Случај “Случаја Референдум”

Суд БиХ одбацио је оптужницу против Синише Карана и још три особе, чиме је, бар у најситнијем могућем, микронском, детаљу, бар привремено спасено Правосуђе БиХ.

Република Српска 20.07.2017 | 10:18 Руку на срце, наведену, што не рећи, кривотворену оптужницу било је много много теже потврдити, (био би то гигантски чин безакоња), него одбацити, из простог разлога што је усмјерена против лица која нису одговорна за незаконито спровођење референдума у Републици Српско, 25.09.2016. године; Истовремено, из те оптужнице су тешком и силном злоупотребом институције Тужилаштва БиХ, истјерани најодговорнији за безакоње.

Нема дилеме да је најодговорнији Милорад Додик, као што нема дилеме да је Тужилаштво БиХ, након дебакла, мртва институција у коју нико не може имати ни минимум повјерења.

Тужилаштво БиХ сахранило је само себе, показујући се некомпетентним, недораслим, потенцијално корумпираним и сасвим извјесно политичким оркестром, којим диригује неколицина кључних функционера у БиХ; Они су Тужилаштво БиХ претворили у свој лични алат и то је чињеница коју је немогуће демантовати.

Та чињеница, да је Тужилаштво БиХ оруђе у шакама групе моћника опасних намјера, тренутно је највећи безбједносни проблем у БиХ; Јер се то оруђе може врло лако, “правилном употребом”, искористити за изазивање сукоба.

Те намјере кристално осликава најновије “достигнуће” Тужилаштва БиХ - формирање предмета по пријави Изетбеговића против Додика; Не будимо неразумни: у овом случају, као и бројним другим, Додик и Изетбеговић су на истој страни, они су креатори ових/оваквих тужилачких драмотела, (у режији Човића и још понеких); Овај посљедњи им служи за одвлачење пажње од пада “референдума”, од “ревизије”, од Човићевих наводних ратних злочина…

Све наведено је само врло прљава игра водећих политичара, усмјерена директно против институција БиХ, које они врло успјешно минирају већ деценијама са два циља: Заштити себе и интересне групације које воде од било каквог прогона и, истовремено, слудити народ(е) што више, како не би видјели ни дрвета ни шуме.

Наизглед једноставно, али врло је то софистицирана игра у којој учествују владајући политичари, владајући правосудни шампиони безакоња, дрскости, безобразлука, бласфемије и владајући медији.

Додик, који је по други пут, буквално, разнио Тужилаштво БиХ у парампарчад и и његова јасна, јавно емитована кривица за безакоње, које се манифестовало свјесним непоштивањем Одлуке Уставног суда, мање су битни од ноторног доказа да Одлуке Уставног суда није испоштовало ни Тужилаштво БиХ.

Тужилаштво БиХ било је обавезно, рјешењем Уставног суда, да нађе кривце за неспровођење одлука Уставног суда, које је исти тај Уставни суд означио као кривично дјело.

Тужилаштво БиХ то није учинило, што је доказао Суд БиХ, одбијањем њихове исконструисане оптужнице, усмјерене против оних који немају никакву одговорност за неспровођење Привремене мјере Уставног суда БиХ, па се поставља питање ко ће сада бити одговарн за неспровођење и свјесно кршење одлука Уставног суда БиХ, јер ово више није “Случај Референдум”, већ “Случај Случаја Референдум”?!

Ходограм:
“Службена особа у институцијама Босне и Херцеговине, институцијама ентитета или институцијама Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, која одбије да изврши коначну и извршну одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине, Суда Босне и Херцеговине или Дома за људска права, или спрјечава да се таква одлука изврши, или на други начин онемогућава њено извршење, казнит ће се казном затвора од шест мјесеци до пет година”, прецизирано је у члану 239 КЗ БиХ.

Додик је прекршио Закон, јер је одбио да изврши коначну и извршну Одлуку Уставног суда БиХ; Прецизније, Додик је одбио да изврши Привремену мјеру Уставног суда БиХ, која је коначна и извршна одлука; О њој нема расправе и такве одлуке морају бити спроведене.

Неизвршење таквих одлука је кривично дјело.

Уставни суд БиХ, 17.09.2016. године, донио је Привремену мјеру о забрани одржавања референдума у РС и било каквих активности по том питању, док Уставни суд БиХ не одлучи о уставности Одлуке Народне скупштине Републике Српске о расписивању референдума.

Доношењу Привремене мјере претходила су два значајна догађаја:

26.11.2015. - Уставни суд БиХ донио је Одлуку о укидању датума Дана Републике Српске и наложио Народној скупштини РС да у року од шест мјесеци усклади Закон о празницима РС са том Одлуком.
"Ми нећемо провести одлуку Уставног суда, а судије Одлуку могу окачити мачку о реп”, рекао је Додик 28.11.2015..

15.07.2016. - Народна скупштина Републике Српске донијела је Одлуку о одржавању референдума, на којем је било питање: Да ли подржавате да се 09.01. обиљежава и слави као Дан Републике Српске и утврдила да ће се референдум одржати 25.09.2016. Парламент је формирао и Комисију за провођење референдума, састављену од 9 чланова.

Након ове Одлуке Народне скупштине Републике Српске, услиједила је Привремена мјера о забрани (обустављању одлуке) одржавања референдума, коју је Уставни суд БиХ донио 17.09.2016. године. Исти дан Уставни суд БиХ одбио је апелацију Народне скупштине којом је тражено преиспитивање Одлуке тог суда, донесене 26.11.2015. године.

