Анализа: Не судите овом Партизану!

Није важно какви ће црно-бели бити против Будућности, већ какви ће бити после ње.

Фудбал 11.07.2017 | 16:45 Почиње сезона, а заправо се настављају припреме. Игра се прва званична утакмица овог лета и без обзира на њен исход, за црно-беле је корисније и смисленије да јој уместо такмичарског пришију карактер контролне. Прве пролазне станице на путу до циља. Јер није важно како ће изгледати против Будућност, већ какви ће бити после ње.

Вечерашњи дуел (20.45, РТС 1, ТВ Аренаспорт 1) и реванш у Подгорици неће, нити би требало, да буду мера квалитета екипе Мирослава Ђукића. Поготово није реално очекивати да навијачи виде шта је то повратник на клупу урадио за месец дана припрема, још мање се од Партизана може тражити да лети тереном у првој половини јула, оном периоду године кад су тимови с којима уистину жели да се такмичи тек обавили прозивку. Не, овај и дуел за седам дана морали би да потврде како првак Србије и даље поседује рутину побеђивања, стечену за време мандата Марка Николића и да, као што Новак Ђоковић без изгубљеног сета разоружава ривале у уводу великих турнира, двомеч с Црногорцима схвати као шансу за уигравање пред сусрете трећег кола квалификација. Кључне за исход пројектованог пласмана у групну фазу УЕФА такмичења.

Наравно, Партизан вечерас игра и за коефицијент, нешто мало новца што деле из Ниона, за душу навијача, али суштински игра да би играо боље.

За две седмице, на пример.

Шта год да се деси вечерас и 18. јула, овом тиму је немогуће судити на основу учинка против Будућности. Ни људи из клуба, ни јавност, ни ми новинари. Поготово Гробари не би требало па падну у транс поновили се голеада из Ђукићевог првог мандата против Зрињског, камоли да очајавају не буде ли им резултат (или игра) по вољи, пошто историја – та учитељица живота која дели бесплатне лекције – учи да средина јула није време за оцене у дневнику.

Те прве утакмице у сезони толико су варљиве да је сигурно само једно: ништа се на основу њих не може закључити. Рећи ће вам то Саша Илић, стрелац гола у ремију с Ђургарденом (1:1) лета 2003. кад је мало ко веровао да ће Партизан елиминисати шведски тим. Камоли добацити до Лиге шампиона. Упозориће вас и Горан Пандуровић, Ђукићев сарадник, сведок дешавања из лета 2009, како је Партизан у два меча прегазио симпатични велшки Рил (4:0, 8:0), да би га у наредној рунди приземљиио АПОЕЛ, изазвавши потресе у клубу и каснију смену тренера Славише Јокановића. Погледаће преко рамена и Мирослав Вулићевић, видеће четири нуле из двомеча са Заглебјем у ово доба прошле године, елиминацију на пенале у Пољској и признаће да ни он, као капитен, ни остатак тима није веровао како ће црно-бели на крају те сезоне бити овенчани дуплом круном.

А јесу.

Такав Партизан наспрам себе има ривала у ког, признао је, не верује баш превише ни председник ФС Црне Горе, величина каква је Дејан Савићевић. Не даје му много шанси ни селектор тамошње репрезентације Љубиша Тумбаковић. Зато, буде ли неколико голова разлике у корист црно-белих, сви ће рећи да је то нормално и природно. А деси ли се да се заврши нерешено или победи Будућност (спорт је то, све је могуће), остаће питање на које су Гробари научили одговор:
„Није ли се ова екипа минуле сезоне чупала из ситуација кад су је сви отписали?“

Извор: моззартспорт

Фото: СТАР СПОРТ