Студенти у Бањалуци таоци СНСД-а

Студенти су увијек били носиоци друштвених промјена, а често и снага од које стрепи свака власт. Али, у Републици Српској, власт не мора да стрепи од ове популације јер су студенти, такође, дио структуре која тјера њихове другаре из ове земље. Ноншалантно ћутећи и правећи се да са тим немају ништа, студентски представници амортизују било какав облик незадовољства и у старту спрјечавају било какав облик побуне.

Република Српска 29.07.2017 | 14:52 Кренимо редом:

Студентски Парламент Универзитета у Бањој Луци, одавно је утврђење СНСД-а, односно његове омладинске селекције МСД-а, која регрутује појединце са свих факултета, а који су већ њени чланови и убацује их у студентски изборни процес. На тај начин освајају мандате и управљају овим најјачим студентским тијелом Универзитета у Бањој Луци.

Посебно је занимљив тзв. „Градишки клан“, који је предвођен Ратком Савићем, тренутним предсједником Уније студената Републике Српске и мозгом читаве операције. „Клану“ припада и предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци Жељко Сладојевић, као и генерални секретар Парламента Марија Пуљаревић (све троје су из Градишке и чланови СНСД-а, односно МСД-а). Такође, потпредсједник Студентског парламента је и Милош Ковачевић, уважени члан МСД-а Бања Лука.



Ратко Савић је био секретар и градишког МСД-а, потом истакнути члан покрета Позитивна Српска, која је изузетно блиска са Кабинетом предсједника Републике, да би касније постао секретар Уније студената Републике Српске, чији је сада и предсједник.



Жељко Сладојевић је некадашњи истакнути члан МСД-а Градишка и често се појављује на њиховим састанцима, а исто важи и за секретарицу Парламента Марију Пуљаревић, чиме су им ове функције дошле као награда за активан страначки рад. Знамо, такође, да Студентски парламент располаже значајним финансијским средствима, те да власт финансира ова тијела различитим (наградним) пројектима.

Отворено учешће у кампањама СНСД-а нису крили ни остали чланови Студентског парламента, прије свега мислимо на представнике са Машинског факултета, Факултета политичких наука, Филолошког факултета и других. Из џепа им, редовно, вири црвена страначка легитимација.



Не знамо због чега остали студенти ћуте, нити зашто им се не супротстављају, али оно што је сигурно јесте да је у питању једна врста окупације од стране владајуће странке. Из свега наведеног, оправдано постављамо питања:

Шта наведени студентски представници могу да промијене, када својим политичким ангажманом подржавају оно против чега се, наводно, боре?
Како ће се побунити против себе и својих страначких шефова?
У чијем интересу они заиста раде?

Најљепше је кад импресионирате предсједника,
како сад, тако и 2014. године (у истрајности је кључ).



Наравно, ово су реторичка питања. Реална слика је застрашујућа. Бањалучки Универзитет уписује све мање људи, млади одлазе из земље јер им диплома и референце више не представљају начин да дођу до запослења, усљед масовног страначког непотизма. Факултете уписује ко и како хоће, али и завршава. Праксе нема или је застарјела, плагијати се откривају само у случају неподобних... Листа се наставља.

Да ли сте чули да су представници студената у Српској заиста расправљали о неким од ових питања, јасно наводећи кривце и указујући на суштину проблема?

Ми нисмо.

рестартсрпска.орг