"Косово не може бити дио Србије"

Још од времена Слободана Милошевића српски политичари су знали да Косово не може бити дио Србије, пише загребачки "Јутарњи лист".

Србија 02.08.2017 | 20:56 Како наводе, српски политичари су зато стално радили на реализацији "резервне варијанте" - подјели Косова.

У анализи коју је за загребачки "Јутарњи лист" урадио дописник тог листа и приштинске Коха диторе из Брисела Аугустин Паљокај констатује се да званични Београд сматра да статус Косова није ријешен и да се мора коначно ријешити, што је, каже аутор, погрешно.

"Косово има статус и Косово је држава", без обзира на нефункционалност, "те висок ниво повезаности корупције и организованог криминала са политичким структурама". 

Аутор анализе сматра да Србија може одржати унутрашњи дијалог о томе како види односе с Косовом, али не - "каква Косово треба да буде и треба ли уопште да буде држава". 

Такође, Паљокај сматра да се у Србији не може разговарати о, како каже, границама Косова, осим ако се не жели нови хаос, па и сукоби у цијелом региону. 

Он тврди да би Србија тешко добила подршку међународне заједнице за подјелу Косова, како је предложио Ивица Дачић, премда би, можда, како каже, међу Албанцима нашли саговорнике о томе, користећи се уцјенама и блокирајући сваки могући напредак. 

Ипак, анализира и ефекте реализације те опције, па наводи да би међународна заједница, ако би прихватила ту идеју, одустала од првог начела на које се позивала при тражењу рјешења за статус Косова - да подјела Косова није дозвољена, као ни могућност спајања Косова с неком другом државом или дијелом територија неке друге државе, што је наведено у документу који је својевремено предложио Марти Ахтисари. 

Подјелом Косова отворила би се Пандорина кутија у региону, тврди аутор, и поставља питање - ко би онда могао задржати Републику Српску у БиХ, Албанце у Македонији и Црној Гори, Хрвате у БиХ? 

Шта би било са Србима који би остали на Косову (а таквих је више јужно, него сјеверно од ријеке Ибар), наводи аналитичар Јутарњег и додаје:

"Шта би било с православним црквама на Косову, од којих већина не би била у замишљеном Дачићевом дијелу Косова, који би припао Србији". 

Најзад питање које се поставља у анализи је и ко би имао право онда да тражи од Косова да пристане на оно на шта је пристао према садашњем Уставу, на посебан статус тих вјерских објеката и на то да су они дио Српске православне цркве са сједиштем у Београду. 

"Јутарњи" даље истиче и "да данас нису проблем односи између народа", како то, како се наводи, говоре предсједник Србије Александар Вучић и Дачић, него однос Србије према Косову. 

"Да није у питању спор око статуса Косова, односи између Албанаца и Срба не би били ништа лошији или бољи него између Срба и Бошњака, Хрвата и Срба. На Косову већ дуже нема озбиљних етнички мотивисаних инцидената." 

"Кад би зависило од људи, и кад се политика не би умијешала, нормализација би се догодила одавно. А идеје о подјели само ће додатно погоршати ситуацију, и то не само на Косову, него и шире", закључује Паљокај у анализи за "Јутарњи лист".

Извор: Тањуг