Хрватска у магарећој клупи?

Порука Немачке да би Хрватска требало да поштује арбитражну одлуку у спору са Словенијом разбеснила је многе Хрвате. У делу хрватске јавности Немачка се из брижне старије сестре, претворила у злу маћеху.

Регион 14.07.2017 | 07:33 „Треба се осветити Ангели Меркел па нека размишља. То је божја казна за понашање према Хрватској!“. То је један од коментара читалаца на прилог о нередима и опустошеним улицама Хамбурга током самита Г20.

„Доле Дојче веле, гласник непријатељске Немачке“, коментар је на вест о ставу Европске комисије о арбитражној пресуди у спору између Хрватске и Словеније.

„Данке фрау Меркел“, написао је један од коментатора на вест о окончању арбитраже коју је Загреб и пре изрицања одбио. Реч је о пристојнијем избору утисака на друштвеним мрежама који су последица става немачке владе да би Хрватска требало да поштује одлуку Сталног арбитражног суда у Хагу у случају граничног спора са Словенијом.

А све до недавно, Немачка је у Хрватској била доживљавана као изразито пријатељска земља која је не само да је помогла Хрватској у њеном осамостаљењу, већ јој је била и главни партнер приликом преговарања о уласку у Европску унију.

„Немачка ће као најбогатија и најпаметнија чланица у ЕУ-разреду помоћи новој чланици (Хрватској, прим.аут.) да се брзо прилагоди“, навод је из дневне штампе из средине 2011. године. Само што прилагођавање, чини се, не иде сасвим глатко.

Данке Дојчланд

Већ деценијама се сматра да су Немци највернији гости на Јадрану. Њихов број је чак порастао на два и по милиона. О некада – из хрватске визуре идиличним односима – сведочи и песма с почетка деведесетих Данке Дојчланд којом су Хрвати исказали захвалност Немачкој за напоре уложене у међународно признање те некада југословенске републике.

Међу наивнијим грађанима готово да превладава мишљење да се Меркелова уз јутарњу кафу прво информише о ситуацији у Хрватској и да Немачка безрезервно може да нареди  свим чланицама и институцијама Уније какав став према Загребу би требало заузети.

Разлог за то може се тражити и у честом наглашавању блискости владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и немачких странака Уније (ЦДУ/ЦСУ) што се обавезно користи у сваким парламентарним изборима у Хрватској.



Ипак, клица незадовољства немачком политиком можда би могла да се пронађе у догађајима од пре две године. Канцеларка Ангела Меркел – прва жена Европске уније како је називају хрватски медији – оптужена је у деснијим хрватским круговима још у време проходности „балканске руте“, за привлачење миграната у Хрватску.

Иако се готово нико од тих миграната није задржао у Хрватској – земљи која и сама има огромну економску миграцију у Немачкој. Чак је и председница Колинда Грабар-Китаровић тада поручила да је Меркелова „повлачењем ручне кочнице направила каос на цести“.

Србија је нови фаворит Немачке – то се у последње време чује од аналитичара који сматрају да је председник Србије Александар Вучић „учитељичин миљеник“. А учитељица је, наравно, Ангела Меркел.

Утисак да је Хрватска у магарећој клупи, појачан је саопштењем немачке владе баш у тренутку док је премијер Андреј Пленковић изјављивао да Хрватска неће поштовати арбитражну одлуку.

Митска немачка улога

„У контексту осамостаљивања Хрватска и њеног изласка из Југославије, Ханс-Дитрих Геншер има готово митску улогу, а занемарује се чињеница је он пре тога био у веома добрим односима с југословенским властима“, подсећа у разговору за ДW хрватско-немачке односе Божо Ковачевић, бивши амбасадор и предавач на Високој школи међународних односа и дипломатије „Даг Хамарскјолд“.

Шта је то тачно „пријатељска земља“? И зашто је то пријатељство, барем када је реч о гласу јавности, толико крхко? Да пријатељство међу државама не постоји, тврдили су последњих недеља многи у Хрватској поучени ставом званичног Берлина.

Али саговорник ДW не слаже се с тим – иако и он потврђује да је такво пријатељство ограничено појединачним интересима земаља које се стављају у такав контекст.



„Пријатељском се сматра она земља која разуме циљеве хрватске политике и која подржава Хрватску у остваривању њених амбиција. Прва амбиција била је улазак у Европску унију, а следећа је улазак у шенгенску зону.

Последње догађаје око арбитраже са Словенијом хрватска јавност сагледава једнострано“, указује Ковачевић. И одмах додаје да та јавност с правом сматра да је Словенија уцењивала Хрватску на њеном путу ка ЕУ, постављајући као услов нешто што није предвиђено правилима Европске уније.

„Да би се тај проблем превладао, Унија је – под пресудним утицајем Немачке – смислила предлог арбитраже – а притом тај суд није судио по међународном праву мора, већ је унапред добио задатак да донесе одлуку у корист Словеније.

Јавности је то јасно и наравно да сви сада занемарују чињеницу да је Хрватска остварила свој витални интерес кроз потписивање арбитражног уговора и да је Хрватска у Унији.

Словенија је тек арбитражном пресудом добила какву-такву правну основу за остваривање своје амбиције која није заснована на међународном праву“, анализира бивши амбасадор и бивши хрватски министар за заштиту околине и просторно уређење.

Међународно право или политички договор?

Ковачевић каже да је тада у питању био политички договор , али и да сада хрватска јавност и власт објашњавају хрватску позицију аргументом међународног права.

„Сада су ти аргументи у колизији, а Немачка наставља да инсистира на спровођењу политичког договора из 2009. године. Догодило се да јавност другачије перципира националне интересе од политичког приступа Немачке.“



Негативна перцепција коју део хрватских грађана има према Немачкој, у будућности би требало да се промени, сматра Ковачевић и додаје: „Проблем је делимично у хрватском друштву, с нагласцима на политичком животу.

У периоду припрема Хрватске за улазак у Унију и задовољавања услова ЕУ, сви представници власти су, наравно, инсистирали на јавној промоцији европских вредности и настојали да се понашају у складу с тим". Данас, сматра Ковачевић, у политичком животу доминира тежња према ревизији прошлости.

Пред хрватско-немачким пријатељством поново су изазовна времена у којима ће, према очекивањима Загреба, Словенија покушати да блокира улазак Хрватске у шенгенски простор – као део уцене око признавања арбитраже из које је Хрватска изашла још 2015. године. Немачка би, према речима нашег саговорника, требало да делује према другим чланицама да се та уцена спречи.

И без обзира на сентимент према политичким ставовима администрације у Берлину и будућој улози у спору двеју суседних држава, чини се да ће Немачка и у будућности бити обећана земља за хрватске гастарбајтере.

Према немачком Савезном заводу за статистику, само прошле године у Немачку се доселило 56.000 Хрвата, чиме је њихов укупан број порастао на готово 333.000.

Извор: ДW