Ко напада ВРС и генерала Савчића

Да људска дрскост често нема граница показују оркестрирани напади РТРС-а и СРНЕ на генерала Миломира Савчића и писмо тзв „Удружења Част отаџбине“ упућено предсједнику Борачке организације Републике Српске. Генералу Савчићу и нешим борцима не треба заштита, јер су они када је требало показали како се брани народ и отаџбина, али се мора указати на велику срамоту да отуђени јавни сервис и Српска новинска агенција нападају и вријеђају часне српске официре зарад плаћеника из Армије БиХ.

Република Српска 27.07.2017 | 17:46 Напаћено српство много тога је дочекало и преживјело, али је тужно гледати да зарад шаке сребрењака српски официри, који су толико храбри да не смију ни да се потпишу испод свог писма, вријеђају и нападају своју браћу, ратне саобрце и генерале, бранећи официра Армије БиХ Џевада Галијашевића против којег су скупа ратовали. Шачица неписмених плаћеника, брука отаџбине и васколиког српства, извријеђала је не само генерала Савчића, већ цјелокупно руководство БОРС-а и демобилисане борце Војске Републике Српске, а одбрану Џевада покушали су невјешто сакрити тужном судбином старице Кристе Куљевић, мајке погинулог борца из околине Добоја коју је заборавила држава за коју је њен син погинуо, и која живи сама у шупи скупа са пацовима који су јој изгризли руке.

Бруке васколиког напаћеног српства и отаџбине знају да генерал Савчић и Борачка организација нису криви што је држава заборавила оне који су се за њу борили, и да не сносе они већ држава и њени челници одговорност за патње несрећне старице и многих других неправедно запостављених и заборављених. 

И сам генерал Савчић нажалост још нема ријешено стамбено питање, и нису генерал Савчић и остали часни официри наше славне Војске Републике Српске себи саградили хацијенде у стилу Пабла Ескобара са базенима, вјештачким језерима, воћњацима и спортким теренима, виле у Београду, Копру, Азурној обали и Кипру, па да им приговарате да живе раскошно док борци, породице погинулих и народ гладује. 

Нису они криви што је пуковник Зубац умро од туге као подстанар, што генерал Грубач живи у гарсонери, већ су кривци управо они који вам редовно бацају шаку сребрењака, и по чијем налогу вријеђате и нападате своју браћу и саборце бранећи најгору олош, шљам и официре противничке војске.

Ставити образ под задњицу често није лијепо али буде корисно. Да је брукама српства и отаџбине остало бар мало од части о којој толико причају, не би лажно по задатку нападали своју браћу и саборце, компромитовали часне официре, Војску и народ, већ би скренули пажњу на тежак положај демобилисаних бораца и официра, присуствовали обиљежавању важних датума из наше историје, дошли некад на сахрану и одали почаст истакнутим официрима Војске Републике Српске. 

Зашто никада ниједну ријеч или саопштење бруке српства и отаџбине нису посветиле борцима и њиховом тешком положају, и зашто нису својим менторима предложили мјере да се стање побољша? Питају ли се некада зашто су их напустили Миленко Каришик и други угледни борци и чланови који су основали удружење наших људи у Србији са часним намјерама да из матице Србије помогну нашим људима у Републици Српској?

О каквим се лицемјерима ради говори и чињеница да бруке београдске оптужују генерала Савчића и БОРС због наводног политичког дјеловања, иако за то нема никаквог основа, а то раде управо они који су јесенас активно учествовали у предизборној кампањи плашећи народ и организујући од Требиња до Сокоца са Луком Петровићем трибине „Слобода је право гласа“.

Прије него што наредни пут ударе на браћу и саборце по налогу својих ментора и покровитеља, надам се да ће се бруке српства и отаџбине сјетити ријечи великог Његоша који каже да је свако рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

Небојша Вукановић