Смјене тренера у ПЛ БиХ: Само Крупа има стрпљења!

Крупа стрпљива, другачија од свих! За разлику од Крупе, која "чува" свог тренера од 2014. године, остали премијерлигаши нису имали стрпљења са кормиларима. Током прошле сезоне у Премијер лиги БиХ радило чак 36 стручњака, а у првом колу новог првенства отишла још два.

Фудбал 29.07.2017 | 23:15 Да су тренери у БиХ потрошна роба, општепозната је чињеница. И не само у БиХ, него је слична ситуација у цијелом региону.

Ријетко се дешава да неки клуб из наше државе задржи тренера двије, три сезоне, а о неком дужем периоду да и не причамо. Већина њих не успије спојити ни једно првенство, а да на клупи не дође до промјене.

Током прошле сезоне у Премијер лиги БиХ радило је чак 36 тренера. Када се у обзир узме чињеница да лигу чини 12 екипа, долазимо до бројке од три тренера по тиму.

Једина екипа која у претходне двије сезоне није мијењала стручњака на клупи је Крупа.

Наиме, почетком 2014. године у клуб из кањона Врбаса стигао је Слободан Старчевић, донио титулу у Првој лиги Републике Српске и ту се задржао током цијеле прошле сезоне, у којој је Крупа у свом дебитантском наступу у бх. елити остварила импозантне резултате.

Мало је недостајало да Крупљани у првој сезони међу најјачим бх. екипама изборе пласман на међународну сцену. Првенство су завршили на четвртом мјесту, а да је којим случајем Сарајево у двомечу финала Купа БиХ било успјешније од Широког Бријега, Крупа би овог љета играла европске утакмице.

Овако, Старчевић и његова чета морали су да се задовоље високим пласманом на домаћој сцени.

За разлику од Крупе, остали премијерлигаши нису имали стрпљења са кормиларима. Тако су по промјенама тренера предњачили Олимпик, који је на крају морао и нижи ранг, те Челик, који је тешком муком задржао премијерлигашки статус.

Ако се рачунају и вршиоци дужности, Зеничане и Сарајлије је водило по шест тренера, од чега је на клупи "вукова" Драган Радовић радио два пута.

Осим Крупе, једино Слобода на клупи има стручњака (Владо Јагодић) који није дошао у клуб ове године. Сви остали клубови током 2017. године мијењали су тренере.

И сезона 2017/18. почела је у истом ритму.

Прво коло није било ни комплетирано, а већ два тима, и то оба из Сарајева, одлучили су се на промјену тренера.

ФК ЖЕЉЕЗНИЧАР

Сарајевски Жељезничар успјешно је пребродио прву препреку у Европи. У првом колу квалификација за Лигу Европе елиминисана је црногорска Зета из Голубоваца.

Након двомеча, који су "плави" ријешили у своју корист укупним резултатом 3:2 (1:0, 2:2), бх. представник за ривала је добио шведски АИК.

Швеђани су на "Грбавици" одиграли чврсто, зауставили све нападе домаћих и извукли 0:0, што је било довољно за пролаз даље с обзиром да су пред својим навијачима рутински славили 2:0 и тако из даљих квалификација избацили Жељезничар.

Испадање из Европе значило је крај боравка Славка Петровића на клупи екипе из "Долине ћупова".

Српски стручњак, који је у потпуности испунио очекивања и остварио циљеве (пласман на међународну сцену) није задовољио челнике клуба, који су му због губитка "већ добијене" титуле у посљедња два кола Премијер лиге БиХ прошле сезоне, а затим и неуспјеха против шведског тима, уручили отказ.

За Петровићевог насљедника експресно је изабран Адмир Аџем, стручњак који је већ 2014. водио Жељу. У свом првом мандату на "Грбавици",

Аџем је "потрошен" већ након непуне полусезоне. Прије зимске паузе ватру је гасио Алмир Мемић, којег је почетком 2015. замијенио Миломир Одовић.

Други мандат Ажем је почео је успјешно, тријумфом против ГОШК-а (3:1). Остаје да се види колико ће овај пут челници клуба имати стрпљења са 44-годишњим стручњаком.

ФК САРАЈЕВО

Лоши резултати у Европи, елиминација од молдавске Зарје у квалификацијама за Лигу Европе, а затим и неуспјех на отварању првенства против Зрињског,
приморали су шефа стручног штаба Сарајева Мехмеда Јањоша да поднесе оставку.

Свјестан да је нешто требало промијенити, да је екипи потребан "позитиван шок", Јањош је поручио да "своје мјесто са тренерске клупе пребацује близу семафора, на источну трибину".

Сарајлије су и даље у потрази за новим тренером. У наредном колу гостоваће Челику, а на "Билином пољу" нису славили већ 16 година, тако да ће насљедник Јањоша имати тежак задатак како би са три бода започео нови посао.

КО ЈЕ КРИВ?

Ко је у свему томе крив, тешко је дати једноставан одговор.

Када се подвуче линија, јасно је да челници клубова већином кривицу са неуспјехе и лоше резултате пребацују на тренере. Одлуке о смјени стручњака неријетко долазе исхитрено, па се дешава да у једној сезони исти тренер у више наврата води клуб.

Навијачи често негодују, али често и сами траже оставке. Јер, увијек је лакше окривити појединца и смијенити тренера, него кривца тражити на терену, међу 11 или 22 играча...

Оно што је сигурно, континуитета у БиХ нема. Играчи само што се навикну на рад једног стручњака, замијени га други и поново се отвара круг без краја.

СРБИЈА

Поређења ради, у Србији је прошле сезоне радило 40 тренера у 16 клубова, што је процентуално нешто мањи број стручњака него у БиХ (2,5 тренера по клубу).

ТРЕНЕРИ

Борац: Жељко Врањеш (31. мај 2017.)

Челик: Кемал Хафизовић (28. јун 2017.)

ГОШК: Славен Муса (12. јун 2017.)

Крупа: Слободан Старчевић (24. јануар 2014.)

Младост: Едис Мулалић (11. јун 2017.)

Радник: Младен Жижовић (09. мај 2017.)

Сарајево: без тренера

Слобода: Владо Јагодић (11. октобар 2016.)

Широки Бријег: Горан Саблић (17. јануар 2017.)

Витез: Ивица Бонић (12. јун 2017.)

Зрињски: Блаж Слишковић (23. март 2017.)

Жељезничар: Адмир Аџем (23. јул 2017.)

НАПОМЕНА (клуб/тренер/датум доласка у клуб)

Извор: мондо.ба