Прича: Капитен, који то само на папиру није био!
До сада су га навијачи волели као борбеног и пожртвованог играча. Од сада је Бранко Лазић много више од тога.
Кошарка 17.07.2017 | 23:45
А Бранко?
Да ли сте нешто друго очекивали од човека који је раменима ишао на металне ногаре столица у првом реду Пионира? И победио. Дејан Радоњић га је пар минута после тога питао - били смо сведоци - "Да ли си ти нормалан, хоћеш да се повредиш?".
Да ли сте нешто друго очекивали од човека који је највећи непријатељ реклама поред терена, а највећи пријатељ брисача паркета јер када се он залети па проклиза за лоптом, додатно брисање није потребно?
Замислите како је било у његовој кожи. Истекао му уговор. Тренеру истекао уговор. Од главних играча из прошле сезоне сви иду или се спремају да оду. Имао је понуде Локомотиве, па и још неких иностраних клубова, интересовала се Барселона. Можда може да оде и реши се заувек кашњења плата, натезања, неизвесности. Реши егзистенцију. О, како ружна реченица, попут какве лаке крајпуташице израбљена?
Али, Бранко је остао на бранику. Потписао је двогодишњи уговор са Црвеном звездом у најтежем могућем тренутку по клуб.
Када у најави може да рачуна да ће поред себе имати само клинце и, чак иако пристојна појачања дођу, потпуно измењени састав у односу на прошлу годину. Када не зна ко ће му у августу дати знак за почетак припрема. Када је све у будућности попут најгушће магле. Бранко је остао да брани своју светињу, без обзира са каквом војском располаже.
Па чак и да овог лета, у Звезду, у неком параленом универзуму, стигне и најбољи и најскупљи ратник ког је свет видео, Лазић ће бити први и прави командант наредне сезоне. Као што је уз Марка Симоновића био и ове, само што се то на папиру није водило тако.
“Стварно момак који се стално бори, који има толико срце. Мене би било срамота да ја не играм, сад да се ту нешто фолирам поред њега. Тера вас да сви дате свој максимум и то је нешто по чему је он лидер екипе", рекао је Марко Симоновић после Лазиног пољупца смрти са столицом Пионира у марту против Будућности.
А присетимо се и речи чувеног Душана Дуде Ивковића. Дуди је све било јасније далеко пре него свима нама обичним смртницима.
“Скоро сам био са Јовицом Антонићем на Купу Радивоја Кораћа и тако коментаришемо разноразне играче. Ја му кажем: "Дај мало испратите овог играча. Јер, Европа је изгубила такве који дају све за тим, који дају све у одбрани. Мислим да је кључ Звездине одбране и свега осталог, да је то пре свега Лазић. Рекао сам: "Видите, погледајте, ако буде прилике, јер тај играч ће у крајњем случају подићи тренинг на један много виши ниво". Било би неоправдано да не добије позив, јер такви играчи у Европи више не постоје. Постоји старо тренерско правило које каже: Играј са играчима који дају! Лазић стално даје, он не може да одигра слабо”, рекао је у марту Дуда Ивковић.
На овом сајту смо га претходне сезоне звали стубом Звездином одбране. Када је ухватио оловку у руке и упркос свему уз широк осмех потписао нови уговор окружен пехарима он је постао стуб не само одбране, већ клуба. Постао је симбол отпора јачим, моћнијима и богатијима. Постао је сламка за коју лубитељи црвено-белих боја могу да се “ухвате” јер су се многе сувље травке покидале овог лета.
Спржила их је врућина. А Бранка ништа не може да спржи, то смо бар научили до сада. НиСпанулис ни Теодосић у Београду, па ни та проклета туђинска врућина.
И зато ако је иједан звездаш изгубио ентузијазам и наду после силних одлазака. Ако мисли је новац надмашио идеју. Борбеност. Срчаност. Да су сви прошлогодишњи успеси одлепршали у ветар и неповрат. Ако размишља да ли ће следеће сезоне издвојити три сата слободног времена да би гледао Звезду, ма каква она била - не би смело да има дилему.
Доле на паркету ће бити Бранко Лазић. То је већ довољно за оптимизам. Колико год врућина и магла били јаки.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар