Analiza: Ne sudite ovom Partizanu!

Nije važno kakvi će crno-beli biti protiv Budućnosti, već kakvi će biti posle nje.

Fudbal 11.07.2017 | 16:45 Počinje sezona, a zapravo se nastavljaju pripreme. Igra se prva zvanična utakmica ovog leta i bez obzira na njen ishod, za crno-bele je korisnije i smislenije da joj umesto takmičarskog prišiju karakter kontrolne. Prve prolazne stanice na putu do cilja. Jer nije važno kako će izgledati protiv Budućnost, već kakvi će biti posle nje.

Večerašnji duel (20.45, RTS 1, TV Arenasport 1) i revanš u Podgorici neće, niti bi trebalo, da budu mera kvaliteta ekipe Miroslava Đukića. Pogotovo nije realno očekivati da navijači vide šta je to povratnik na klupu uradio za mesec dana priprema, još manje se od Partizana može tražiti da leti terenom u prvoj polovini jula, onom periodu godine kad su timovi s kojima uistinu želi da se takmiči tek obavili prozivku. Ne, ovaj i duel za sedam dana morali bi da potvrde kako prvak Srbije i dalje poseduje rutinu pobeđivanja, stečenu za vreme mandata Marka Nikolića i da, kao što Novak Đoković bez izgubljenog seta razoružava rivale u uvodu velikih turnira, dvomeč s Crnogorcima shvati kao šansu za uigravanje pred susrete trećeg kola kvalifikacija. Ključne za ishod projektovanog plasmana u grupnu fazu UEFA takmičenja.

Naravno, Partizan večeras igra i za koeficijent, nešto malo novca što dele iz Niona, za dušu navijača, ali suštinski igra da bi igrao bolje.

Za dve sedmice, na primer.

Šta god da se desi večeras i 18. jula, ovom timu je nemoguće suditi na osnovu učinka protiv Budućnosti. Ni ljudi iz kluba, ni javnost, ni mi novinari. Pogotovo Grobari ne bi trebalo pa padnu u trans ponovili se goleada iz Đukićevog prvog mandata protiv Zrinjskog, kamoli da očajavaju ne bude li im rezultat (ili igra) po volji, pošto istorija – ta učiteljica života koja deli besplatne lekcije – uči da sredina jula nije vreme za ocene u dnevniku.

Te prve utakmice u sezoni toliko su varljive da je sigurno samo jedno: ništa se na osnovu njih ne može zaključiti. Reći će vam to Saša Ilić, strelac gola u remiju s Đurgardenom (1:1) leta 2003. kad je malo ko verovao da će Partizan eliminisati švedski tim. Kamoli dobaciti do Lige šampiona. Upozoriće vas i Goran Pandurović, Đukićev saradnik, svedok dešavanja iz leta 2009, kako je Partizan u dva meča pregazio simpatični velški Ril (4:0, 8:0), da bi ga u narednoj rundi prizemljiio APOEL, izazvavši potrese u klubu i kasniju smenu trenera Slaviše Jokanovića. Pogledaće preko ramena i Miroslav Vulićević, videće četiri nule iz dvomeča sa Zaglebjem u ovo doba prošle godine, eliminaciju na penale u Poljskoj i priznaće da ni on, kao kapiten, ni ostatak tima nije verovao kako će crno-beli na kraju te sezone biti ovenčani duplom krunom.

A jesu.

Takav Partizan naspram sebe ima rivala u kog, priznao je, ne veruje baš previše ni predsednik FS Crne Gore, veličina kakva je Dejan Savićević. Ne daje mu mnogo šansi ni selektor tamošnje reprezentacije Ljubiša Tumbaković. Zato, bude li nekoliko golova razlike u korist crno-belih, svi će reći da je to normalno i prirodno. A desi li se da se završi nerešeno ili pobedi Budućnost (sport je to, sve je moguće), ostaće pitanje na koje su Grobari naučili odgovor:
„Nije li se ova ekipa minule sezone čupala iz situacija kad su je svi otpisali?“

Izvor: mozzartsport

Foto: STAR SPORT