Балатун: Еденски врт професора

Професор хемије на факултетима у Београду, Јекатаринбургу у Русији и Бордоу у Француској Драган Манојловић у свом родном Балатуну код Бијељине узгаја поврће и сади ријетко егзотично воће и дрвеће.

Република Српска 02.08.2017 | 22:45
Балатун: Еденски врт професора
Код улазне капије прије неколико дана засадио је мали бор донесен из Бордоа гдје је на тамошњем универзитету обављао научне радове. До ове минијатурне саднице, за коју професор Манојловић чврсто вјерује да се омладити, од раније су гинкобилоба, инијанска палма, црна кајсија, руско поврће, зачинско биље из Азије...



Упркос великој ангажованости у науци и раду на три престижна униврезитета професор Манојловић све слободно вријеме проводи у свом дворишту, а на ономе што у њему произведе могу му позавидити и најбољи сембетрски повртлари.



На пола дунума повртњака професора Манојловића налазе се биљке са свих континената, јер их он у родни Балатун доноси.са својих путовања. Тако се овдје може наћи слатки кромпир из Јужне Америке, чак тридесетак врста љутих паприка (такође са свих континената) међу којима су најпознатије оне из Мексика.

''Љуте паприке требало би јести у разумним количинама и то три дневно, уз сваки оброк, што у значајној мјери помаже варење и метаболизам. Јесте ли чули да у Мексику ико има стомачних тегоба? Нисте, јер овај народ једе своје љуте папричице'', каже професор Манојловић.



Поносан је и на своје аустралијско, азијско и афричко поврће, али и на веома ријетке сорте са других континената. Показује нам и босиок, зачинску биљку са Урала, која је веома цијењена у Русији, али и џиновску тиквицу која личи на слоновску кљову.

''То је посебна биљка чији се плод може одсјецати према потреби, а да он не иструли или се поквари. Имам и горостасни краставац, зачудо чије сам сјеме нашао у сусједним Трњацима. Имам руски парадаиз који даје плодове током цијеле године, затим наше малину и купину, бијели домаћи кукуруз, три врсте менте, дрењине, старе сорте парадаиза, лукове, корнишоне, боранију и све друге врсте поврћа'', појашњава професор Манојловић.

Ових дана припрема зимницу од производа из свог повртњака. Чини то пажљиво и на начин да сачувају сва својста поврћа. Тако ће радити све до касне јсени. На тај начин обезбјеђује здраву храну, у довољним количинама, за своју породицу, али и за пријатеље.

''Имам и пчелињак. Производим прави, чисти мед без имало шећера, јер у моме селу, недалеко уд ушћа Дрине у Саву, има доста медоносног биља. Тај мед посебно поклањам мени драгим људима'', напомиње овај занимљив човјек.

За себе вели да је викенд повртлар. Уредио је систем наводњавања „кап по кап“, па зато и ових сушних дана све је бујно у његовом повртњаку.

Посебно је поносан на своје „бјелце“, домаће кукурузе, који су високи око три метра. Мјери их тако што стане поред стабљике и испружи руку. То је висина 2,44 центиметра, а они га надвисују.

Као професор хемије господин Манојловић савјетује домаћицама да приликом припреме зимнице не користе хемијске препарате како би је очували него да то обаве пастеризацијом.

Због свега што смо видјели у Балатуну и чули од овог вриједног и једноставног човјека, мирне душе можемо трећи да је његов повртњак нека врста еденског врта.

БН/ Тихомир Несторовић

Коментари / 2

Оставите коментар
Name

Тxт

02.08.2017 22:22

Тихомире сине. Ти си новинар. ПАРАДАЈЗ ПАРАДАЈЗ...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Верољуб Кг

15.06.2018 19:08

Свака част професоре живео сто година!

ОДГОВОРИТЕ