Благо баре Громижељ
Легенде о баснословном благу, потонулом у семберској мочвари Громижељ, једином европском равничарском тресетишту, коначно су се обистиниле - богаство је пронађено али не у злату него у облику веома ријетких биљних и животињских врста, за које се мислило да су поодавно нетрагом нестале са лица земље.
Република Српска 20.07.2017 | 23:04
Казивања о огромном благу које вјековима нетакнуто лежи у мочвари најљепша су од свих скаски ове простране равнице, јер сваки приповиједач увијек дометне нешто своје: количину блага, његов садржај, начин како да се открије и ископа, па тако постају богатије, увјерљивије и привлачније... Приче су равне оним браће Грим или српским приповјеткама које је прикупио Вук Караџић.
Прича се да је некада у Громижељу пропао караван са неслућено великим благом, затим да је ту потонуло у велико богато село безбожника, да је у мочвари вијековима скривано злато, сребро и драго камење, па да све то богаство почива у дубини громижељског блата.
И како то у свим бајкама бива тако и у овим о Громижељу вјерује се да ће доћи дан када ће неки сретник пронаћи благо и постати најбогатији човјек на свијету. Само има једна зачкољица – легенда вели да ће благо пронаћи само чиста душа, она без гријеха и порока. Такавих, нажалост, нема али се вјерује да ће се и таква душа кад-тад појавити.
Приповједа се да се у поноћ на Богојављење у Громижељу појављује плавичаста свјетлост изнад мјеста гдје је закопано благо. Онај ко је угледа треба да одмах у земљу пободе штап, а ујутру да прати трагове животиња око тог мјеста. Ако успије да пронађе животињу која је прешла преко мјеста гдје се указала чудесна свјетлост и принесе је као жртву, онда ће моћи ископати благо. До сада никоме није пошло за руком да тао нешто учини, па је благо и даље у Громижељу.
Ипак, се догодило чудо. Обистиниле су се стародревне приче - пронађено громижељско благо. Оно је вјековима било приступачно свима који су посјећивали мочвару, само га нико није препознао. Сада је посве видљиво и у свој својој неслућено је вриједности.
Наиме, посрећило се Слађани Петронић, Горану Панићу, Дејану Радошевићу и Јовану Травару научницима Републичког завода за заштиту културно-историјског ик природног насљеђа Републике Српске да открију благо баре Громижељ. А њиховом открићу „крива“ је сићушна раритетна риба Умбра крамери, у народу позната као мергуда. Када ју је 2008. године пронашао Жарко Викић, професор из сусједних Метериза, приповијест о благу ове баре је постала стварност.
Мргуда је први и главни драгуљ громижељског блага, а онда су се посла прихватили научници, па су пронашли и остали дио благе ове тајанствене мочваре. Ако наставе са истраживањима ко зна колико ће још „ископати“ тог скривеног богаства.
Научници Завода забиљежили су “да је циљ њиховог рада да прикажу ријетке и угрожене биљне и животињскске врсте које се налазе на прелиминарној Црвеној листи БиХ“. Када су почели истраживати ни слутили нису какво су драгоцјено благо пронашли у Громижељу и његовој околини. А нашли су много тога - све драгуљ до драгуља.
У Громижељу је пронађена мочварна папрат (Тхелyптерис палуастрис), те је тиме потврђено њено присутво у Републици Српској, затим жути локвањ (Нупхар лутеум), који према европским ауторима припада остацима терцијарног периода сјеверне и средње Европе и реликтног је карактера.
На обали Лакетића вира пронађена је бројна популација мочварне жаре, коприве (Уртица киовиенсис) и то је, послије открића мргуде, најдрагоцјенији проналазак научника овога завода, јер је ријеч о новој, реликтној и посве ријеткој биљној врсти у Српској и БиХ уопште, која је распрострањена у средњој Европи од обала Атланског океана у Француској и Велике Британије, па до Урала и Кавказа, а њен најјужнији ареал налази се у сјеверозападном дијелу Мале Азије.
Драгуљ громижељске мочваре је и жабљанка (Заницхеллиа палустрис), терцијарни реликт који представља остатак суптропске вегетације из преглацијалног периода у средњој и јужној Европи.
Поред ових драгуља биљних врста научници Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске констатовали су и присуство више животињских врста које су, такође, угрожене.
Осим мргуде забиљежено је и присуство барске корњаче (Емyс орбицуларис) коју је модерно доба скоро уништило. Пронађене су још и еја мочварица (Цирцус аеругиносус), затим црна рода (Цицониа нигра), црвена чапља (Ардеа пурпуреа) и мала бијела чапља (Егретта гарзетта).
Громижељско благо је пронађено и без плавичасте свјетлости богојављенске поноћи и жрвене животиње.
Научнике није успјела спријечити у откривању блага чак ни огромна, мистична змија Громижељка, која, наводно, чува богаство тајанствене семберске мочваре.
Предстоји сада посао на заштити овога блага и проглашењу трестне мочваре Громижељ специјалним резерватом природе, како би ово неслућено богаство било доступно свима који желе да га виде.
БН/Тихомир Несторовић
Коментари / 0
Оставите коментар