Сјећање на страдање Срба

У Трнову ће данас бити обиљежено 25 година од стравичног злочина припадника удружених муслиманских и хрватских формација који су на најсвирепији начин убили 124 српска цивила, православног свештеника Недељка Поповића звјерски мучили, а потом убили, а православни Храм Светог Ђорђа запалили.

Република Српска 30.07.2017 | 10:17 У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене - 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци.

Тијела њих 11 још нису пронађена. Потпредсједник Организације породица погинулих, заробљених и несталих лица Трнова Горан Тимотија изјавио је да ће обиљежавање страдања српског становништва у Трнову почети парастосом свим жртвама у Храму Светог Ђорђа и полагањем вијенаца у спомен-капели у порти храма.

Након тога је предвиђено обраћање званичника, а традиционално ће бити положено цвијеће и запаљене свијеће и на спомен-обиљежје на превоју Рогој подигнутом за 186 борца Војске Републике Српске из Трнова, Калиновика, Гацка и Билеће који су страдали бранећи становнике Трнова.

Тимотија, који је у рату изгубио оца и ујака, констатује да још нема правде за настрадале јер до сада нико није одговорао за почињене злочине над српским становништвом у Трнову, мада се пред Судом БиХ води процес против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Бунозе.

Према његовим ријечима, у БиХ је на дјелу селективна правда, односно процесуирају се ратни злочини само над Бошњацима, док за страдања Срба нема слуха.

"Ријеч је о устаљеној пракси у БиХ - да се српске жртве минимизирају и негирају, а истичу муслиманске", констатовао је Тимотија.

Јединице Војске Републике Српске су 12. јула 1993. године ослободиле Трново, гдје су затекле само згаришта и рушевине, јер је 98 српских села уништено, као и сви привредни објекти.

Око 80 одсто стамбеног и привредног фонда било је порушено. Према броју погинулих у односу на број становника, Трново је друга општина у Републици Српској која је највише страдала у протеклом рату.

Извор: Срна