Квака је у сљедећем: Додик је био у проблему што није испоштовао Привремену мјеру Уставног суда БиХ, док се Уставни суд БиХ не изјасни о уставности одлуке Народне скупштине о расписивању референдума!

Додик је, након доношења Привремене мјере, изјавио: ”Уставни суд БиХ не може обуставити одлуку Народне скупштине РС, њу може поништити само Скупштина, а она неће засједати по том питању. Ми ћемо одржати референдум”! (17.09.2016.)

“Цијелој Републици Српској могу само да поручим да изађу на референдум и да сам спреман да понесем одговорност за овај процес”, рекао је Додик 18.09.2016. у Требињу и овом изјавом, дефакто, преузео сву одговорност за посљедице које ће изазвати одржавање референдума.

25.09.2016. - Одржан је референдум

30.09.2016. - Уставни суд БиХ доноси Рјешење о неизвршењу, којим се утврђује да Народна скупштина није извршила Одлуку Уставног суда од 26.11.2015. и да престаје да важи одредба Закона о празницима, према којој се 09.01. обиљежава као Дан РС.

01.12.2016. - Уставни суд БиХ поништио је резултате референдума одржаног 25. септембра 2016. године зато што је референдум проведен на основу Одлуке о расписивању републичког референдума од 15. јула 2016. за коју је Уставни суд утврдио да није у сагласности с Уставом БиХ.

Утврђено је да наведена одлука о расписивању републичког референдума није у сагласности с чланом И/2. и чланом ВИ/5. Устава БиХ зато што је том одлуком утврђено референдумско питање о којем већ постоји коначна и обавезујућа одлука Уставног суда као институције БиХ, а такву одлуку су дужни поштовати сви органи и институције јавне власти.

Ово Рјешење (као и претходна) Уставни суд БиХ је доставио Тужилаштву БиХ, које је већ раније (20.09.2016.) отворило истрагу у вези са овим случајем.

Уставни суд констатује да је извршено кривично дјело и тражи идентификацију починилаца

Шта је овдје битно нагласити; Уставни суд Рјешењем обавјештава Тужилаштво БиХ да је почињено кривично дјело, јер није извршена одлука о привременој мјери и тражи процесуирање одговорних!

Рјешењем се већ констатује да је извршено кривично дјело и то констатује Уставни суд, што значи да Тужилаштво БиХ има задатак да идентификује починиоце кривичног дјела и да их процесуира, а Суд БиХ да одреди казну, поштујући сва права оптужених.

Једноставније речено, у предмету “референдум” је Уставни суд БиХ већ пресудио да је почињено кривично дјело и јасно је да Тужилаштво и Суд БиХ не могу/нити смију игнорисати то Рјешење Уставног суда БиХ и да, сходно томе, морају пронаћи одговорне за почињење тог кривичног дјела и пресудити им у складу са Законом!

То, практично, значи да је Тужилаштво БиХ морало подићи оптужницу против Милорада Додика, а Суд БиХ му је морао изрећи казну, у складу са чланом 239., јер је починио кривично дјело неизвршења Одлуке Уставног суда БиХ о привременој мјери забране одржавања референдума, која је, како сам то већ навео, коначна, о њој нема расправе и такве одлуке морају бити извршене; Ако се не изврше чини се кривично дјело!!!

Тужилаштво БиХ донијело је одлуку о неспровођењу истраге против Додика, потом им је пала монтирана оптужница, па је јасно да су тужиоци, који су се бавили овим предметом, починили кривично дјело, јер нису испоштовали Одлуку Уставмог суда БиХ, односно одбили су да нађу кривце који су одбили да изврше привремену мјеру Уставног суда БиХ, (која је коначна и извршна одлука) и јавно то признали у низ наврата; О њој нема расправе и такве одлуке морају бити спроведене.

Неизвршење таквих одлука је кривично дјело.

Накажњавање кривичних дјела је кривично дјело, посебно ако је свјесно начињено.

У овом случају ту нема дилеме - одговорни тужиоци Тужилаштва БиХ врло свјесно и врло намјерно нису хтјели да пронађу кривце за кривично дјело. Штавише, покушали су га још прикрити, оптужујући особе које, реално, ни на који начин нису ни донијеле одлуку о референдуму, нити о његовом спровођењу.

Тужиоци Тужилаштва БиХ починили су у “Случају случаја референдум” низ тешких кривичних дјела - од нечињења, преко игнорисања одлука Уставног суда, до фалсификовања и фабриковања оптужница.

Да ли ће Тужилаштво БиХ покренути Случај о “Случају референдум”? Тешко.

Тиме се закопава Уставни суд БиХ, јер ако Тужилаштво БиХ не жели/неће/чини све да не испоштује његове одлуке, зашто би то било ко други чинио?!

БиХ је, врло успјешно, направила још један огроман корак унатраг!

Показало се и доказало да највећи противник и рушилац БиХ није Додик, нису ни Човић ни Изетбеговић, већ су то институције БиХ; Са нагласком на правосудне!

Додикови сљедбеници славе побједу - кликћу; не схватајући да су то крикови, јер када погледају око себе могу једино видјети потпуну пропаст друштва, нације, породице, свих вриједности…

Ваљда је вриједило тога!

слободанвасковиц.блогспот.ба