Анализа: Проклетство задњег везног на Олд Трафорду...
Да ли је Немања Матић тај? Црвени ђаволи никако да нађу правог наследника легендарног Роја Кина.
Фудбал 04.08.2017 | 23:00
Но, да се вратимо мало на Кина. У Јунајтед је дошао у лето 1993. године из Нотингем Фореста за тадашњи клупски рекорд од 3.750.000 фунти (рачунајући инфлацију и курсне разликје, данас би то било отприлике 8.000.000 евра). И сер Алекс Фергусон добио је играча који је “хапсио” противнике на средини терена, а истовремено, за разлику од већине фудбалера са те позиције у ондашње време у Премијер лиги, знао је често да покаже и одређено умеће са лоптом. А умео је и знао и буквално да бије ривале. Често је претеривао у томе, али је целој екипи давао чврстину, плашио противнике и са ауторитетом командовао Јунајтедом. Играч тих карактеристика на средини је неко ко недостаје Јунајтеду и за њим су трагали менаџери од Фергусона, преко Дејвида Мојеса, Луја ван Гала и сада Жозеа Муриња.
А како су изгледале те потраге Јунајтеда од 2005. године до данас? Биле су углавном прилично неуспешне и скупе. Кренимо, рецимо, од Мајкла Керика. Ђаволи су га 2006. платили 27.000.000 евра. Он је до сада одиграо 459 мечева за Јунајтед, још је у клубу, али “нешто” ту недостаје. Идемо даље, ту је Бразилац Андерсон који је 2007. дошао из Порта за 30.000.000 европских новчаница. Провео је и он скоро седам година као члан Јунајтеда, додуше ишао је и на позајмицу у Фјорентину. Одиграо је 181 меч за Црвене ђаволе и девет пута се уписао у стрелце.
Следећи је Овен Харгривс, мада је овај момак често имао проблема са повредама и то га је спутало да покаже сав квалитет. И за њега се Јунајтед озбиљно “искеширао” - дао је 25.000.000 евра на име обештећења минхенском Бајерну. За четири године у Јунајтеду сакупио је 39 наступа и два гола. Још једном великом грешком може се сматрати и Бразилац Родриго Посебон. Он је стигао 2008. из бразилског Интернасионала за 3.500.000 евра, али није оставио баш никакав траг на Олд Трафорду - осам мечева.
Вероватно најскупљу промашај када су у питању играчи чија је природна позиција задњи везни је Маруан Фелаини. Њега је довео Дејвид Мојес из Евертона пре четири године, а плаћен је 32.000.000 евра. Дефинитивно се ради о играчу који није баш миљеник навијача Јунајтеда, а притом у већини најважнијих утакмица од тада до данас се није прославио. Најблаже речено. Пробали су у Јунајтеду да направе задњег везног и од ХоланђанинаДејлија Блинда, али једноставно, то није ишло. Подсетимо, и овде се ради о играчу за којег је Јунајтед дао озбиљан новац - 17.500.000 евра. Шпанац Андер Ерера такође је био један од оних који су по потреби играли задњег везног у Јунајтеду, али без превише успеха. У ствари, ни близу оних стандарда које је на тој позицији поставио Кин. А Јунајтед га је платио 36.000.000 европских новчаница.
Занимљиво, испада да је један од јефтинијих задњих везних у новијој историји Јунајтеда биоБастијан Швајнштајгер. Дошао је за 9.000.000 евра из минхенског Бајерна пре две године, али видело се да то није онај играч који је својевремено био капитен минхенског клуба и репрезентације Немачке. Ту је и Могран Шнајдерлин, Француз чију слободу је Јунајтед платио Саутемптону скоро 23.000.000 евра. Он је прошле сезоне забележио само осам наступа за Јунајтед.
Нисмо, наравно, заборавили ни најскупље играча у историји клуба, 105.000.000 евра вредног Пола Погбу, али с обзиром на потенцијал, рано је процењивати колико може. Уосталом, утисак је, ипак, да се ради о играчу који уме да буде знатно опаснији по противнички гол.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар