, takođe, ranije pokrenutog postupka protiv „Banke Srpske“ te je proširila tužbeni zahtjev radi priznavanja zateznih kamata. 

Povjerioci od „Banke Srpske“ u stečaju potražuju 221,5 miliona KM, a stečajna upravnica Mirjana Golić priznala je 152,2 miliona. 

Više od dvije trećine priznatih potraživanja, ukupno 112 miliona, čine potraživanja Vlade RS i njenih institucija i javnih preduzeća koji će biti posljednji u redu namirenja, a zbog čega su oni nezadovoljni i pokreću tužbe.

Od tih 112  miliona KM, najveći iznos potražuje Investiciono-razvojna banka (IRB) RS, odnosno fondovi kojima upravlja,  i to 60,6 miliona KM, a upravnica im je priznala 48,37 miliona KM.

(Capital)