БиХ ће одговорити Хрватској

Загреб је драстично, са 12 на 270 еура, повећао таксе на контролу хране коју увози из сусједних држава међу којима је и БиХ, а које нису чланице Европске уније. Министар спољне трговине БиХ Мирко Шаровић најавио је у изјави Слообдној Босни адекватан одговор БиХ и других држава погођених овом дискриминаторском мјером.

Босна и Херцеговина 02.08.2017 | 10:48 „Хрватска је проширила списак воћа и поврћа које мора проћи фитосанитарни надзор на граници ако долази из трећих земаља, у које се убраја и БиХ, и повећале таксе које су 22 пута више од досадашњих", рекао је Шаровић.

Према његовим ријечима, то практично значи да ће воће и поврће увезено из БиХ и других држава регије бити скупље на хрватским пијацама, односно да ће бити мање конкуретно у односу на воће и поврће произведено у Хрватској.

"Ријеч је о класичној мјери ванцаринске баријере којом Хрватска покушава заштитити домаће произвођаче, а што је у директној супротности с потписаним условима слободне трговине", рекао је Шаровић, додајући да се ова мјера односи на све државе регије и да је несумњиво усмјерана првенствено против Србије, која има најзначајнију производњу воћа и поврћа на Балкану.

"БиХ је објективно у овом српско-хрватском трговинском рату колетерална жртва јер не представља пријетњу хрватским произвођачима воћа и поврћа због чије је заштите ова мјера и уведена", казао је он.

Према управо објављеним подацима, којима се ових дана похвалио и предсједник Србије Александар Вучић, Србија од априла ове године први пут у историји биљежи суфицит у трговини с Хрватском, што значи да Хрватска више увози из Србије него што у њу извози.

Ради се о значајном преокрету, који се претходних година чинио скоро незамисливим, с обзиром на то да је Хрватска свих ових година редовно биљежила изразити суфицит у трговини са Србијом. Но хрватски се суфицит полако топио да би се у априлу суфицит претворио у дефицит.

Са свим осталим државама у регији, међу којим је и БиХ, Хрватска има трговински суфицит, па је дакле сасвим логично извести закључак да је уведена мјера првенствено усмјерена против главног конкурента - Србије.

Шаровић каже да ће БиХ реаговати на одлуку хрватске владе за коју сматра да није у складу са правилма заједничке политике ЕУ у области прољопривредне производње.

"Данас ћемо се консултовати са надлежним агенцијама у БиХ а разговарат ћемо и са колегама у Србији и Македонији, како бисмо ускладили наш одговор. Преурањено је рећи какав ће бити наш одговор, али могу потврдити да ћемо заштитити наше пољопривредне произвођаче у истој мјери како их штити Хрватска“, рекао је Шаровић за „Слободну Босну“.

Министар Шаровић није желио ни потврдити али ни демантовати вијест да се најчешће помиње реципрочна контрамјера, што би значило да цијене фитосанитарне контроле буду идентичне и код увоза робе из Хватске у БиХ. Та се опција најчешће помиње у Србији, из чијег су министарства трговине јуче поручили - или договор, ако је Хрватска спремна да преиспита своју одлуку, или реципрочне мјере.

„Најбоље би било да ово питање решимо на билатералној основи, али уколико то не буде било могуће, онда остаје да проблем интернационализујемо и тражимо решења у оквиру Европске комисије. Заједно са коморама Македоније, Босне и Црне Горе ћемо данас радити на заједничком одговору“, казао је Марко Чадеж, предсједник Привредне коморе Србије.

(БН/СБ)