Зашто је Берлин против Загреба?

На хрватској политичкој и медијској сцени, како оној у Хрватској тако и оној у БиХ, све су фреквентнији текстови који говоре о захлађењу односа Берлина и Загреба и у којима се с пуно цинизма, па чак и отворених увреда пише о њемачкој канцералки Агнели Меркел.

Регион 27.07.2017 | 12:46 Тако , на примјер, колумниста Слободне Далмације, Ивица Шола, поиграва се с њеним именом и презименом па је у једном тренутку назива ФАТА МЕРКЕЛ а у другом АНГЕЛА МЕРКЕЛОГЛУ!

Њемачку канцеларку оптужује се у Вечерњем листу да је потпала под утјецај турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана и његовог сарајевског пулена Бакира Изетбеговића и да заговара политичко преуређење БиХ, посебно бошњачко-хрватске Федерације, у либералну грађанску државу у којој би владала грађанска већина.

Шола у Слободној Далмацији пише да је Ангела Меркел претворила Еуропску унију „у властиту прћију, све више навлачећи бијес и отпоре многих земаља чланица, гдје се по зидовима могу видјети њени портрети с Хитлеровим брчићима“.

Шола даље наводи да су у том њеном „делиријуму моћи, и Хрвати постали мета“ да је „извршила и територијалну агресију на Хрватску умијешавши се у билатерални спор између Словеније и Хрватске који се ње не тиче“.

Мирјана Касаповић, колумниста Глобуса, пише како Њемачка „стварна владарица ЕУ са својом властохлепном канцеларком, заговара грађанско преустројавање БиХ, што би имало далекосежне и погубне посљедице за хрватски народ у БиХ.



У Загребу се Њемачкој замјера што је у Арбитражном спору око Пиранског залива стала на страну Словеније, чиме је додатно продубила политички јаз између Њемачке и Хрватске.

Хрватски политички аналитичари покушавају докучити одговор на питање зашто се Берлин окренуо против Загреба.

Док је дио хрватских политичара склон тези како се Влада Ангеле Меркел освећује Хрватској јер не пристаје одобрити Деутсцхе Телекому право на концесију за оптичке каблове, други сматрају да су посриједи ипак пуно важнија стратешка питања.

Сматрају, наиме, да Берлин исказује јавно неповјерење према Хрватској јер се Загреб опредијелио за учвршћивање веза с администрацијом Доналда Трампа коју канцеларка Ангела Меркел не подноси. Али, и због тога што се Загреб све више приближава земљама Вишеградске групе (Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка) које такође не уживају претјерано повјерење нити подршку Владе у Берлину.

Хрватски аналитичари упозоравају да су након побједе Емануела Макрона на предсједничким и парламентарним изборима, Њемачка и Француска, као одговор на излазак Велике Британије из ЕУ те отворено Трампово омаловажавање и ниподаштавање Брисела, одмах почели ковати планове за јачање ЕУ.

Париз и Берлин су у неколико кључних ствари потпуно сагласни: да ЕУ мора јачати своје економске и војне потенцијале, да мора бити повезанија, те да се мора еманциповати од политике коју води Доналд Трамп. Такође, да ЕУ мора бити подијељена на двије групе земаља: 19 чланица еврозоне биле би у првој, док би у другој биле остале државе, међу њима и Хрватска.

Разлике између тих двију група држава биће големе, па ће све земље које остану у другој групи постати чланице ЕУ другог реда с пуно мањим правима и утицајем на укупну политику Брисела Наиме, Емануел Макрон је предложио, а Њемачка се не противи, да државе еврозоне имају заједничког министра финансија, свој парламент, те засебни буџет.

Такође, Макрон се залаже за оснивање Европског вијећа сигурности у којему би окупио војне, дипломатске и обавјештајне челнике држава чланица, те за формирање специјалних јединица ЕУ од 5.000 војника. Наиме, Њемачка и Француска сагласне су да ЕУ мора ојачати властите војне снаге и самосталност.

За Хрватску би свакако било важно да постане чланица “праве” ЕУ коју ће предводити Њемачка и Француска, те је стога посебно важно градити чврст  однос између Загреба и Берлина, тим прије што Загреб с Паризом никада није имао посебно присне односе.

Божо Ковачевић, некадашњи министар у Влади Ивице Рачана те амбасадор Хрватске у Москви, недавно је упозорио како односи “с Њемачком превише осцилирају, премда је то једина велика европска сила која је заинтересирана за простор Балкана на којем жели промовисати интересе ЕУ, али и представљати интересе држава Балкана у ЕУ, те да треба градити стратешке партнерство с том државом”.

Ковачевић сматра како “Загреб сноси највећи дио одговорности што с Берлином нису успостављене чвршће политичке везе".

“Посљедње двије хрватске владе, Тихомира Орешковића и Андреја Пленковића, у историјском су смислу изразито ревизионистичке, како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану. Настојањем да се ревидира домаћа историја, посебно однос спрам антифашизма, покушава се мијењати и европска историја. А, то, дакако, није могуће, па је и то један од разлога зашто Хрватска не налази озбиљног и поузданог партнера међу чланицама ЕУ. Напросто, Хрватска не прихвата темељне идеје на којима је заснована модерна Европа“, казао је Ковачевић.

Тонино Пикула, бивши министар спољних послова и члан Европског парламента, сматра пак потпуно погрешним све већу оријентацију Хрватске према државама чланицама Вишеградске групе, Пољској, Мађарској, Словачкој и Чешкој.

“Те се државе све чешће прозивају због непоштовања демократских стандарда, те одлука у унутрашњој политици које нису компатибилне с политиком ЕУ. Политику тих држава не треба слиједити, ваља држати политичку дистанцу спрам њих, а посебно није паметно, склапати с њима особита савезништва. Мађарска, Пољска, Словачка и донекле Чешка, нису уласком у ЕУ прихватиле систем вриједности на којем је утемељена европска демократија, имају полулиберална уређења и међусобно су повезане као док су биле чланице Варшавског пакта што показује да њихова политичка баштина није до краја расточена.”

Аналитичар Младен Плеше у хрватском Телеграму пише да је у разговору с више њемачких политичара сазнао да Берлин није окренуо леђа Загребу у спору око Пирањског залива.

„Ми се само залажемо за поштовање међународних обавеза. Ако је неко некому окренуо у леђа, онда је то учинила ваша предсједница кад се отворено супроставила политици канцеларке Меркел спрам избјеглица. Тада је госпођа Меркел ставила своју политичку каријеру на пањ, а Колинда Грабар Китаровић јој је својим пропагирањем насилног заустављања избјеглица, забила нож у леђа”, цитирао је Плеше неименованог њемачког политичара.

Извор: Агенције